„Šinjel“ – N. V. Gogolj (1. čas)

1. Podaci o času

• Predmet: Književnost (ili Crnogorski jezik i književnost, zavisno od plana i programa)

  
  

• Nastavna jedinica: „Šinjel“ – N. V. Gogolj (prvi čas obrade)

• Vrijeme trajanja časa: 45 minuta

2. Ciljevi časa

1. Obrazovni ciljevi

   • Upoznati učenike sa biografijom i književnim kontekstom N. V. Gogolja.

   • Uvesti učenike u osnovne motive i ideje priče „Šinjel“.

   • Razvijati sposobnost čitanja s razumijevanjem i analize pripovijetke.

2. Vaspitni ciljevi

   • Podsticati učenike na razmišljanje o društvenim i etičkim temama u književnosti.

   • Razvijati empatiju i razumijevanje za položaj pojedinca u društvu.

3. Funkcionalni ciljevi

   • Razvijati kritičko mišljenje kroz interpretaciju teksta i diskusiju.

   • Unaprijediti jezičku kulturu i sposobnost jasnog izražavanja.

3. Metode i oblici rada

• Metode: razgovor, interpretativno čitanje, diskusija, problemska metoda, izlaganje nastavnika.

• Oblici rada: frontalni rad, grupni rad (ili parovi), individualni rad.

4. Tok časa

A. Uvodni dio (5–7 minuta)

1. Organizacioni moment

   • Nastavnik pozdravlja učenike i zapisuje naslov na tabli: „Šinjel“ – N. V. Gogolj.

   • Kratka provjera prisustva i pripreme za čas (da li su učenici pročitali najavu i/ili rezime teksta ako je bio dat ranije).

2. Motivacija

   • Nastavnik postavlja uvodno pitanje učenicima: „Da li znate nešto o ruskim realizmu i temama koje su zaokupljale ruske pisce 19. vijeka?“

   • Cilj je da učenici razmisle o ključnim društvenim i istorijskim aspektima tog perioda (siromaštvo, razlike u socijalnim slojevima, položaj malog čovjeka itd.).

   • Učenici iznose kratka zapažanja i asocijacije. Nastavnik upućuje na to da je Gogolj jedan od rodonačelnika ruskog realizma i da ćemo danas govoriti o njegovoj pripovijetci „Šinjel“.

3. Najava aktivnosti

   • Nastavnik objašnjava da će u okviru ovog i narednih časova biti obrađena pripovijetka „Šinjel“, s posebnim osvrtom na:

     • Lik glavnog junaka, njegov psihološki i društveni položaj.

     • Društvenu kritiku i odnos prema “malom čovjeku”.

     • Jezičke i stilske osobine Gogoljevog pripovijedanja.

B. Centralni dio (25–30 minuta)

1. Kratka biografija N. V. Gogolja (5 minuta)

   • Nastavnik izlaže osnovne podatke iz Gogoljevog života i rada:

     • Rođen 1809. u Ukrajini (tadašnjem dijelu Ruskog Carstva).

     • Pisac satiričnog i realističnog stila, značajan za razvoj ruske književnosti.

     • Najpoznatija djela: „Revizor“, „Mrtve duše“, „Šinjel“, „Taras Buljba“ itd.

     • Ističe njegov odnos prema kritici društva i ukazivanju na nepravdu, siromaštvo i birokratiju.

2. Uvod u sadržaj pripovijetke „Šinjel“ (7–10 minuta)

   • Nastavnik objašnjava:

     • Vrijeme i mjesto radnje: carska Rusija (Sankt Peterburg), 19. vijek.

     • Glavni lik: Akakije Akakijevič Bašmačkin, mali činovnik, simbol “običnog” čovjeka bez zaštite društvenog sistema.

     • Kriza i zaplet: potreba za novim šinjelom (kaputom), što postaje centralni događaj u životu junaka.

   • Učenici dobijaju dopunska pitanja:

     • „Zašto je šinjel važan Akakiju i šta on simbolizuje?“

     • „Kako društvo reaguje na njegovu potrebu i njegovu ličnost?“

3. Čitanje odabranih odlomaka (5–7 minuta)

   • Nastavnik ili učenici čitaju najznačajnije odlomke (ako učenici nijesu imali priliku da pročitaju cijelu pripovijetku ranije).

