septembar, 2024.
Loznitsa, Srbija
Danas mi je bio prvi radni dan posle dvonedeljnog odmora u Crnoj Gori. Povratak u ordinaciju nije bio nimalo lak. Letnje opuštanje i mir sa obale Jadrana još su mi u mislima, ali realnost me brzo sustigla čim sam zakoračila u svoju kancelariju. Telefoni su počeli da zvone, a čekaonica je već u ranim jutarnjim satima bila puna roditelja i dece. Septembar je, škola je tek počela, a mnogi učenici već dolaze sa žalbama.
Primarno su stizala deca sa bolovima u stomaku, što i nije neobično za ovaj period godine. Mnogo njih se žali na umor, nedostatak apetita, mučninu. U razgovoru sa roditeljima, često se spominje stres zbog povratka u školu i prilagođavanja na novi raspored i obaveze. Mnogi od njih jednostavno žele još malo odmora, a s obzirom na to da je ovo prvi mesec škole, organizam im se još uvek nije u potpunosti prilagodio.
Danas sam imala nekoliko slučajeva dece sa hroničnim gastritisom, gde su simptomi ponovo počeli da se javljaju zbog nepravilne ishrane i stresa. Savetovala sam roditeljima da se potrude da obroci budu redovni i lagani, i da izbegavaju brzu hranu, naročito sada kada je škola počela. Takođe sam primetila da mnoga deca, pored fizičkih simptoma, pokazuju znake anksioznosti i umora.
Zaista se vidi koliko je stres zbog povratka u školu i novi ritam života kod dece faktor koji može da utiče na njihovo zdravlje. Pokušavam da im pomognem ne samo kroz medicinske savete, već i kroz podršku, podsećajući roditelje da je emocionalno stanje njihovih mališana jednako važno kao i fizičko zdravlje.
Na kraju dana sam se osećala prilično umorno, ali srećna što mogu ponovo da budem tu za svoje pacijente. Ipak, raditi sa decom uvek donosi izazove, ali i osećaj ispunjenja.
Dijalog između lekara nakon ambulatornog prijema
Vreme: kraj radnog dana, ambulanta u Loznici
Dr. Ana (pediatar-gastroenterolog): Uf, kolega, jedva čekam da sednem. Kakav dan! Ne znam kako su prošla ova dva sata, a da nisam ni primetila. Čekaonica je bila puna od samog jutra.
Dr. Marko (opšti lekar): Verujem ti, Ana. Jesen je uvek haotična. Deca se vraćaju iz škole, imunitet im opadne, a pritisak škole i obaveza ih samo dodatno iscrpi. Kako si se snašla posle odmora?
Dr. Ana: Teško, iskreno. Još sam mislima negde u Crnoj Gori, ali čim sam ušla u ambulantu, realnost me brzo spustila na zemlju. Imala sam mnogo dece sa stomačnim tegobama – bolovi, mučnina, pa čak i neki slučajevi gastritisa koji su se vratili. Sve zbog stresa i neredovne ishrane. Svi traže još odmora, kao da su i deca i roditelji iscrpljeni odmah na početku školske godine.
Dr. Marko: Da, to je klasično za ovaj period. Posle mesec dana škole, organizam tek počinje da reaguje na stres i sve promene. A kod dece se to uvek prvo oseti na stomaku. Imaš li neki poseban pristup za te slučajeve?
Dr. Ana: Uglavnom pokušavam da roditeljima objasnim koliko je važno da se deca zdravo hrane i da izbegavaju brzu hranu, ali i da im posvete pažnju. Deca su često pod stresom, a to utiče i na fizičko zdravlje. Danas sam videla nekoliko slučajeva gde je problem više bio psihološki nego fizički. Ali roditelji to nekad ne razumeju, pa se fokusiraju samo na simptome.
Dr. Marko: Znam na šta misliš. Kad deca osećaju pritisak, sve to izlazi kroz fizičke simptome. Nije lako. Imaš plan za sutra, kako ćeš to sve organizovati?
Dr. Ana: Planiram da razgovaram sa svakim roditeljem malo duže, da im objasnim koliko je važno da obrate pažnju na stres i raspored deteta. Zdravlje nije samo u lekovima, nego i u životnom balansu. Nadam se da ću uspeti, ali videćemo. A ti? Kako je kod tebe danas bilo?
Dr. Marko: Klasično, prehlade, temperature, nekoliko slučajeva angine. Svi dolaze sa istim problemima, ali valjda ćemo pregurati ovaj septembar. Evo, još malo pa kraj dana. Idemo na kafu?
Dr. Ana: Može, kafu mi posle ovakvog dana niko ne može oduzeti!
Comentarios