Možda - maybe
mogao - can, may
treba - need, have to
morao bi - (he) must be
želio bih - (I, male) would be
In Montenegrin as well as in English, we use modal verbs to offer to do things for people or to invite them to do something. We also use them to make requests or ask for permission to do something.
Modal verbs in Montenegrin language are a type of auxiliary verb that we use with other verbs to add more meaning to the verb. After modal verbs, we use the infinitive form normally in English. In Montenegrin language, it is not always a case. In Montenegrin language, you can put infinitive after modal like in English, but also you can put personal form of verb along with particle "da". For example
Can I help you? = Mogu li vam pomoći (inf) ? = Mogu li da vam pomognem (prs)?
Can I try it? = Mogu li probati? = Mogu li da probam?
We use modals for conditions, requests and permissions.
Would you like to come?
Da li bi želeo da dođeš?
Can I get you a drink?
Mogu li ti donijeti piće?
Do you need help?
Trebate li pomoć?
Can you do me a favor? (more informal)
Možete li mi učiniti uslugu? (neformalnije)
Can you thank your him for me? (more polite)
Možete li mu zahvaliti za mene? (pristojnije)
Can I go now? (more informal)
Mogu li sada da idem? (neformalnije) = Mogu li ići sada?
Can I speak to Amy, please? (more polite)
Mogu li razgovarati sa Amy, molim? (pristojnije)
Yes you can. / No, you can't.
Da, možeš. / Ne, ne možeš.
A positive response is usually:
Yes of course = Da, naravno
Ana: Vau, napolju je hladno! Poranio si kući. Jesi li dobro?
Dan: Nikad bolje… Hej, možeš li da mi daš taj tanjir? Molim te. Hvala. Ali grejanje na koledžu se jutros pokvarilo, pa kada je naš predavač računovodstva rekao „Dame i gospodo, da li biste želeli slobodno popodne za učenje kod kuće?“ Pa, to je bila ponuda koju zaista nismo mogli da odbijemo. Bilo je ledeno!
Ana: Pa, vidim da si bio zauzet. Šta je to? Mogu li da probam?
Dan: Da, naravno da možeš! Evo. Šta misliš?
Ana: Mmmm. Vau, to je stvarno dobra supa, veliki brate. Šta je to?
Dan: To je seoski recept. Našao sam ga u jednoj od starih bakinih kuvarskih knjiga. Ali napravio sam mnogo. Zašto ne pozoveš Ejmi? Možeš je pozvati na večeru, ako želiš. Ima više nego dovoljno. I ja sam napravio hleb, vidi.
Ana: Ti si jedan neverovatan brat!
Dan: Znam. Sada idi i telefoniraj.
Ana: Ejmi? Oh, zdravo, gđo Lakić. Mogu li da razgovaram sa Ejmi, molim vas? … Hvala… Ejmi? Ana je.
Ejmi: Zdravo! Kako si?
Ana: Hoćeš li da dođeš kod nas na večeru?
Ejmi: Ah, da, to bi bilo super. Hvala vam. I možeš li se zahvaliti svojoj mami za mene?
Ana: Pa, zapravo, nije ovde. To je Danova ideja. Napravio je divnu supu. I hleb.
Ejmi: Lijepo! Mogu doneti nešto za desert, ako želite. Mogu da napravim tortu od jabuka... Pardon, mama? Ah, hvala! Skoro je Nova godina, pa imamo neke posebne slatkiše. Moja majka kaže da mogu da odnesem neke u tvoju kuću, pa da ih probaš.
Ana: O da! Mama je ove nedelje u Parizu i piše o proslavama. Poslala nam je neke fotografije mejlom.
Ejmi: Dvoje od mojih dede i bake su zaista iz Francuske, u stvari – iako je otac moje majke Srbin. Moji roditelji i ja smo Crnogorci i volimo da slavimo kao porodica. Slušaj, bolje da odem da napravim tortu, inače će biti kasno.
Ana: OK! Oh, mama zove. Vidimo se za sat vremena.
Ejmi: Odlično. Vidimo se.
Ana: Zdravo, mama!
Sofi: Zdravo! Slušaj, ovde je baš bučno slaviti...
Dan: Vau, zvuči neverovatno!
Sofi: Jeste. Osim toga, snimila sam nekoliko sjajnih intervjua i dobio neke fantastične fotografije za blog. Super!
Ana: Mogla bi poslati neke fotografije i Ejmi, zar ne, mama? Da li je to u redu? Deo njene porodice je iz Francuske – sigurna sam da bi to volela da vidi.
Sofi: Da, nema problema, ali nemoj mi sada davati njenu adresu e-pošte, ne čujem ništa dobro! Previše je glasno!
Ana: OK.
Sofi: Nazvaću te ponovo sutra ujutru, OK?
Dan / Ann: OK. Volim tebe.
Sofi: Volim i vas.
Dan: Ona se zabavlja.
Ana: Da. Nedostaje mi ona.
Dan: I mi.
Ana: Ejmi? Da li je sve u redu?
Ejmi: Da, dobro. Moja majka kaže da li biste vas dvoje želeli da večerate sa nama sutra? Kaže da možemo da provedemo veče pred Novu godinu zajedno. I tata kaže da možemo da imamo specijalnu hranu – on će je napraviti – i imamo vatromet i ... znate ... ako želite ...
Ana: Voleli bismo!
_____
Koristimo modalne glagole da ponudimo da radimo stvari za ljude ili da ih pozovemo da nešto urade. Takođe ih koristimo da postavljamo zahteve ili tražimo dozvolu da nešto uradimo.
Šta su modalni glagoli?
Oni su vrsta pomoćnog glagola koji koristimo sa drugim glagolima da dodamo više značenja glagolu. Posle modalnih glagola koristimo infinitivni oblik ili da.
Hej, nisi mogao da mi dodaš taj tanjir?
Mogu li da probam?
Sofi može poslati fotografije.
Modali izgledaju prilično jednostavni za upotrebu. Za šta ih koristimo?
Koristimo ih za mnogo različitih stvari, a isti modalni glagoli mogu imati nekoliko različitih upotreba. Danas ćemo samo pogledati ponude, pozive, zahteve i dozvole.
Da li biste želeli da dođete u našu kuću na večeru?
Da li voliš kolače?
Da li biste želeli da dočekate Novu godinu sa nama?
Mogu li ti doneti piće?
Da li ti je potrebna pomoć?
Mogu li ti pomoći?
Mogu li vam pomoći s tim?
Takođe koristimo modalni glagoli za traženje nečega (podnošenje zahteva ili traženje dozvole).
Možete li mi učiniti uslugu? (neformalnije)
Možeš li se zahvaliti svojoj mami za mene? (učtivije)
Završio sam domaći zadatak. Mogu li da idem sada? (neformalnije)
Mogu li da razgovaram sa Ejmi, molim te? (učtivije)
Šta je odgovor? Da možete. / Ne, ne možeš.
Obično je pozitivan odgovor:
Da, naravno
Comments