"Molim vas da uzmete broj i sačekate svoj red": kako sam dobio boravišnu dozvolu u Crnoj Gori
– „Imate li prijavu boravka? A gde je potvrda o nekazivanju?“ – službenica me gleda preko naočara, dok prstima prebira po dokumentima kao po kartama za pasijans.
Tako je započeo moj pohod po birokratskoj džungli u Crnoj Gori. Kada sam odlučio da podnesem zahtev za boravišnu dozvolu, nisam znao da ću prvo morati da naučim novi jezik – jezik administracije. Reči poput „ovlašćeni prevodilac“, „legalizacija dokumenta“ i „overa kod notara“ postale su mi svakodnevni saputnici.
Prvi korak: "Sve papire na gomilu"
Prvo što sam čuo bilo je:– „Treba vam važeći pasoš, potvrda o prebivalištu, ugovor o radu ili dokaz o samozapošljavanju. A da, i zdravstveno osiguranje, naravno.“Pasoš sam imao. Zdravstveno osiguranje? Tu sam se već počešao po glavi. Morao sam da nađem lokalnu osiguravajuću kuću i izaberem paket koji će službenici prihvatiti bez podignutih obrva. Prebivalište? Gazda stana mi je pomogao, ali je pre toga nekoliko puta ponovio:– „Samo da znaš, moraš prijaviti boravak svake godine.“
Drugi korak: „A gde vam je potvrda o nekazivanju?“
Najveći izazov bio je nabaviti potvrdu iz Rusije da nisam kažnjavan. Kada sam napokon dobio taj papir, dočekalo me pitanje:– „Jeste li ovo apostilirali? Prevedeno kod sudskog tumača?“Naravno, nisam bio spreman. Potrčao sam ka prvom prevodiocu iz imenika, koji me dočekao uz reči:– „Ovo će biti gotovo za tri dana. Ali proverite kod notara da li je sve u redu.“Notar je pregledao papir, klimnuo glavom i dodao:– „Ovo je u redu, ali proverite da li vam MUP traži nešto dodatno.“
Treći korak: „Molim vas, popunite ovaj formular“
U Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) me dočekala redovna scena: ljudi sa fasciklama, nestrpljivi pogledi prema šalterima i nezaobilazni aparat sa brojevima.– „Molim vas da uzmete broj i sačekate svoj red.“Kada je konačno stigao moj broj, službenica je upitala:– „Imate li još jednu kopiju ovoga? Da, kopija pasoša. Dve, ako može.“Srećom, bio sam spreman – imao sam sve papire, pa čak i rezervnu kopiju. Nakon što sam predao dokumenta, rekla mi je:– „Sada samo da sačekate. Dozvola će stići za 20 do 30 dana.“
Četvrti korak: „Dođite po rešenje“
Kada sam posle tri nedelje dobio poziv da dođem po rešenje, bio sam već veteran u birokratskim procedurama. Na šalteru su mi rekli:– „Evo vaše boravišne dozvole, važi godinu dana. Obnova je obavezna pre isteka.“Klimnuo sam glavom, zahvalio se i, izlazeći iz zgrade, sebi obećao da ću sledeći put sve završiti još brže.
Epilog: Lekcije iz administrativnog života
Ako vas put nanese da podnosite zahtev za boravišnu dozvolu u Crnoj Gori, pripremite se za sledeće fraze:– „Imate li sve kopije?“– „Da li je ovaj dokument legalizovan?“– „Molim vas, čekajte u redu.“I, naravno:– „Sve je u redu, samo morate da sačekate.“
Ipak, sada uživam u ovom mirnom kutku sveta, s papirima u džepu i iskustvom koje ću prepričavati godinama.
Yorumlar