Zdravo, budući kolege po mučenju! Ja sam Marko i prošao sam kroz sve ove jezičke zagonetke, pa da vam olakšam stvari. U školi smo učili o funkcijama jezika, nauci o jeziku, kao i svim tim "strašnim" procesima sa zvucima. Ruskom govoru, naravno, nije lako, ali hajde da sve objasnim kako treba, korak po korak!
Jezik je, jednostavno rečeno, sistem znakova koji koristimo da bismo komunicirali. U crnogorskom jeziku, kao i u drugim južnoslovenskim, imamo nekoliko funkcija jezika:
Komunikativna funkcija je najvažnija – to je kada koristimo jezik da bismo prenosili misli.
Kognitivna funkcija nam pomaže da razmišljamo i formiramo pojmove.
Ekspresivna funkcija je tu da izrazimo svoja osećanja i stavove.
Estetska funkcija koristi jezik za stvaranje lepih, umetničkih dela.
Identifikaciona funkcija pomaže da pokažemo kojoj društvenoj grupi pripadamo.
Nauka o jeziku je lingvistika i deli se na nekoliko oblasti, kao što su fonologija, morfologija, sintaksa, semantika, leksikologija, i etimologija. Tu je već prava filozofija, jer morate upamtiti puno novih termina i pravila.
Jedan od najkomplikovanijih delova bio je "jednačenje suglasnika". To je kad se zvukovi menjaju u zavisnosti od toga koji su u susedstvu. Na primer, u crnogorskom se “b”, “d” ispred “k”, “p” menja u “p”, “t”, kao u rečima "potpisati" i "potkazati".
Takođe, postoji mnogo pravila vezanih za promene glasova kao što su prelazak “l” u “o”, nestajanje samoglasnika, umetanje “a” u rečima i asimilacija vokala. Sve to je izazovno, jer nema jasnog uzorka i puno je izuzetaka, ali kad savladate ove procese, sve postaje jasnije.
Palatalizacija, tj. promena suglasnika pred određenim samoglasnicima, bila je posebna teškoća. Na primer, “ruka” se menja u “ruče”, a “vuk” u “vuče”. Tu nema mnogo logike osim da morate upamtiti koja pravila važe i gde postoje izuzeci.
Jotacija, pak, je proces u kojem suglasnici u kombinaciji sa “j” daju nove zvuke, kao u rečima “rano” – “ranije”, ali “list” – “lišće”. Na to treba obratiti posebnu pažnju jer se razlikuje od sličnih procesa u ruskom jeziku.
Takođe, pravilo za pisanje velikih i malih slova je slično kao u ruskom, ali morate zapamtiti kad je tačno potrebno pisati veliko slovo, kao u nazivima zemalja ili praznika.
Skraćenice su, s druge strane, veoma slične onima u ruskom jeziku, poput “dr.” za doktora ili “itd.” za i tako dalje.
Kako jezik postaje kompleksan, ključ je u strpljenju i vežbi. I naravno, treba puno slušanja i ponavljanja, i učenje kroz primere i pravila. Ako nešto nije jasno, pitajte učitelje, jer ništa nije loše u tome da nešto ponovo naučite.
I, naravno, pomaže puno da koristite online resurse i aplikacije koje mogu olakšati proces učenja. Na kraju, jezik i njegova pravila mogu delovati zbunjujuće, ali sa vremenom ćete shvatiti sve – samo nastavite da vežbate i budite strpljivi!
______
PALATALIZACIJA
Palatalizacija je glasovna promena u kojoj zadnjonepčani suglasnici K, G i H, ispred samoglasnika E, I ili A prelaze u prednjonepčane suglasnike Č, Ž, Š.
