U jednom malom italijanskom gradu, živeo je narandžasti mačak po imenu Garfild. Garfild nije bio mačak kao ostali: voleo je lazanje više od bilo čega na svetu i imao je nezasitnu želju za zabavom i opuštanjem.
Jednog sunčanog jutra, Garfild se probudio kasno, kao i obično. Njegov vlasnik, Đovani, već je pripremio ukusnu tepsiju lazanja, ostavljajući je na prozoru da se hladi. Primamljiv miris ispunjavao je vazduh, a Garfild, sa svojim sanjivim očima, nije mogao misliti ni na šta drugo.
Garfild je odlučio da je vreme za akciju. Veštim skokom popeo se na prozor i počeo da oblizuje brkove. Baš kad je hteo da zagrize lazanje, čuo je buku iz vrta.
Bio je to njegov večiti rival, pas Orazie, koji je besno lajao na grupu ptica. Garfild je uzdahnuo i odlučio da će se pozabaviti Oraziem kasnije; sada su lazanje bile njegov prioritet. Ali baš kad je hteo da zagrize, Đovani je ušao u kuhinju.
„Garfild! Opet na lazanjama?!“ uzviknuo je Đovani, smejući se. Garfild je skočio i sakrio se iza zavese, nadajući se da ga Đovani neće videti.
„Dođi ovamo, mangupče,“ rekao je Đovani, stavljajući tanjir sa lazanjama na pod. „Znaš da ne mogu odoleti da te vidim srećnog.“
Garfild je izašao iz svog skrovišta sa trijumfalnim mijaukom i bacio se na tanjir. Dok je proždirao svoju omiljenu poslasticu, pomislio je koliko je srećan. Život je bio dobar, naročito sa tanjirom lazanja i vlasnikom kao što je Đovani.
Nakon što je završio, Garfild se ispružio na svom omiljenom jastuku i počeo da prede, sanjajući o drugim avanturama i, naravno, o drugim lazanjama.
Te večeri, dok je sunce zalazilo, a zvezde počinjale da sijaju, Garfild je shvatio da, bez obzira na to koliko izazova bude imao, dokle god ima svoje lazanje i Đovanija, život će uvek biti sladak.
I tako je Garfild zaspao, sanjajući nove načine kako da dođe do sutrašnjih lazanja, sa mačjim osmehom na licu.
Jedna pesmica o mačku Garfildu
Garfield se budi ujutro,
Šapice slatko proteže.
Ja u kuhinji čekam doručak,
Jedem ukusne lazanje.
Ti sediš i smeškaš se,
Slatko se privijaš uz mene.
Igramo se i smejemo,
Divan svet nam peva.
On juri miševe,
I opušta se na kauču.
Oni trče i skrivaju se,
Pokušavajući da pobegnu od Garfielda.
Svi se zajedno zabavljamo,
Uživajući u sunčanom danu.
Ti i ja, i naš mačak,
Živimo bajkoviti dan!
コメント