Dokaz o starini srpskog slovenskog jezika kroz etrurski jezik

Jelena Buran (prema motivima knjige autorke "Etrurski jezik: kod za pristup drevnom znanju". O knjizi pitajte autorku putem četa na sajtu)

Ukratko o autorki: Jelena Buran, novinarka, psiholog, profesorka stranih jezika - po obrazovanju. Profesorka jezika, psiholingvistkinja, istraživačica, prevoditeljka, spisateljica - po zanimanju. Istraživački rad u oblasti tipova ljudske inteligencije, vrednosti, kompetencija, razvoja. Rođena i odrasla u Kazahstanu, potomak represiranih. Pravoslavna praktičarka. Nakon duge unutrašnje potrage otkrila je u Crnoj Gori drevne korene svog roda i rodno mesto.

Uvod

Etrurska civilizacija, koja je prethodila Rimskom carstvu na teritoriji savremene Italije, ostavila je bogato nasleđe artefakata i natpisa, čije puno značenje još uvek izmiče istraživačima. Uprkos brojnim pokušajima, duboka struktura etrurskog jezika ostaje nedešifrovana za većinu. Ovaj rad nudi novi, intuitivno-geometrijski pristup dešifrovanju, zasnovan na principima sakralnog smisla i komparativnoj analizi sa balkanskim (posebno srpskohrvatskim) i slovenskim jezicima, kao i sa najstarijom kulturom Vinče. Demonstriraćemo logiku ovog metoda, primenjujući ga na Tabulu Kortonenesis i zlatne ploče iz Pirgija. Rezultati ukazuju na neočekivanu i duboku sličnost etrurskog sa srpskohrvatskim jezikom, što dovodi u pitanje ustaljenu teoriju o kasnom dolasku Slovena na Balkan. Umesto toga, podaci svedoče o najstarijim korenima srpskohrvatskog jezika u ovom regionu i njegovoj srodnosti sa etrurskim jezikom na Apeninima pre hiljada godina.

Etrurci u Kontekstu: Veza sa Balkanom i Kulturom Vinče

Svaki put, zagledajući se u etrurske tekstove, osećam svetlost, oko koje su se okupili drevni ljudi, čekajući da budu saslušani. Ovi zapisi – nisu samo znaci na kamenu; oni deluju trodimenzionalno, kao živi otisci zraka te iste svetlosti. Dugo vremena smo posmatrali Etrurce izolovano, kao zagonetno ostrvo. Ali šta ako pogledamo šire?

Zamislimo kartu drevnog Sredozemlja kao živi organizam, gde se kulture i jezici prepliću, poput krvnih sudova. U tom sistemu Etrurci – nisu usamljenici, već učesnici grandiozne razmene, koja se prostirala od Balkana do Tirenskog mora. Na samo dan plovidbe preko Jadrana od Etrurije cvetala je kultura Vinče (starija od 7000 godina), koja je ostavila sistem znakova, upadljivo sličnih etrurskim (videti Sliku 1, 2 i Sliku 3).

Slika 1. Etrursko pismo, etrurski jezik

Sličnost je toliko očigledna, da se oseća kao aksiom: to je jedan sistem. Skulpture Vinče sa njihovim karakterističnim "nasmejanim" licima takođe nalaze odjeke u etrurskoj umetnosti. Logično je pretpostaviti duboku vezu između ovih geografski bliskih i, moguće, duhovno bliskih civilizacija.

Slika 2. Znaci vinčanske kulture

Slika 2. Znaci Vinčanske kulture

Vinčanska kultura pruža kontekst u kojem etrursko pismo prestaje da bude apsolutna zagonetka. Znaci Vinče, rasprostranjeni po Balkanu, mogli su biti zajedničko nasleđe, koren iz kojeg su izrasle različite grane pismenosti. Ovi drevni znaci još uvek žive u ornamentima na tradicionalnoj balkanskoj odeći, predmetima za svakodnevnu upotrebu, pa čak i u melodici lokalnih jezika. Uranjanje u srpski jezik, sa njegovom gramatikom koja kao da opisuje kretanje svetlosti i njene odraze, vraća istu sliku svetila i likova koja se javlja pri pomisli na Etrurce.

Slika 3. Znakovi vinčanske kulture

Drevni znaci – to je geometrija, otelotvorena u ornamentima i slovima, koja nosi svetlost kroz milenijume. Na Balkanu vidimo znake, identične etrurskim, ali u većem obimu i raznovrsnosti. Ako je etrurski – izbrušen jezik, onda je Vinča – njegova iskonska forma, temelj. I jedno i drugo – geometrija, jezik intuitivnog, prvobitnog intelekta. Etrurci – nisu izolovana zagonetka, već deo velikog mozaika drevne istorije.

Oni koji insistiraju na posebnosti Etruraca, možda ne žele da gledaju u pravcu Vinče ili ne znaju kako da spoje ove tačke. Ali bez "akademskih okvira" postaje očigledno: znaci Vinče – su stariji i širi sistem, čiji je deo etrurski jezik. On nije nastao niotkuda. "Slova" (na srpskom) za oznake pisma postojala su na Balkanu hiljadama godina pre Rima.

Međutim, za potpunu sliku potrebna nam je još jedna osa – grčki jezik i kultura. Grci su bili susedi Etruraca, njihov uticaj je neosporan. Grčki jezik je sačuvao drevne strukture i obrasce koji su mogli postojati i u etrurskom. On služi kao svojevrsno ogledalo istorije Sredozemlja.

Helada i Ilirija: Dva Imena Jedne Civilizacije?

Ovo nas dovodi do pitanja: da li su Helada (Grčka) i Ilirija (Balkan severno) bile toliko različite? Ili su to dve strane jedne celine? Dve manifestacije jedne civilizacije, predstavljene dvema velikim sistemima znakova – Vinčom i grčkim pismom? Ako su znaci Vinče pokrivali ceo Balkan, uključujući oblasti kasnije nazvane Grčkom i Ilirijom, ne govori li to o jednoj kulturi, nezavisno od kasnijih naziva (ilirijska, slovenska, pragrčka)?

Znaci Vinče nastavljaju da žive u slovenskim ornamentima i balkanskim jezicima. Nisu nestali, samo su evoluirali. Da bismo razumeli Etrurce, moramo priznati njihove korene u ovom drevnom pismu Balkana, gde su bili Vinča i rana Helada. Ključ za Etrurce ne leži u suvoj filologiji, već u živom jeziku, šarama, melodici i geometriji Balkana. Ne odgonetamo zaboravljeno – mi se prisećamo.

Alfabet, Geometrija i Brojevi

Smatra se da je etrurski alfabet (videti Sliku 1) povezan sa zapadnogrčkim i alfabetom Vinče, iz kojeg su se razvile ćirilica i latinica.

A, B, G, D, E, V, