Учитель: Добро јутро, драги ученици! Како сте данас?
Ученик: Добро јутро, учитељу! Ми смо одлично!
Учитель: Драго ми је то чути! Данас ћемо говорити о птицама. Како се зове птица о којој смо причали?
Ученик: То је ластавица!
Учитель: Тако је! И зашто је ластавица важна у нашој причи?
Ученик: Она лети на југ за зиму, јер не може да поднесе хладноћу!
Учитель: Свака част! А шта је требало да уради први пут кад је летела преко мора?
Ученик: Плашила се и затворила је очи, али је на крају успела да лети!
Учитель: Упркос страху, издржала је. Шта је мама ластавица говорила да јој помогне?
Ученик: Говорила је да лети полако и равномерно, да се не умара.
Учитель: Одлично! Како је та порука важна за нас у животу?
Ученик: Учи нас да будемо упорни и да верујемо у себе, чак и када је тешко.
Учитель: Тачно! Сада, да ли знате које птице не припадају нашој групи?
Ученик: Да! Рода не припада, јер је она висока и не иде на југ.
Учитель: Сјајно! Шта ће птице радити на јесен?
Ученик: Оду у топлије крајеве, као што је Африка!
Учитель: Тако је! Хвала вам на активном учешћу. Уживајте у данашњем часу!
Ученик: Хвала, учитељу! Радујемо се следећем часу!
Поздрав, другари! Још једно јутро, заједничко, креће час језика. Са вама је Татјана, а и неке сличице које ћемо сада видети што представљају. Да одредите почетно слово сваке од њих.
Прво да препознамо. Имамо пуža, добро. Телефон, стари модел, али нема везе. Игла, цвет, авион. Дакле, траžимо почетна слова. Сад кад смо дешифровали сличице, па није тешко.
Пуж почиње гласом а, ово је слово П. Телефон почиње гласом Т, и ево слово Т. Игла почиње гласом И. Цвет, цвет, тако је, гласом Ц. И авион, то сте већ докторирали. Авион почиње гласом А. И да прочитамо шта смо добили. П, Т, И, Ц, А. П, Т, И, Ц, А, птица. Птица, та реч, мила свима.
Некад и птичица, које је оно, голубови. А онај слатки испред ваших балкона, мале, мале, врапчићи. Али нећемо о њима. Говорићемо о неким другим. А сад препознајте птице и траžимо ко не припада овој групи. Рода, врабац, ласта и кукавица. За све сте чули. Тако је. Е, шта би сад био овде, односно ко од ових птица би био улез?
02:17 - 02:34 - SPEAKER_00
Рода, зато што је највиша, није. А може бити, али ја то нисам тако замислила. Врабац, може и врабац. И њега јесам замислила док не дођемо до кукавица, да сад не ређамо све. Врабац, а зашто врабац?
02:36 - 02:49 - SPEAKER_00
Неко зна, а неко не зна. Врабац је једина птица стенарица. А ове остале, птице селице, шта оне раде? У јесен.
02:51 - 04:57 - SPEAKER_00
Одузе у топлије крајеве. Како се оно зове, где они иду? Ви сте чули за Африку. А Африка је на југу, тамо је увек топло. И ластавице, кад дође зима, односно кад крене већ јесен, да не дај Боже, дочекају зиму у нашим крајевима, одлазе у Африку.
Како то раде? Па лепо, лете. Није им тешко. Бога ми сигурно јесте. А шта је вама било тешко? Да видимо, ово што сте сад радили је било лако с птицама. Али присетите се шта је вама некада било тешко, односно шта нисте могли да савладате.
Овде су неке слике које приказују неко за мало да потоне у води. Оно прво, пливање. А ово испод, дечак који вози бицикл. И теби је било тешко. И још је нешто било тешко. Коме је било тешко да научи да закопчава јакну, оно проблем са дугмадима?
Hoће ли моћи да прође кроз ону рупицу? Неке? И данас? Па вежбајте. Вежба да дају упорност. А ко није могао да савлада хармонику? Охо, а видите, ви знате, ви већ идете у музичку и свирате. Свакa част.
Хоћу онда један снимак па да пошаљете и да видимо како то звучи. Ваљи? Добро. Неке је ово прво пливање, као и њој на слици. Било је тешко да је ова вода дошла скроз до носа или ушла. Шта би било кад би било? Па прва, дакле, вожње бициклом. А некоме прво планинарење.
А зашто планинарење? Заболеле ноге. Па си одмарао после два дана. Па била ти је јака тура. Требао си на неку блажу. Па после те, да, да, што су мало теже. Не можеш одма на тешку.
04:60 - 07:21 - SPEAKER_00
Један нови текст. Нешто мало комбинованог овога о чему смо говорили. Шта је било најтешко да научиш? То смо радили до сада и видели. А сада ћете шта је било тешко за малу ластавицу. Први пут је најтеже. Је текст који је пред вама. Како то може?
Можете узети, али боље не. Да би пажљивије. Мене слушали. Нада Ивелић, ауторка овог текста. Хрватица. Пореклом јесте. И написала је сјајан текст. Мислим да ће вам се свидети. А ви ћете сада да се лепо и удобно сместите. И пажљиво да слушате. Може?
А прича иде овако. Мала ластавица први пут је летела преко мора. Била је јесен. И све су птице селице кренуле у топлије крајеве. Прошли су дани слатких игара око гнезда. Вредело се прихватити тешког животног задатка. Пут је дуг. Океан бескрајан.
