18 septembar
Danas sam imala još jedan čas vožnje u Tivtu. Instruktor je došao tačno na vreme, kao i uvek. Ušli smo u auto i odmah krenuli prema centru grada. Na prvi pogled, bilo je jasno – turisti su svuda! Ulice su bile pune, ljudi su hodali, automobili parkirani na ivici puta, a skuteristi su prolazili između vozila kao da im je to omiljena zabava.
Tivat ima tipično uske ulice za crnogorske gradove, a većina njih je jednosmerna. Instruktor me je odmah upozorio da moram stalno gledati u retrovizore i biti oprezna na svakom uglu. Voziti ovde je prava umetnost, pogotovo kada pokušavaš da se provučeš kroz male prostore između parkiranih automobila i pešaka koji izlaze niotkuda.
Turisti su, naravno, stvarali dodatni haos – neki su prelazili ulicu bez gledanja, a drugi su stajali nasred puta fotografišući grad. Par puta mi se učinilo da ću nekoga udariti, ali instruktorske kočnice su me spasile.
Najveći izazov dana bio je kada smo morali proći kroz vrlo usku jednosmernu ulicu, dok je s druge strane dolazio automobil iz suprotnog pravca, iako je bio u prekršaju. Instruktor mi je rekao da ostanem smirena i da se pomerim skroz udesno, što sam i uradila. Uspešno smo prošli, iako je srce lupalo kao ludo.
Na kraju časa, rekla sam instruktoru da mi se vožnja kroz Tivat čini kao prava avantura. Nasmejao se i rekao da je to svakodnevica ovde, ali da je sa mnom zadovoljan – polako se navikavam na sve te čudne situacije na putu.
Nakon časa, osetila sam olakšanje i ponos. Još jedan korak bliže vozačkoj dozvoli, ali i jedno iskustvo više u ovom haotičnom, ali prelepom gradu.
— Zdravo! Kako ste danas? — nasmejala sam se, ulazeći u auto.
— Zdravo! Spremna za još jedan izazov po Tivtu? — uzvratio je instruktor, uz uvek prisutan osmeh. Pogledao je u retrovizor i polako krenuo s parkinga.
— Izgleda da je danas još više turista nego prošli put, — primetila sam, gledajući ka gužvi na ulici.
— Ah, Tivat i turisti, kao riba i more. Navikni se na to, u sezoni je uvek ovako. Ali to je dobra praksa. Naučićeš da voziš i kroz haos, — rekao je, skrećući prema jednosmernoj ulici.
— Iskreno, ponekad mi se čini da su ulice ovde previše uske za bilo kakvu vožnju. Kako svi uspevaju da se ne sudare? — pitala sam, pokušavajući da ostanem smirena dok su skuteristi prolazili pored nas.
— Strpljenje, dobro procenjivanje i, naravno, veština, — odgovorio je, dok je pokazivao rukom da dam gas. — Ipak, uvek moraš da budeš spremna da neko napravi glupost. Turisti, lokalci, vozači skutera, svi mogu iznenada da te šokiraju.
— Vidim. Već sam nekoliko puta pomislila da će neko iskočiti ispred auta, — rekla sam, stegnuvši volan.
— Zato je važno da ne paničiš. Pogledaj sad, jednosmerna ulica, ali vidiš onaj auto tamo? — pokazao je prstom ka autu koji nam je dolazio u susret.
— Kako je moguće? — u šoku sam se okrenula ka njemu. — Pa, to je prekršaj!
— Naravno da jeste, ali ovde to nije retkost. Zadrži desnu stranu, polako, i pusti ga da prođe. Ostanemo mirni, to je ključno, — rekao je, glasom punim smirenosti, kao da se ovakve stvari dešavaju svaki dan.
Poslušala sam, pomerila se skroz udesno, dok je auto polako prošao pored nas.
— Eto, vidiš? Ništa strašno, samo moraš da budeš prisebna. I uvek planiraj unapred, — rekao je sa zadovoljnim tonom.
— Dobro, ali ne bih volela da se ovo ponavlja često, — nasmejala sam se, pokušavajući da se opustim.
— Kad dobiješ dozvolu, takve stvari će ti biti kao dnevna rutina, veruj mi, — rekao je sa osmehom. — Sad skreni levo na sledećoj raskrsnici.
Poslušala sam ga, ali nisam mogla da se otmem osećaju da sam tek na početku puta. Ipak, svakim časom osećam kako sve više napredujem.
Na kraju časa, parkirali smo se na istom mestu gde smo počeli.
— Bravo, danas si se baš dobro snašla, — rekao je dok smo izlazili iz auta.
— Hvala vam! Mislim da sam napokon počela da se opuštam, — rekla sam, osećajući se malo sigurnije.
— Tako treba! Sledeći put idemo kroz još gušći deo grada. Spremi se za to, — rekao je sa blagim smeškom i mahnuo mi na pozdrav.
Dok sam se udaljavala, osetila sam ponos i zadovoljstvo. Još jedan uspešan čas u haotičnom Tivtu!
Commenti