Palatalizacija se javlja u sledećim slučajevima:
Vokativ jednine imenica muškog roda koje se završavaju na K, G, H
Primeri:
junak – junače, vrag – vraže, duh – duše
Prezent glagola čija se tvorbena osnova završava na K, G, H
Primeri:
peći – peku – pečem , teći – teku – tečem, moći – mogu – možeš
Pri građenju reči čija se tvorbena osnova završava na K, G, H
Primeri
pridevi: povući – povučen, mrak – mračan, strah – strašan
imenice: junak – junačina, krug – kružić, prah – prašina, oko – oči
glagoli: muka – mučiti, trag – tražiti, prah – prašiti
U rezultate palatalizacije spadaju i promena samoglasnika C u Č i Z u Ž
Primeri:
knez – kneževi, stric – stričevi, vitez – viteže, zec – zečevi, palac – palčevi, lovac – lovče, mesec – meseče, ulica – uličica, ptica – ptičica – ptičurina, lisica – lisičina, boca – bočica, žica – žičica, deca – dečica, letimice – letimičan
Palatalizacija i druge glasovne promene
U srpskom jeziku postoji postoje broj reči u kojima je pored palatalizacije izvršena još neka glasovna promena
Primeri:
1) palatalizaija, nepostojano A
mračna (mrak – mračan – mračna), dašci (dah – dašak – daška), tužna (tuga – tužan – tužna)
2) jednačenje suglasnika po zvučnosti, palatalizacija
vrapče (vrabac – vrapci – vrapče), rasprašiti (raz + prah + iti – razprašiti )
3) palatalizacija, jednačenje suglasnika po mestu tvorbe
daščica (daska – dasčica – daščica)
Izuzeci kod palatalizacije
Do palatalizacije ne dolazi u sledećim slučajevima:
1) Kod prisvojnih prideva koji nastali od ličnih imena koja se završavaju na - KA i - GA
Primeri: Lenka – Lenkin, Olga – Olgin, Senka – Senkin
2) Kod reči kod kojih bi se palatalizacijom izgubio njihov pravi smisao
Primeri: baka – bakin, snaha – snahin, zeko – zekin, deka – dekin, sluga – slugin, kocka – kockica, tačka – tačkica, pega – pegica, mačka – mačkica, buha – buhica, kolega – koleginica, dug – dugi
Zapamti sledeće:
1) Kod ličnih imena koja se završavaju na - ICA prilikom pravljenja prisvojnih prideva vrši se palatalizacija pri kojoj C prelazi u Č.
Milica – Miličin, Slavica – Slavičin, Dušica – Dušičin, Novica – Novičin
2) Palatalizacija je izvršena u prezentu glagola čija se prezentska osnova završava na K, G i H samo ako je glagol u III lice množine ostao nepromenjen. U ostalim slučajevima nastala je glasovna promena jotovanje.
PALATALIZACIJA: JA pečem – ONI peku, JA tečem – ONI teku
JOTOVANJE: JA mašem – ONI mašu, JA stružem – ONI stružu
Primeri...
Vokativ
siromah – siromaše
Predrag – Predraže
momak – momče
putnik – putniče
radnik – radniče
seljak – seljače
okrug – okruže
drug – druže
vrag – vraže
mraz – mraže
vuk – vuče
đak – đače
beg – beže
Prezent glagola
povući – povuku – povučem
izvući – izvuku – izvučem
obući – obuku – obučem
seći – seku – sečem
vući – vuku – vučem
tući – tuku – tučem
peči – peku – pečem
Izvedenice
čovek – čovečuljak
momak – momčić
majka – majčica
muka – mučenik
kašika – kašičica
knjiga – knjižara
muha – mušica
sneg – snežina
prah – prašina
drug – družina
prah – prašak
noga – nožica
slika – sličica
ruka – ručica
zrak – zračić
dah – dašak
krug – kružić
dug – dužina
đak – đačić
rak – račić
lek – lečiti
tok – točiti
uho – uši
Lična imena
Danica – Daničin
Olgica – Olgičin
Verica – Veričin
Perica – Peričin
___
Примеры предложений
1. Komunikativna funkcija (Коммуникативная функция)
"Ja sam danas učio crnogorski jezik."
"Moram ti reći nešto važno."
"Kako si, kako je bilo u školi?"
"Jutros je bila prelepa magla."
"Naučili smo novi jezik u školi."
2. Kognitivna funkcija (Когнитивная функция)
"Razmišljao sam o tome kako rešiti problem."
"Koristimo jezik da bismo shvatili okolinu."
"Jezička analiza nam pomaže u učenju novih reči."
"Pitanje o tome kako funkcioniše mozak je interesantno."
"Jezik je ključ za pravilno razumevanje sveta."
3. Ekspresivna funkcija (Экспрессивная функция)
"Stvarno sam srećan zbog tvog uspeha!"
"Ne mogu da verujem da je to stvarno bilo!"
"Bojim se da ću kasniti."