Ако на њему плови која лађа, можда ће ластавица и одморити. Али ако је не буде, ко ће издржати тај велики лет с једне обале на другу? Мала ластавица од страха затвори очи и маше крилима насумце. Полако опомиње мати.
Равномерно. Наумарај се. И отвори очи балаво дете. Гледај океан. То је нешто прелепо. Плаво горе. Плаво доле. Милина. Тако је говорила мама ластавица. Мала се охрабрила и отворила очи. Величанствени призор, бескрајна неба и мора који се грле у даљини, дао јој је снаге да издржи.
Први лет је најтежи. Па ипак. Издржала је. Браво! Трипут тура за малу ластавицу. Јер је издржала. Како и не би кад ју је мама водила. И жеља за сунцем.
07:24 - 07:41 - SPEAKER_00
Дивна прича. А видите колико ластавица је овде дошло да вас поздрави. Јер ће ускоро да крену. Баш на овај пут. Па јесте. Да пакују своје кофере. И да ли међу њима ова мала? Ако је неко види.
07:46 - 09:10 - SPEAKER_00
Да видимо шта се ради о причи. Дакле, спомињу се. Мала ластавица и њена мама. И шта су оне одлучиле да ураде? Мислим мама онда мора и мала ластавица. Да иду на југ. А зашто на југ? Што не остају? Па да, зато што је почела јесен.
И кад дође јесен, ластавице, као и друге селице, рекли смо, одлазе у топлије крајеве. Да се овде не би смрзле. Овде нема хране за њих. А у тим топлијим крајевима и једног и другог има. И пут је био, каже, дуг. А океан, он бескрајан.
Ако на њему плови која лађа, можда ће се ластавица и одморити. А зашто је потребан одмор? Па како зашто? Мала ласта не уме баш добро и дуго да лети. Па тек је дошла на свет овог пролећа. И тек је мало боље савладала те чаре летења. А ко је бодрио? Ко ће други? Па мама. Она је била упорна да њена ластавица издржи пут до краја. А како је она у почетку то мама говорила?
09:12 - 10:25 - SPEAKER_00
Полако, равномерно лети. Не умарај се. Шта то значи равномерно? Како је то ластавица летела некако овако? А равномерно значи одједном покретати оба крила. Тако лакше лети и користи те ваздушне масе. Онда када насумце.
А шта насумце? Па отприлике. Нешто производњу без размишљања. Не, не. И за лет је потребна снага, искуство. Да се добро разматра како да се та крила употребе. Јер оде маст у пропаст. Онда ништа од лета. Пада ластавица и не заврши свој лет.
Али није било тако. Уз мамине речи, наравно, највернијег пријатеља, ластавица је пажљиво слушала своју маму, равномерно радило крилима, прелетела велики океан и послушала још нешто. Шта то би? Да отвори очи и да види ту плаву лепоту. И горе и доле, како горе, како доле. Да, горе плаво небо, а доле плаво море.
10:27 - 12:05 - SPEAKER_00
Упорности нас доводе до завршетка свакога посла. Овај први лет је за њу био најтежи. Рекли смо, зато што је била мала. А да одговорим на ова питања. О коме се говори? Рекли смо о ластавици и њеној мами. Које годишње доба? Нисам чула. Јесен, добро. Куда је кренула мала ласта? Пун мрачица. Мала ласта је кренула на југ. У топлије крајеве, добро.
Каже, пронађи реченице у којима сазнајеш да је пут тежак. Па ви не можете, али ево ја ћу. Пут је дуг, а океан бескрајан. Ууу, кад је нешто дуго и бескрајно, и вама је тешко. А којим реченицама мама храбри малу ласту да издржи? Е па, ево то је ова. Полако, равномерно, не умарај се.
Све је то ластавица послушала. Шта је ластавици дало снагу да издржи? Наравно, жеља, упорност. Па и ови савети. Како да не послуша своју мајку? Нећу да чујем да неко не слуша родитеље.
Зашто је пут био тежак за малу ласту? Још једно питање. Каже, наведите три разлога. Ајде да сачекам. Кажите, зашто је пут за ласту био тежак? За малу ласту, мислим, не за маму.
12:07 - 13:56 - SPEAKER_00
Добро, зато што је дуг. У реду. Зато што је ластавица мала. Добро. Аха, зато што је била уплашена. Па наравно, сваки први почетак, је ли нечега, је наравно, праћен страхом.
Хоћете ли успети или не? И то је тако нормално. То је код свих тако. Увек нека трема. Али ако сте упорни, ако верујете у себе, ако имате жељу да то остварите као ластавица, наравно, успећете. У то не треба сумњати. На сумњице смо рекли шта је и равномерно.
Значи, за данас је овај текст завршен. А сада? А сада домаћи. Нека ти родитељи прочитају текст још једном, а затим попричајте о тексту. Јер ћемо и сутра говорити о ласти, о њеној мами, о томе како је било на путу ка југу. Па, мамина љубав није празна бајка. Ви, децо, знате шта вам значи мајка.
Уз ваше маме и тате прочитајте текст. Уживајте. Сњарите да сте и ви ластавица. Па летите. Летите маштом. Дотакните звезде. Сада прочитајте заједно текст. Удубите се. Пренесите се у свет Неде и Вељић. Она је ову дивну причу записала само због вас. Видимо се сутра.
Comments