Сећам се као да је јуче било, стигао сам у Црну Гору пре неколико месеци. Русија је остала иза, а ја, млад и жељан искуства, дошао сам да проширим своје видике. Нисам типичан туриста, више сам посматрач, аналитичар, увек спреман да упијам нове ствари. Сад, након неког времена, могу да кажем да сам стекао неку перспективу.
Ове последње недеље ме је нешто посебно привукло пажњу. Није то ни море, ни планине, већ... будућност. Причао сам са локалним студентима, људима из различитих бранши, и стално се враћала иста тема: недостатак стручњака у областима информатике и техничких наука, али и све већа потражња за њима. То није само црногорски феномен, то се дешава свуда у свету, али овде ми је некако најуочљивије.
Кад сам чуо ту причу, сијалица ми се упалила у глави. Ја сам студент хемије, али ми информатика никад није била страна, увек сам био склон ка том дигиталном свету. Могу да кажем да ме одувек занимала примена информатике у хемији, као што су симулације, моделирање, анализе података… И онда сам схватио, могу ли ја, са својим знањем и ентузијазмом, бити део решења?
Перспективе за мене овде су заиста велике. Видим то као прилику за лични развој. Не само што могу унапредити своје знање у хемији и информатици, него и стећи нова искуства у другачијем културном окружењу. Црна Гора је земља у развоју, што значи да постоји велики потенцијал за креирање иновација. Могу да замислим себе како радим на пројектима који комбинују моје две страсти – развој нових материјала уз помоћ напредних алгоритама.
Шта би то могло да значи за мој даљи развој? Прво, нуди могућност за специјализацију у ниши која је у експанзији. Могуће је да ћу се посветити биоинформатици, или хеминформатици, или једноставно развоју софтвера за хемијске лабораторије. Друго, овде могу стећи предузетничко искуство. Могу да започнем сопствени стартап који би понудио иновативна решења у областима где недостаје стручњака.
Наравно, неће бити лако. Постоји доста посла, препрека и проблема, али то је изазов који ме мотивише. Видим да моје две страсти могу заједно да створе нешто ново и вредно. Свакако желим да што пре проучим све што ми се нуди у Црној Гори, да се повежем са људима и професионалцима који раде на овим пољима.
У наредним недељама ћу се фокусирати на учење црногорског језика, умрежавање са локалцима и истраживање могућности за сарадњу. Не знам шта ми будућност носи, али једно знам: ова недеља је била прекретница, отворила је нове видике и дала ми јасан циљ. А то је, можда и најважније. Искрено се надам да ће и други студенти истражити своје потенцијале, и да ћемо заједно радити на стварању боље будућности за све нас.
Перевод диалога на русский язык:
Персонажи:
Иван: Русский студент химии и информатики, инициатор разговора.
Милош: Студент информатики из Черногории.
Ана: Студентка химии из Черногории.
Место: Студенческая столовая, после лекций.
(Иван, сидя за столом с Милошем и Аной, начинает разговор)
Иван: Ребята, я тут кое о чем думал в последние дни. Разговаривал со многими, и все как-то упоминают одно и то же: нехватку специалистов в области технологий и науки.
Милош: Ну, это и не секрет, Иван. У нас в Черногории, да и во всем регионе, не хватает людей, которые занимаются информатикой и инженерными делами. Все хотят быть менеджерами или юристами.
Ана: Я тоже это заметила. На химии нас все меньше и меньше. Все как-то фокусируются на областях, которые кажутся "легче" и лучше оплачиваются, а не видят, насколько важна наука для будущего.
Иван: Эх, это то, что я и хотел сказать! Думаю, это отличная возможность для нас. Например, я изучаю химию, но и информатика меня всегда интересовала. Представляю, как можно было бы совместить эти две вещи – разработка новых материалов с помощью продвинутых алгоритмов, или создание программного обеспечения для химических лабораторий.
Милош: Звучит интересно. Я занимаюсь информатикой, но как-то не думал о её применении в химии. Но теперь, когда ты говоришь... в этом есть смысл. Может быть, мы могли бы разработать какую-то платформу для химических анализов, или что-то подобное?
Ана: Милош, это отличная идея! Знаю, как иногда бывает сложно проводить некоторые эксперименты в лаборатории, а если бы существовала программа, которая могла бы нам помочь... это бы всем нам облегчило жизнь.
Иван: Точно! И это всего лишь один пример. Могли бы мы придумать какие-нибудь инновационные способы применения информатики в биохимии, например. Думаю, что есть большой потенциал для развития в этих нишах.
Милош: Как ты думаешь, что нам нужно сделать? Как мы могли бы использовать эту возможность?
Иван: Во-первых, я думаю, нам нужно лучше связаться. Поговорить с профессорами, изучить рынок труда, посмотреть, что требуется. Может быть, даже начать с какого-нибудь небольшого проекта, просто чтобы протестировать наши идеи.
Ана: Мне нравится эта идея, Иван. Думаю, пора нам, студентам, взять дело в свои руки и создать возможности для себя. Мне надоело слушать о том, как нет работы. Мы должны сами её создать.
Милош: Согласен! Может быть, нам стоит создать небольшую группу для проектов и поработать над некоторыми идеями, которые мы упомянули. Иван, ты мог бы быть нашим "мозгом" для химической стороны, а я бы мог позаботиться об информационной.
Иван: Это было бы здорово! Ана, ты могла бы нам помочь с практической стороной, с экспериментами и анализом. Что скажете, мы команда?
Ана: Абсолютно!Милош: Команда!
Иван: Тогда решено! Встретимся снова на следующей неделе, чтобы разработать наш план!
(Все трое улыбаются, полные энтузиазма, смотрят в будущее с оптимизмом.)
____
Рассказ русского студента в Черногории
Комментарии