Kao i svakog leta, pojavljuju se ti gastrointestinalni problemi kod dece naročito, ni respiratorne infekcije ne manjkaju, ali ono što je karakteristično za letnje doba jesu povišene telesne temperature, glavobolja, mučnina, dijarealni sindrom, znači prolivi i povraćanje.
I to bih prosto napomenuo pacijentima da imaju na umu, da su to bolesti koje imaju jako kratak inkubacioni period, znači od kontakta sa obolelim do ispoljavanja kliničkih simptoma nekada prođe manje od 24 sata, a ponekad 48 sati. Znači, bukvalno počinju naglo, deca se osećaju loše, gube apetit, žale se na glavobolju, na bolove u stomaku, na bolove u mišićima, počnu da povraćaju, počnu da imaju proliv.
Ono što bih ja ovde istakao, znači, uglavnom je 95% virusna etiologija. Naravno, nikako ne smemo zaboraviti ni bakterijske infekcije koje mogu biti aktuelne, kao što su salmonela i šigela u letnjem periodu, ali ako naravno vodimo računa o tome šta jedemo i gde jedemo, takve bakterijske infekcije možemo da sprečimo, odnosno preveniramo.
Što se tiče ovih virusnih infekcija, najčešće infekcije kod odraslih su norovirusi koji su jedna grupa virusa, oni praktično se prenose jako lako sa odraslih ljudi, znači, i obično mogu da budu na različitim mestima, znači, na nameštaju, na kancelarijskom materijalu i tako dalje, i vrlo lako se mogu preneti, znači, i veoma su stabilni u spoljašnjoj sredini.
Za razliku od odraslih, kod dece najčešće infekcije u ovom periodu su rota i adenovirusne infekcije i ono što bih istakao, deca jako lako oboljevaju, naročito kada je reč o deci do pete godine života. I to su upravo te povišene telesne temperature, idu do 40°C, to je glavobolja, povraćanje i proliv.
Sledeća infekcija koja je takođe karakteristična za ovo doba, to su adenovirusne infekcije, doduše nešto ih više ima u zimskom periodu, ali ima ih i sada, i to ne smemo zaboraviti. Jedna mala razlika između rota i adenovirusnih infekcija je ta što adenovirusne infekcije zahvataju i respiratorne puteve, pa onda imamo i kašalj, curenje nosa i tako dalje, što bi pratilo klasičnu respiratornu infekciju.
Naravno, rekao sam da su to bolesti koje počinju veoma brzo, bez nekih naročitih prodroma, znači, bukvalno iz punog zdravlja. Ono što je najvažnije, što ovde treba da znamo, jeste da deca gube određenu količinu tečnosti iz svog organizma, jer virus izaziva zapaljenje u crevima, najčešće, i onda se gubi velika količina tečnosti.
Pravilna nadoknada tečnosti je ono što je najvažnije kod ovakvih infekcija, najbolji lek za to, ali ne samo obična voda, kako se to često radi u opštoj populaciji, jer čak ako previše vode dajemo pacijentima, možemo više naneti štete nego što bismo dobili koristi.
Pravilna nadoknada elektrolitnih rastvora, kao što su natrijum, kalijum, bikarbonat i magnezijum glukoza, zapravo ti elektroliti koji se gube u velikoj količini će drastično pomoći toj deci da se brzo oporave. Sledeće što treba da znamo, to je da kada je reč o dijarealnim sindromima, odnosno učestalim prolivima, pa po pet, deset i više stolica u toku dana, treba upotrebiti crevne adsorbense.
Nekada je to bio aktivni ugalj, danas imamo niz drugih preparata koje možemo primeniti, i veoma je važno da oni pokupe toksine virusa na sebe, da ih eliminišemo iz organizma, i tek po zaustavljanju dijarealnog sindroma započnemo sa primenom probiotskih sojeva.
Znači, ne započinjati primenu probiotskih sojeva tokom akutne dijarealne infekcije, već po prestanku dijarealnog sindroma, i ne pijemo ih pet ili deset dana, već ih pijemo šest do osam nedelja, da bismo praktično oporavili digestivni trakt i pripremili ga za nastavak zimske sezone.
Ono što je najvažnije kod obolevanja je da najčešće oboljevaju deca sa lošijim imunološkim odgovorom, što znači da, ako imamo dobro pripremljeno dete sa dobrim imunološkim odgovorom, biće mnogo manje verovatnoće da se ovakve infekcije ispolje.
Što se tiče same prevencije, ovde bih istakao, naročito kada se radi o deci u kolektivima, kampovima i slično, da će ona naravno mnogo češće oboljevati, jer se radi o fekalno-oralnim infekcijama, takozvanim bolestima prljavih ruku. Adekvatno pranje ruku i lična higijena svakako sprečavaju da se ovakve infekcije šire i zahvate veći broj dece tokom letnjeg perioda.
Ono na šta treba obratiti pažnju kada posmatramo svoje dete sa ovakvom bolešću jeste da ne trebamo odmah ići lekaru. Ali, ono što treba pratiti kod deteta je broj stolica, da li dete mokri ili ne mokri, kakva je boja mokraće, da li je mokraća koncentrovana, jako žuta, ili je dete prestalo potpuno da mokri. Sledeće, ako se radi o dojenčadi, pratimo fontanelu, da li je uvučena, da li je na nivou kostiju glave, i pratimo kožu.