"Ovo je najlepši dan u mom životu!"
"Voleo bih da mogu da idem sa tobom."
4. Estetska funkcija (Эстетическая функция)
"Ova pesma je prava umetnost."
"Pišem pesme u kojima izražavam svoje emocije."
"Taj roman je pravi književni dragulj."
"Njegova pesma je puna lepe poezije."
"Knjiga koju sam pročitao bila je duboko emotivna i estetska."
5. Identifikaciona funkcija (Идентификационная функция)
"Koristim crnogorski jezik da bih bio prepoznat kao član crnogorske zajednice."
"Ugovori koje potpisujem odražavaju moju profesionalnu identifikaciju."
"Svi naši običaji su deo naše kulturne identifikacije."
"Govoriću u ime svih koji se identifikuju kao kulturni poslenici."
"Ona je član grupe koja koristi jezik za svoj identitet."
6. Fonologija (Фонология)
"U crnogorskom jeziku imamo 30 fonema."
"Zvukovi u jeziku mogu promeniti značenje reči."
"Razlikovanje vokala i suglasnika je ključno za fonološku analizu."
"Ima mnogo fonetskih pravila koja je potrebno zapamtiti."
"Fonologija se bavi proučavanjem glasova i njihovih promena."
7. Morfologija (Морфология)
"U crnogorskom jeziku reči se menjaju kroz padeže."
"Moramo proučiti nastavke za tvorbu novih reči."
"U morfologiji proučavamo kako reči nastaju i menjaju se."
"Morfeme u rečima mogu imati različita značenja."
"Tvoj zadatak je da prepoznaš korene i sufikse u reči."
8. Sintaksa (Синтаксис)
"Sintaktička pravila određuju redosled reči u rečenici."
"U crnogorskom jeziku subjekt, predikat i objekat čine osnovnu strukturu."
"Proučavanje sintakse pomaže u pravilnom formiranju rečenica."
"U sintaksi, pravilno postavljanje reči je ključno za razumevanje."
"Rečenica je pravilna samo kada su svi delovi na svom mestu."
9. Semantika (Семантика)
"Semantika se bavi značenjem reči."
"Ponekad reči imaju više značenja u zavisnosti od konteksta."
"Proučavamo kako značenje reči utiče na značenje cele rečenice."
"Semantika je važna za razumevanje kulturnih razlika u jeziku."
"Ponekad isto značenje reči može biti izraženo na različite načine."
10. Leksikologija (Лексикология)
"Leksikologija se bavi proučavanjem rečnika jezika."
"Svi izrazi koje koristimo dolaze iz rečnika jezika."
"Leksikolozi proučavaju kako nastaju nove reči."
"Zbog leksikološke analize, možemo bolje razumeti svakodnevni jezik."
"Reči se menjaju, i leksikologija proučava te promene."
11. Jednačenje suglasnika po zvučnosti (Оглушение согласных по звучности)
"U reči 'pod' se jedno slovo menja u 'potpisati'."
"Kada 'b' dođe ispred 'k', dolazi do promene u 'p'."
"Ovo su primeri kako suglasnici menjaju svoju zvučnost."
"Neke reči mogu promeniti zvučnost suglasnika u zavisnosti od njihovih suseda."
"Za pravilno izgovaranje potrebno je shvatiti ove fonetske promene."
12. Jednačenje suglasnika po mestu tvorbe (Оглушение согласных по месту образования)
"Reči kao 'izći' prelaze u 'izići' zbog lakšeg izgovora."
"Kada se susretnu dva suglasnika koja je teško izgovoriti zajedno, menjaju se."
"Zamenjivanje suglasnika pomaže da reči budu lakše za izgovor."
"Promene u suglasnicima su češće kod složenih reči."
"U reči 'beskućan' promena suglasnika čini reč lakšom za izgovor."
13. Gubljenje suglasnika (Потеря согласных)
"U reči 'misao' nestaje suglasnik u 'misli'."
"Ponekad suglasnici nestaju u osnovama reči."
"Gubljenje suglasnika se može desiti u mnogim rečima."
"Promene u rečima mogu biti uzrokovane gubljenjem suglasnika."
"Tako je u svakodnevnom govoru kada dolazi do skraćivanja reči."
14. Palatalizacija (Палатализация)
"Ruka se menja u 'ruče' zbog prve palatalizacije."
