- Zdravo
- Zdravo
- Oprosti što brinem.
- Šta hoćeš?
- Matilda, u subotu mi je rođendan i hteo sam da te pozovem na svoju zabavu.
- Na tvoju zabavu? I odakle ti da želim da idem tamo?
- Ja... pa, žao mi je.
- Vidiš, Fabio, shvatila sam da ti se sviđam i da želiš da mi budeš prijatelj, kao i svi u razredu. Ali, vidiš, žao mi je, nikada ne mogu biti, jer ne idem na žurke kao tvoja, a, kao što znaš, ja sam kraljica škole, a ti nikada ne možeš biti moj kralj. Vidi, stigla mi je mama, pa moram da idem na ples. Zbogom!
20 godina kasnije
- Hvala ti drago, hvala ti.
- Molim
- Veoma ljubazan kao i uvek.
- Evo
- Matilda, jesi li videla ko sedi tamo?
- Ne
- To je... Ne sećam se kako se zove, ali je poznati di-džej, da, imao je mnogo uspeha u inostranstvu, a ovde hara ulice hitom.
- Ali da li je ovo pesma koju pevamo od leta?
- Baš tako!
- Hajde da mu pokažemo. Pa dušo
- Da
- Udala bih se za nekog takvog
- Naravno
- U svakom slučaju, od kada smo stigli, on je sve vreme buljio u tebe.
- Da? lepa kao ja
- Apsolutno, dušo.
- Da sam na tvom mestu, otišla bih da ga upoznam.
- Ti kažeš?
- Da
- Pa, danas bi mogao biti njegov srećan dan.
- Pa, hajde, ja sad idem, a onda ćeš mi reći
- Ja ću obavestiti
- Da, ćao
- Zbogom ljubavi
- Zbogom draga.
- Zdravo
- Zdravo
- Mogu da sednem, zar ne?
- Naravno
- Sa zadovoljstvom, ja sam Matilda, izvini što smetam, ali znaš, prepoznala sam te i htela sam da te pohvalim. Ti si zaista veliki umetnik.
- Da li si me prepoznala?
- Naravno da si poznat. Svi te znaju. Gledaj, večeras priređujem rođendansku zabavu na super-ekskluzivnom mestu gde prisustvuju samo odabrani ljudi, znaš kakav je to osećaj?! I ću pitati sam se da li bi želeo da dođeš da nas bolje upoznaš
- Nisi se uopšte promenila.
- Ne razumem.
- Nisi me prepoznala, zar ne?
- Šta misliš?
- Ja sam Fabio. Tvoj prijatelj iz osnovne škole, sećaš se onog niskog, nespretnog, stidljivog momka sa kojim nisi želela da se družiš?
- Jesi li ti Fabio? Ah, ali.. Čestitam! Vrlo si dobro porastao. Pa, dobro, bila sam dete, a deca greše.
- Naravno. I mogu mnogo zla ako žele. I zato ih mi odrasli moramo naučiti da ne sude površno po izgledu ili karakteru.
- Ali sada to možemo popraviti.
- Ne, nisam zainteresovan. Nisam baš zainteresovan za tebe
- Izvini?
- U životu sam naučio da nema ništa opasnije od odraslog čoveka koji svoj infantilno deo nikada nije naučio da sluša pre nego što progovori, da posmatra i zna pre nego što donese presudu, ali pre svega da ne sudi o ljudima po izgledu bez imalo simpatije, ali sa bahatošću i površnošću. Zapamti da ono što radiš drugima, radiš sebi, i sad mi je žao, ali moram da idem, čeka me moja devojka
_____
- Učimo našu decu da cene život, da ga posmatraju u svim nijansama, da vide ljude kao jedinstvene. To će ih iznutra učiniti bogatijim i lepšim, oslobađajući ih okova osude. Učimo njih, a samim tim i sebe, da poštovanje drugih počinje poštovanjem našeg identiteta, naše individualnosti, a to svakako postavlja temelj za bolje društvo u budućnosti.
- Ako imate nešto da nam kažete, napišite to ispod u komentarima i mogli biste da nas inspirišete za sledeće video
Comments