Ono što je najvažnije, kod blage dehidratacije koža je suva i perutava. To su već prvi znaci. Ako dete plače bez suza, znači da je žedno i da treba da započnemo adekvatnu i pravilnu rehidrataciju. Ako primetimo da je fontanela uvučena, da je koža jako suva, i dete jako plače, moramo se obratiti lekaru kako bi se započela adekvatna parenteralna infuziona nadoknada tečnosti i elektrolita, jer nismo uspeli da izvršimo oralnu rehidrataciju.
Ali svakako, ja sam zagovornik da uvek prvo započnemo sa oralnom rehidratacijom. Pravilna oralna rehidratacija apsolutno uvek dovodi do dobrih rezultata. Ono što bih još istakao kod ovakvih infekcija jeste ishrana dece. Moramo praviti blagu poštedu digestivnog trakta, ne možemo naravno sve jesti. Postoji jedno pravilo, skraćenica BRAT, gde počinjemo sa bananom, rižom, pireom od jabuke i tost hlebom. Sve to unosimo u manjim količinama.
Naravno, ni sa tim ne trebamo previše opterećivati digestivni trakt. Lagano počinjemo sa unosom hrane. Nakon drugog, trećeg dana, kada se simptomi smire, polako se možemo vraćati na normalnu ishranu, ali i tada treba izbegavati mlečne proizvode, paradajz, meso i slično. Znači, izbegavati sve što bi bilo drastično opterećenje za organizam.
Pedijatar 1:"Čini mi se da se svakog leta suočavamo sa istim problemima kod dece – povraćanje, prolivi, povišena temperatura... Koliko sam primetio, većina njih su virusi, zar ne?"
Gastroenterolog:"Tačno. Oko 95% tih slučajeva su virusnog porekla, naročito kod mlađe dece. Rota i adenovirusi su najčešći uzročnici kod dece do pete godine. Ono što je važno, jeste da roditelji često ne znaju koliko brzo se ovi simptomi mogu razviti. Ponekad prođe manje od 24 sata od kontakta sa obolelim do pojave prvih simptoma."
Pedijatar 2:"Da, primetio sam kako se roditelji brzo uspaniče čim dete počne da povraća ili dobije prolive. Često misle da je dehidratacija odmah problem, ali ja im obično savetujem da prvo pokušaju sa rehidratacijom pre nego što dođu kod nas. Šta ti preporučuješ u tim situacijama?"
Gastroenterolog:"Oralna rehidratacija je apsolutno prva linija odbrane. Uvek savetujem da roditelji koriste elektrolitne rastvore, ne samo vodu. Ako preteramo sa vodom, možemo izazvati disbalans elektrolita, što može pogoršati stanje. Natrijum, kalijum, bikarbonat i magnezijum su ključni za brzi oporavak."
Pedijatar 1:"Šta misliš o korišćenju probiotskih sojeva? Roditelji često odmah počinju sa probioticima čim se pojave prvi simptomi proliva."
Gastroenterolog:"To je česta greška. Probiotike treba uvesti tek nakon što se dijarealni sindrom smiri. Naša uloga je da objasnimo roditeljima da probiotici ne pomažu tokom akutne faze, već kasnije, za oporavak crevne flore. Najbolje je da ih koriste šest do osam nedelja nakon prestanka simptoma."
Pedijatar 2:"A šta sa decom koja imaju bakterijske infekcije? Leti primećujemo i povećan broj slučajeva sa salmonelom i šigelom."
Gastroenterolog:"Apsolutno, bakterijske infekcije nisu tako česte kao virusne, ali ih ne smemo zanemariti. Preporučujem roditeljima da pažljivo biraju gde jedu i šta daju deci. Dobra higijena i pravilna termička obrada hrane mogu preventivno delovati. Međutim, u slučaju infekcija bakterijama, antibiotici su neizbežni."
Pedijatar 1:"Slažem se. Primetio sam da su letnji kampovi i kolektivi posebno rizični. Deca se stalno igraju napolju, često ne peru ruke kako treba..."
Gastroenterolog:"Tačno. Letnje infekcije su često fekalno-oralnog tipa, poznate kao 'bolesti prljavih ruku'. Pranje ruku i lična higijena su ključni za prevenciju. Mislim da moramo još više raditi na edukaciji roditelja i dece o ovome, jer se infekcije šire neverovatno brzo."
Pedijatar 2:"I šta savetuješ roditeljima, kada treba da se zabrinu i dovedu dete kod nas?"
Gastroenterolog:"Najbolje je pratiti broj stolica, učestalost mokrenja, i stanje kože. Ako primete dehidrataciju – na primer, dete plače bez suza ili fontanela je uvučena kod beba – tada treba hitno doći kod lekara, jer oralna rehidratacija možda neće biti dovoljna i biće potrebna infuzija."
Pedijatar 1:"Hvala ti na savetu. Očigledno je da pravilna hidratacija i brza reakcija mogu drastično poboljšati stanje deteta."
Gastroenterolog:"Upravo tako. I ne zaboravite, kada se deca oporave, ishrana je isto bitna – postepeni povratak na normalnu ishranu, uz izbegavanje mlečnih proizvoda i teške hrane."
Pedijatar 2:"Dobro je podsetiti roditelje da nije svaka hrana odmah dozvoljena nakon oporavka. Postupnost je ključna."
Gastroenterolog:"Da, polako, sa jednostavnom ishranom i BRAT dijetom – banana, riža, jabuka i tost. Sve ide postepeno."
Commentaires