"Reč 'vuk' prelazi u 'vuče' zbog druge palatalizacije."
"Neke reči menjaju suglasnike pre samoglasnika 'i'."
"Palatalizacija se dogodila u istoriji jezika."
"Svaka promena u suglasnicima može biti uzrokovana palatalizacijom."
15. Jotacija (Йотация)
"U reči 'list' dolazi do promene u 'lišće' ne u listje."
"U reči 'čine' jotacija daje oblik 'počinje'."
"Jotacija se koristi za stvaranje novih zvukova."
"Jotacija menja osnovne suglasnike u rečima."
"Ova promena u jeziku se dešava u određenim slučajevima."
16. Pisanje velikog i malog slova (Письмо заглавными и строчными буквами)
"Naziv grada uvek počinje velikim slovom."
"Na početku svake rečenice pišemo veliko slovo."
"Ponekad imena ljudi pišemo velikim početnim slovom."
"Ovaj zakon pišemo sa velikim početnim slovom."
"Veličinu slova određuje pozicija u rečenici."
17. Skraćenice (Сокращения)
"Skraćenica 'dr.' znači doktor."
"Koristimo 'itd.' za 'i tako dalje'."
"Skraćenica 'prof.' označava profesora."
"Uvek pišemo 'i sl.' kada nabrajamo."
"Na primer, koristićemo 'b.d.' kao skraćenicu za 'bez datuma'."
____
Учитель: Доброе утро, Марко! Сегодня мы будем разговаривать о языке и его функциях. Мы знаем, что у языка много аспектов. Можешь ли ты мне сказать, какая самая важная функция языка?
Марко: Доброе утро, профессор! Так вот, самая важная функция языка — это коммуникация, то есть передача информации от одного человека к другому. Это основная цель языка — обмен мыслями, чувствами и идеями.
Учитель: Отлично! Верно, коммуникация — это ключевая функция. А что ты можешь сказать о когнитивной функции? Как язык помогает людям думать?
Марко: Когнитивная функция очень важна, потому что язык — это не только инструмент для общения, но и для размышлений. С помощью языка мы создаём понятия, анализируем мир и формируем мысли.
Учитель: Верно! А что ты можешь сказать об экспрессивной функции? Как язык выражает наши эмоции?
Марко: Экспрессивная функция — это когда мы используем язык, чтобы выразить наши чувства и отношение к миру. Когда мы радуемся или грустим, язык позволяет нам поделиться этими эмоциями с другими.
Учитель: Отлично! Теперь давай перейдём к техническим аспектам. Что ты можешь рассказать о единствовании согласных по звучности?
Марко: О, это интересно! Это когда звонкие согласные превращаются в глухие, если они стоят перед глухими. Например, в слове "pod" становится "potpisati", потому что звук "d" превращается в "t" перед "p".
Учитель: Отлично! Теперь, что ты знаешь о палатализации? Приведи примеры.
Марко: Палатализация — это процесс, когда согласные изменяются перед гласными "и" и "е". Например, "ruka" становится "ruče", а "vuk" — "vuče". Это процесс, который помогает произношению быть легче.
Учитель: Ты правильно объяснил! А что ты знаешь о йотации? Как она влияет на звуки в языке?
Марко: Йотация — это процесс, когда согласные в сочетании с "й" превращаются в новые звуки. Например, "rano" становится "ranije", а "cvet" — "cvijeće".
Учитель: Отлично, Марко! Я вижу, что ты хорошо понял эту тему. Теперь, как бы ты применил эти правила в правописании? Например, когда пишем большие буквы?
Марко: Мы пишем большие буквы в начале предложения и когда пишем имена людей и мест. Также названия праздников и некоторые аббревиатуры пишутся с большой буквы.
Учитель: Верно! Последний вопрос: с какими трудностями могут столкнуться ученики, говорящие на русском языке, при изучении нашего языка?
Марко: Ну, им будет тяжело отличить такие процессы, как единствование согласных и палатализация, потому что в русском языке это не так распространено. Также они должны будут запомнить правила использования больших и малых букв и другие различия в правописании.
Учитель: Верно, но с практикой всё станет проще. Спасибо за твои ответы, Марко!
Марко: Спасибо вам, профессор! Я буду внимательнее учиться и больше практиковаться!
Commentaires