Sećate se kako su nam kao deci govorili: “Razmisli pre nego što nešto kažeš” ili “Ako nemaš ništa pametno da kažeš, ćuti!”
Naš stil komunikacije uključuje naše reči, ton glasa, gestove, izraz lica i govor tela. Izgovorene reči mogu da budu vrlo moćne, bilo da govorite ili slušate. Reči mogu da učine puno dobrog, ali i puno lošeg. A upravo danas, kada reči lete brže nego ikad, u duhu slobode govora često se susrećemo s ljudima koji spadaju u kategoriju: "Lupio i ostao živ". Najveća greška koju možemo da napravimo jeste da verujemo da naše reči nemaju težinu u tuđem životu.
Reči koje izgovorimo, znače nešto
Hoće li to značenje biti pozitivno ili negativno, zavisi od nas. Ako želimo da živimo altruistički i da utičemo na svet, pokušajmo da započnemo s promenom fraza koje se redovno upotrebljavaju.
Krenimo od toga kada i gde koristimo navedene fraze - da li je to u razgovoru sa nadređenima, zaposlenima, prijateljima, porodicom? Kad prepoznamo vrednost koju imaju naše reči, preduzimamo prvi korak u poboljšanju naše komunikacije, a to je prestanak korišćenja navedenih fraza koje uvek podstiču ljude.
1. Bez uvrede, ali…
O, da, ovo će sigurno boleti! Koliko ste puta čuli ili čak započeli rečenicu s ove tri male, a tako velike reči?
- Bez uvrede, ali - u prevodu znači ovo je uvredljivo, ali svejedno ću to reći. S obzirom na to da sam se unapred izvinio, smatram da osoba kojoj govorim ne bi trebalo da se uvredi. I tako, "nesvesno", većina ljudi komunicira na način koji potpuno vređa drugu osobu.
I tako, "nesvesno", slobodni smo da raščerupamo tuđe perje, ogulimo drugima kožu, jer eto, unapred smo sami sebi dali zeleno svetlo za ono što sledi. Zašto je postalo opšte prihvaćeno izgovoriti uvredu, s tri uvodne reči koje nas kao oslobađaju odgovornosti? Ublažavaju li one udarac u lice?
Okruženi ljudima koji na ovaj način započinju rečenice, možemo vrlo brzo početi da se osećamo nesrećno i nesposobno. Zato, ako već morate da uputite kritiku, bilo bi bolje da koristite sledeće fraze: "Zabrinut sam zbog ovoga, jer"…Ili još ljubazniji i nežniji pristup bio bi: "Jesi li otvoren za povratnu informaciju?"
2. Da budem iskren…
Svaka rečenica koja počinje na ovaj način ne može da završi dobro. Ako slušate ono što ljudi govore tokom dana, čućete dosta varijacija na temu "iskrenosti". Što za sobom vuče legitimno pitanje: "Zar do sada nisi bio iskren?", "Zašto moraš da naglasiš da sada jesi iskren?".
Mogli bi da kažemo da je ovo samo loša navika koju smo brzo usvojili. Bez obzira da li ste usred rasprave ili samo pokušavate da zaradite nečije poverenje, započinjanje rečenice frazom "da budem iskren" može da našteti vašoj verodostojnosti.
Treba da se zaustavimo s ovim uvodom i jednostavno izrazimo svoje mišljenje na ok način, bez potrebe da pripremimo ljude za ono što sledi. Pa, kao zamenu koristite izraze poput "Mogu li biti direktan?" ili "Zapravo…"
Kako decu naučiti bontonu? Ponavljajte 23 pravila
Ponašanja kojima sami sebi uništavamo život
3. Uz dužno poštovanje…
Ovo je fraza jednako loša kao i "bez uvrede, ali…"
Izvorno se koristi za ublažavanje aperkata koji dolazi i ukazuje na neslaganje, uključuje kritiku i dovodi u konflikt. Ako to čujete, uskoro ćete biti nepoštovani. Ako se s nečim ne slažete, to možete da kažete na mnogo drugih načina koji ne provociraju osobu s kojom razgovarate. Ionako mislite da kažete nešto što bi drugima moglo da bude uvredljivo, stoga uklonite uvod i budite direktni. U suprotnom, ćutite.
4. Žao mi je ako sam…
Razmislite o poslednjem putu kad ste rekli: "Žao mi je ako sam…" Jeste li to ozbiljno mislili? Jeste li zapravo učinili nešto da opravdate izvinjenje? Ili ste jednostavno koristili frazu jer ste ispunjavali tišinu? Ako ste rekli ili učinili nešto što nije trebalo, prihvatite to i iskreno se izvinite. U suprotnom, upotreba reči "ako" implicira da smatrate da niste ništa loše učinili, ali se izvinjavate jer je to osobi s kojom komunicirate važno.
5. Kao što sam rekao…
Iako se može činiti da uvek iznova objašnjavate iste stvari, važno je izbeći ovu frazu koja ubija moral.
Prosečna zaposlena osoba dnevno primi 122 emejlova, a svako od nas ima do 70.000 misli, pa ćete morati da oprostite ako se povremeno propuste neke od vaših komunikacija. Umesto da skrenete pažnju na činjenicu da se ponavljate, pokušajte da budete obazrivi prema činjenici da je - poput vas - osoba s druge strane takođe zauzeta, a ponekad detalji jednostavno skliznu.
Svi ponekad pogrešno govorimo ili zloupotrebljavamo reči. Možda smo se uhvatili za fraze koje su naši roditelji koristili pogrešno. Ili smo ih možda pokupili iz filma, televizije ili društvenih mreža ne sluteći da se koriste neprimereno - ili još gore, uvredljivo.
U redu je, većina nas s vremena na vreme nesvesno koristi problematične reči i fraze, ne razmišljajući o njihovom poreklu ili o tome kako bi mogli da naštetimo ljudima s kojima smo u interakciji. Ono što nije u redu jeste da to dalje radimo nakon što znamo njihov pravi smisao, piše "Ordinacija".
Comments