- Ne, ne, ne, pošalji mi ga odmah mejlom
- Zdravo
- Šta dođe!
- Izvinite, izvinite, mogu li...
- Izvinite šta? Zar ne vidite da sam zauzet?
- Htela sam da vas pitam nešto
- Ali možda se nisam objasnio, zauzet sam
- Možete li mi reći gde je pošta? Nova sam u ovoj oblasti i još je ne poznajem dobro.
- Vidite, ne znam. Pitajte nekog drugog. Ne terajte me da budem nepristojan.
- Ali ne govorim vam ništa loše.
- Opet, hoćete da me naterate da gubim celo jutro? Vidite, već imam malo vremena sa vama, ne? Već sam izgubio previše.
- Vidite, ne gubite vreme. Sve što se dešava je važno i otvara nove puteve. Život je ono što vam se dešava dok
pravite druge planove.
- Vidite, tražite poštu? Eno! Tamo desno! Napisano je velikim slovima. Pošta! Bilo je lako, zar ne? I hajde.
- Zašto niste mi rekli ranije?
Davide ima restoran i živi samo za svoj posao. Svaki dan provodi, zaključan tamo, loše tretirajući svoje zaposlene zbog opsesije da je sve savršeno do najsitnijih detalja. Ni mala greška se ne toleriše. Kada završi sa restoranom i konačno se vrati kući, zatrpan je papirologijom u kojoj čak i prenoći.
Sledećeg jutra, kada se probudi, ponovo počinje ludnica njegovog dana, uvek je rasejan na ulici. Sa mobilnim telefonom u ruci, a ne on ne obraća pažnju na ono što ga okružuje: prirodu, lepotu, ljude koji s njim komuniciraju. Propuštene prilike.
- Davide, izvini, tvoj otac je ovde.
- Moj otac? Kao moj otac? Loše! Možeš li nastaviti?
- Sigurno! Izvinite, ha. Dobro jutro!
- Tata, šta radiš ovde?
- Hvala, uvek ljubazni. Kad je posao u pitanju, nemaš vremena ni za oca.
- Slušaj, ako si ovde da uradiš mi morale, nije vreme, eh.
- Matilda je imala nesreću, ozbiljno je.
- Koliko je ozbiljno? Šta to znači?
- Hajde, hajde, usput ću ti objasniti. Posete se otvaraju za deset minuta. Tata, ja... ne mogu da dođem sada, možda sutra... ali ne danas. Popunjeni smo kao...
- Sutra? Šta sutra? Da uradimo kao prošli put? Hoću li sutra doći na ručak? Da li se neko ponovo čuo te? Da li si razumeo? Ovog puta sutra možda neće biti.
- Tata, trebale su mi godine da sve ovo izgradim, sad ne mogu da pogrešim.
- Ako ovaj put ne dođeš, neću ti oprostiti. Ovaj put ti neću oprostiti. Ali šta si odlučio? Imaš samo ovo! Nemaš nikog pored sebe! Da li želiš da izgubiš porodicu?
- Manuel, molim te, eh
- Sve pod kontrolom.
- Hajde idemo.
_______
- Davide, dobro jutro! Kako je tvoja sestra?
- Nije dobro. Nije u svesnom stanju. Ali drago mi je što sam juče otišao da je vidim. Ubeđen sam da je nekako znala da sam tamo
- Hajde, hajde... Ubeđen sam da će sve biti u redu.
- Ti si ljubazan, ali... Mislim da ne. Ali znaš, juče sam shvatio jednu stvar. Shvatio sam da sam izgubio previše vremena na poslu. Iza sebe sam ostavio važne stvari u životu, trenutke.
- Već!
- Slušaj, ali kako je bilo u restoranu?
- Ne baš dobro.
- Mislim.
- Znaš, mnogo mušterija se žalilo na sporu uslugu, ali normalno je, bio sam ovde sam.
- Fantastično.
- Ali znaš šta? Kada sam im objasnio situaciju delikatno, mnogi su se izvinili i u stvari mislim da su se više povezali i sa tobom i sa restoranom, cenili su tvoje čovečansko. Ne možeš uvek biti savršen, Davide. A ako jesmo, možda zato što smo zaostali nešto drugo. Život je nesavršen. Eh, i ona je juče svratila da sazna kako bio si. Rekla je da želi da se izvini za neki dan.
- Zdravo
- Zdravo
- Čuo sam da si svratila juče. I hteo sam da ti se izvinim za to kako sam se ponašao.
- Nije bitno. Bio si malo nervozan.
- Slušaj, zar ne bi htela nešto da pojedeš?
- Hvala, ali ja ne volim jesti sam.
- Ne, ne sam. Biću ti saputnik.
- I ne moraš da radiš?
- Moj novi partner će se pobrinuti za to. Znaš, mislio sam da je vreme za pauzu. A ne da forsira stvari u životu. Na kraju krajeva, život je ono što nam se dešava dok smo zauzeti pravljenjem drugih planova. To nije tako? Molim te, ja ću voditi put.
- Hvala
____
- Hvala što ste sa nama. Nadamo se da ste uživali u priči. Deljenjem ovog videa
i vi možete uticati na nečiji život dajući snažnu poruku
Comments