   • Fokus na dijelove teksta koji opisuju karakter i svakodnevicu glavnog lika, kao i na trenutak kupovine ili gubitka šinjela.

4. Diskusija (8–10 minuta)

   • Frontalna ili grupna diskusija na osnovu pročitanih odlomaka:

     • „Kako bismo opisali Akakija kao ličnost? Koje su mu glavne osobine?“

     • „Na koji način Gogolj koristi humor, a na koji način satiru?“

     • „Koji društveni problemi su prikazani u priči i da li su prisutni i danas?“

C. Završni dio (5–7 minuta)

1. Sinteza i zaključivanje

   • Nastavnik sumira glavne tačke današnjeg časa:

     • Gogoljeva biografija i kontekst nastanka „Šinjela“.

     • Važnost lika „malog čovjeka“ u ruskoj književnosti 19. vijeka.

     • Kritika društva i birokratije kroz lik i sudbinu Akakija Akakijeviča.

   • Učenici iznose kratke komentare i utiske o pročitanim odlomcima i temama koje su im bile posebno zanimljive.

2. Najava za naredni čas

   • Nastavnik najavljuje dublju analizu psihologije lika i nastavak razgovora o stilsko-jezičkim osobinama Gogoljevog pripovijedanja.

   • Učenici se pozivaju da do sljedećeg časa pročitaju cijelo djelo ili dodatne odlomke, ako već nijesu.

3. Domaći zadatak

   • Zadatak 1: Napisati kratak prikaz (do jedne strane) o tome kako Akakije doživljava svoj posao i na koji način njegov radni ambijent utiče na njegov karakter.

   • Zadatak 2 (opcionalno): Naći primjer u svakodnevnom životu ili u drugim djelima (književnim, filmskim) gdje se pojavljuje sličan „mali čovjek“ i uporediti ga sa Gogoljevim junakom.

5. Nastavna sredstva i literatura

• Tekst pripovijetke „Šinjel“ (udžbeničko izdanje ili kopije odlomaka).

• Biografske i književno-kritičke bilješke o N. V. Gogolju (u udžbeniku ili drugim izvorima).

• Tabla, krede / flomasteri, eventualno prezentacija (PowerPoint) ukoliko je dostupno.

6. Evaluacija časa

• Kratka provjera razumijevanja: Nastavnik postavlja nekoliko brzih pitanja o biografiji Gogolja i sadržaju pripovijetke.

• Praćenje aktivnosti učenika: Učešće u diskusiji, interesovanje za temu, kvalitet postavljenih pitanja i komentara.

Napomena za nastavnike:U zavisnosti od interesovanja učenika i vremena na raspolaganju, može se organizovati i kraći kviz ili aktivnost kreativnog pisanja, gdje učenici zamišljaju dijalog glavnog lika sa okolinom prije i poslije dobijanja novog šinjela.

______

Učitelj:„Dobar dan, dragi učenici i dobrodošli na čas književnosti. Danas ćemo započeti rad na pripovijetci „Šinjel“ ruskog pisca Nikolaja Vasiljeviča Gogolja. Najprije ću vam ukratko reći šta ćemo sve raditi na ovom i narednim časovima. Razgovaraćemo o Gogoljevoj biografiji, o vremenu i okolnostima u kojima je pisao, a potom ćemo analizirati glavnog junaka Akakija Akakijeviča i društvene probleme koje je Gogolj naglasio. Cilj je da na kraju bolje razumijemo kako su se pisci ruskog realizma odnosili prema takozvanom ‘malom čovjeku’ i kakvu kritiku društva su pružali.

Prije nego što krenemo, želim da vas pitam: da li je neko od vas upoznat sa osnovnim karakteristikama ruskog realizma? Ko želi da podijeli svoje mišljenje?“

Učenik (Marko):„Profesore, znam da se ruski realizam dosta bavio životom običnih ljudi, koji su često bili u nekom podređenom položaju u društvu i da su pisci poput Gogolja, Dostojevskog i Tolstoja nastojali da prikažu stvarne probleme, siromaštvo i nepravdu.“

Učitelj:„Bravo, Marko! Upravo to. Ruski realizam bavi se najčešće životom ‘malog čovjeka’, njegovim teškoćama i položajem u društvu. Gogolj je, između ostalih, smatra se jednim od rodonačelnika ovog pravca, pored Puškina i Lermontova. Dakle, danas ćemo, osim uvodnog pregleda Gogoljevog života i djela, započeti razgovor o pripovijetci ‘Šinjel’.

