Kada je moja baka došla u posetu pre pet godina, donela mi je slagalicu od 3000 delova. Većini ovo ne bi zvučalo baš uzbudljivo – bilo bi gotovo jednako loše kao košulja sa natpisom „Moji deda i baka su otišli u Indiju, a sve što su mi kupili bila je ova glupa košulja“. Moja reakcija na slagalicu je bila drugačija. Otvorila sam kartonsku kutiju što sam pre mogla i izlila delove slagalice iz kutije. Strpljivo sam radila na slagalici satima, a moje uzbuđenje se povećavalo kako se otkrivale sve više i više slike. Skratila sam vreme spavanja dok slika slikovite šume nije bila potpuna. Zagonetka je zasenila sve ostalo u mom životu, makar samo na taj kratak vremenski period.
Rad na zagonetkama mi je pomogao da steknem fokus, odlučnost i strpljenje. Naučila sam da primenjujem ove kvalitete na svaki zadatak sa kojim se suočavam, baveći se spoljnim svetom na isti način kao što bih to uradila sa slagalicom. Moja ljubav prema nauci u velikoj meri potiče iz ovoga; nauka zahteva isti logičan i umeren pristup kao slagalica, a kao što svedoče mnoge zagonetke koje ukrašavaju moju kuću, ovo je pristup koji odgovara mojim veštinama i temperamentu. Ova intelektualna stimulacija, zajedno sa željom da otkrijem više o životnim misterijama, primorava me da nastavim karijeru u naučnom istraživanju.
Ovog leta sam radila u kardiološkoj laboratoriji na UCLA, gledajući proteine povezane sa HDL-om da bih razumela, kako se ateroskleroza može sprečiti. Nakon što su neki eksperimenti dali sumnjive rezultate, dobila sam zadatak da potvrdim da su virusi sa kojima smo radili ispravno upakovani i identifikovani. Provela sam nedelje radeći DNK gelove, tražeći specifične gene u svakom virusu, ali moji rezultati su bili nedosledni. Bila sam frustrirana, ali umesto da odustanem od svog zadatka, bila sam još odlučniji da pronađem objašnjenje. Razmotrila sam svaki aspekt eksperimenta, radeći unazad sve dok nisam stigla do izvora – prajmeri koje sam koristila da pojačam DNK bili su nespecifični i neefikasni, i stoga beskorisni u razlikovanju tri gena od interesa za nas. Znajući ovo, mogla sam da promenim svoj eksperiment u skladu sa tim, gledajući sadržaj proteina umesto DNK sekvence. Konačno sam pokazala da su dva od tri virusa tačna; treće je, međutim, trebalo prepakovati. Moj rad je bio od ključnog značaja za studenta sa kojim sam radila, jer je uspeo da redizajnira svoj eksperiment kako bi objasnio ovaj treći virus.
Rad u laboratoriji za mene je bio uzbudljivo iskustvo. Iako sam odustala od ležanja na plaži da bih se igrala virusima i hemikalijama, prisila da razumem ove proteine me je inspirisala i motivisala. Izuzetno sam ponosna na deo koji sam doprinela slagalici o aterosklerozi: mali komad, ali ipak integralan. Osećaj postignuća koji sam osećala zbog svog rada u laboratoriji UCLA bio je skoro isti kao onaj koji sam osećala kada sam završila slagalicu od 3.000 delova koju mi je dala moja baka. Nadam se da ću doživeti ovaj osećaj tokom svog života, jer slagalica ateroskleroze sigurno nije poslednja takva slagalica na kojoj ću raditi.
Comments