Elena Buran
Po definiciji, psiholog je onaj koji radi sa dušama koristeći reči. Ili je onaj koji rečima opisuje duše – u scenarijima, bajkama, igricama, politici. Takođe, psiholog može biti onaj koji utiče na duše, smirujući, balansirajući, kao psihoterapeut, ili motivirajući, poput trenera. Čini se da u svim slučajevima jasno govorimo o živim dušama. Ali da li je to tačno u 21. veku, kao što se ranije mislilo, treba razmotriti.
Danas saznajemo o radu psihologa iz različitih izvora. To su knjige i naučne publikacije, članci i lični blogovi, filmovi. A to su i univerzitetski kursevi, dodatno obrazovanje, rad školskih i studentskih psihologa, razni projekti u različitim industrijama uz učešće psihologa. Čini se da je psihologija ogromna koliko i sam život. Na primer, pre neki dan sam gledala scenu u fantastičnoj komediji iz 2023. gde je kognitivni psiholog pokušala da ubedi studente da noćne more nisu povezane sa stvarnošću. A psiholog, žena koja je izgledala prilično čudno, potpuno je podbacila. Njen rad je delovao površno, naivno, glupo, kao što se može pokazati u komediji. Ali to me je navelo na pomisao da psiholozi danas rade nešto drugo osim usklađivanja stanja duša. Iako, naravno, postoje psiholozi koji se bave upravo vraćanjem zdrave harmonije klijenatu.
S druge strane, 21. vek je obeležen novim ključnim rečima u ljudskom govoru, ove reči su veštačka inteligencija. Zanimljivo je da li psiholozi učestvuju u razvoju veštačke inteligencije. Čini se da bi psiholozi izgledali kao samoubice kada bi učestvovali u stvaranju nečega što je suprotstavljeno živoj i zdravoj ljudskoj duši. S druge strane, neki programeri veštačke inteligencije već počinju da shvataju da ako ne uzmu u obzir znanje ljudske duše, živu inteligenciju za razvoj veštačke inteligencije, onda prave beskorisno, pa čak i opasno oruđe. U stvari, ako veštačka inteligencija ne uzme u obzir karakteristike i vrste žive inteligencije da joj pomogne, onda je to zaista beskorisno i besmisleno oruđe koje stalno greši u razumevanju ljudi. A ovo bi moglo stvoriti ozbiljan problem za čovečanstvo.
Šta bi moglo biti rešenje za takav problem? Tokom krvavog dvadesetog i početka dvadeset prvog veka, veliki broj psihologa, psihofiziologa, psihofizičara i neuronaučnika obavljao je važan posao, često rizikujući svoje živote. Oni su jasno pokazali da postoje svi razlozi da se veruje da ne može postojati jedna dominantna vrsta inteligencije. Da li kreatori veštačke inteligencije vode računa o tome? Radije ne. Štaviše, u živoj inteligenciji postavljeni su temelji za razvoj najmanje 4 vrste inteligencije (po broju funkcija svesti), koje se prirodno dopunjuju i smenjuju među sobom, učestvujući u jednom životnom ciklusu društva. Na primer, u porodici se racionalan muškarac i intuitivna žena dopunjuju i štite od grešaka. U menadžmentu kompanije – racionalni SEO, intuitivni direktor za istraživanje i razvoj, emotivno-praktičan operativni menadžer, etički menadžer za ljudske resurse – rade kao tim, dopunjujući jedni druge i raspoređujući odgovornosti. Ovi kombinovani modeli upravljanja razvijani su, inače, počevši od Stare Grčke i Starog Rima, gde su racionalni diktatori birani da kontrolišu samo u periodima vojne opasnosti, a drugi vremena društvom su upravljali kreativniji pojedinci, tj. dobro poznato istoričarima. Kombinacije mogu biti različite. Važno je shvatiti da jedna vrsta inteligencije ne može obavljati čitav niz uloga sa punom raznolikošću kompetencija.
Pored toga, vrstu inteligencije definišu ne samo funkcije svesti, to su i stavovi ponašanja, a ima ih takođe 4. Kombinacija funkcija svesti i bihevioralnih stavova daje veoma zanimljive profile. Na primer, intuitivno tragajući istraživač u duetu sa emocionalno-harizmatičnim prodavcem, uzimajućim u obzir tradicije, pravila i zakone društva, - odličan je tim kada su prijatelji. Postoje i druge sjajne kombinacije. Takvi ljudi koriste različite verbalne formule za izražavanje i za njih ne može postojati ista vrsta veštačke inteligencije kao asistent za sve prilike. Sve navedene karakteristike su dobro opisane i dobro razumljive od strane svih bona fide psihologa u svetu. A da su se programeri veštačke inteligencije konsultovali sa njima, izbegli bi mnoge intelektualne greške koje su u 20. veku dovele ljude do najkrvavijih ratova u istoriji, a u 21. veku isto to mogu da izazovu na nivou inteligencije – što , u stvari, već pokazuje simptome.
Može se dodati da nivo lične strastvene energije daje različite manifestacije inteligencije u smislu moći. Mnogo energije znači ili razorne kontradikcije ili moćnu kreativnu integraciju – izaberite sami šta vam se najviše dopada – svuda od menadžmenta korporacija i država, porodica generalnih direktora, investitora, ministara, do malih kompanija i porodica lekara, policajaca, trgovaca, sudije itd. Svi su podjednako podložni stresu i mentalnim poremećajima, bogati i uticajni - čak i više od siromašnih, o tome su snimane i popularne TV serije. Sve ovo je obim primene psihološkog znanja.
Dakle, danas je psiholog uključen u život svake žive duše, kao i u komunikaciju između živih duša i veštačke inteligencije. Uloge i kompetencije koje se harmonično ili kontradiktorno uklapaju u scenarije i modele upravljanja mogu se bolje istražiti i rafinirati, uzimajući u obzir iskustvo akumulirano u psihologiji tokom proteklih 70 godina. Možda ne vredi po drugi put polagati test preživljavanja, koji je svet morao da izdrži u dvadesetom veku. Inteligentne greške su skupe.
Comments