Prvo, želio bih da vas ukratko upoznam sa osnovnim činjenicama iz Gogoljevog života. On je rođen 1809. godine u Ukrajini, koja je tada bila dio Ruskog Carstva. Smatra se piscem satiričnog i realističnog stila i njegovi radovi, poput ‘Revizora’ i ‘Mrtvih duša’, često kritikuju društvo, birokratiju i nepravdu.

Gogolj je napisao i ‘Šinjel’, jednu od najpoznatijih pripovijedaka u ruskoj književnosti 19. vijeka. U tom djelu radnja se odvija u Sankt Peterburgu, gradu u kome su se jasno vidjele socijalne razlike i birokratski sistem. Glavni junak je mali činovnik Akakije Akakijevič Bašmačkin. Hajde da se prisjetimo kako se često opisuje taj ‘mali čovjek’ u književnosti. Da li neko ima ideju o čemu tu može da bude riječ?“

Učenica (Ana):„Pa, mislim da je ‘mali čovjek’ onaj ko nema neku posebnu moć, kome se često rugaju i koga društvo ignoriše. Obično je to lik koji nije mnogo bitan ni nadređenima ni kolegama.“

Učitelj:„Odlično, Ana. Upravo tako. Gogolj tim likom želi da skrene pažnju na nepravde u društvu, na birokratiju koja nemilosrdno guši čovjeka. U ovoj pripovijetci, sam šinjel – ili kaput – simbolizuje sve ono što je Akakiju najvažnije, što mu daje osjećaj sigurnosti, čak i identitet.

Da bismo se pripremili, želim da čujemo nekoliko odabranih odlomaka, posebno one koji slikovito predstavljaju Akakija Akakijeviča i trenutak kada razmišlja o novom šinjelu ili kada mu se šinjel izgubi. Ako ste pročitali pripovijetku, možda možemo zajedno da pročitamo dijelove koje sam izdvojio.

(Učitelj čita ili zamoli jednog učenika da pročita kratki odlomak iz ‘Šinjela’.)

Sada, nakon što smo čuli ovaj dio, da li neko može da opiše kako Akakije doživljava svoj posao i kakav je njegov svakodnevni život?“

Učenik (Petar):„Čini mi se da je on veoma predan poslu, ali ga niko ne poštuje. Za njega je prepisivanje dokumenata prava radost, a ostali mu se rugaju zato što nije ambiciozan i što živi tako skromno.“

Učitelj:„Tačno. Njegov život je sveden, ali on je zadovoljan onim što ima, sve dok ne dođe momenat kada mu stari šinjel postane neupotrebljiv. U tom trenutku, potreba za novim šinjelom postaje centralni događaj u njegovom životu. Zašto mislite da je toliko značajan taj šinjel?“

Učenica (Ivana):„Pretpostavljam da se tu radi o simbolu. Taj novi šinjel mu daje osjećaj sopstvene vrijednosti, društvenog ugleda. Bez njega, on je još manje primjetan ljudima oko sebe.“

Učitelj:„Ivana, svaka čast! Šinjel ovdje zaista postaje više od običnog odjevnog predmeta; on simboliše sigurnost, poštovanje i samopoštovanje. Gogolj ovim naizgled malim događajem pokazuje veliku tragediju ‘malog čovjeka’.

Razmislite o ovome: Koliko se društvo promijenilo od 19. vijeka do danas? Možemo li i danas uočiti sličnu neosjetljivost prema pojedincima koji nisu na visokim društvenim položajima?“

Učenik (Marko):„Mislim da je i danas slična situacija. Ima ljudi čiji se problemi ignorišu ili su predmet podsmeha, a birokratija može da bude jednako nemilosrdna.“

Učitelj:„U pravu si. Upravo zbog toga Gogoljeva priča ne gubi na aktuelnosti. On kritikuje ne samo pojedinačne ljude već i cijeli sistem, koji ne haje za one na dnu.

Evo, lagano privodimo čas kraju. Da bismo zaokružili današnju temu, ponovićemo glavne tačke: Gogolj, rođen 1809, jedan od važnih pisaca ruskog realizma, kritikuje društvo kroz lik Akakija Akakijeviča, koji živi za svoj posao i svoj šinjel. Taj šinjel postaje simbol ličnog dostojanstva.

Za naredni čas vas molim da pročitate cijelo djelo ili barem dodatne odlomke, ukoliko to još niste uradili. Tako ćemo moći podrobnije da se bavimo analizom lika i stilsko-jezičkim odlikama Gogoljevog pisanja.

A sada domaći zadatak:

• Zadatak 1: Kratko zapišite, najviše na jednu stranu, kako Akakije doživljava svoj posao i kako radni ambijent utiče na njegov karakter.

• Zadatak 2 (opcionalno): Potražite u književnosti ili filmu primjer nekog sličnog ‘malog čovjeka’ i uporedite ga sa Akakijem.

Hvala vam svima na pažnji i aktivnom učešću u diskusiji. Sljedeći put nastavljamo detaljnije sa analizom teksta i osvrtom na društvenu poruku koju Gogolj šalje. Vidimo se!“

____

Диалог ученика и учителя по теме «Шинель» Н. В. Гоголя

Учитель:«Добрый день, ребята. Сегодня мы продолжим обсуждение повести Н. В. Гоголя „Шинель“. Вспомним: кто главный герой и каковы его основные черты?»

Ученик 1 (Мария):«Главный герой — Акакий Акакиевич Башмачкин. Он маленький чиновник, который всю жизнь переписывает документы. Он очень скромный, тихий и живёт незаметной жизнью.»

Учитель:«Совершенно верно, Мария. А почему Гоголь называет его „маленьким человеком“? Как вы понимаете этот термин?»

Ученик 2 (Иван):«Наверное, потому что он занимает самое низкое положение в обществе. Его никто не замечает, ему даже издеваются над ним коллеги. Для общества он ничтожен, но для самого себя его жизнь была важна, пока не случилась трагедия.»

Учитель:«Хорошее наблюдение, Иван. А как вы думаете, почему Гоголь выбрал такой необычный предмет, как шинель, чтобы построить вокруг него весь сюжет?»

Ученик 3 (Алина):«Я думаю, что шинель символизирует что-то большее, чем просто одежду. Для Акакия это была мечта, цель, то, что давало ему смысл жить. Это был символ его достоинства и уважения к себе, которого он раньше не ощущал.»

Учитель:«Очень точно подмечено, Алина! Давайте теперь подумаем, что происходит после того, как Акакий получает шинель. Как изменилось его отношение к миру?»

Ученик 4 (Максим):«Когда он получил шинель, он начал чувствовать себя увереннее. Люди вдруг начали замечать его, а он почувствовал себя счастливым. Но это счастье было очень коротким.»

Учитель:«Да, Максим. И что же происходит дальше? Почему потеря шинели становится для Акакия трагедией?»

Ученик 5 (Даша):«Потому что вместе с шинелью он потерял то немногое счастье, которое у него было. Это была его гордость, а без неё он снова стал никем в глазах общества.»

Учитель:«Даша, ты права. Потеря шинели — это не только потеря материального объекта, но и разрушение его мечты, его маленького мира. Как вы думаете, какую главную мысль хотел донести Гоголь через эту историю?»

Ученик 6 (Сергей):«Может быть, Гоголь хотел показать, что общество часто жестоко к таким, как Акакий. Оно не замечает их, а если и замечает, то только для того, чтобы насмехаться. А ещё, наверное, он показывает, как важны даже маленькие мечты для человека.»

Учитель:«Прекрасное рассуждение, Сергей! Гоголь действительно критикует общество и его равнодушие к „маленьким людям“. А как вы думаете, почему эта повесть остаётся актуальной до сих пор?»

Ученик 7 (Настя):«Наверное, потому что и сейчас есть люди, которые живут незаметной жизнью, и их проблемы не воспринимаются всерьёз. А общество всё ещё иногда бывает равнодушным и несправедливым.»

Учитель:«Настя, ты абсолютно права. Именно поэтому „Шинель“ Гоголя — это не только историческое произведение, но и глубокая социальная критика, которая остаётся актуальной во все времена.

Теперь я хочу, чтобы вы подумали о том, какова была бы судьба Акакия, если бы его шинель не пропала. Как бы это изменило его жизнь? Подумайте над этим, и мы обсудим это на следующем уроке. А пока спасибо за ваши ответы и размышления!»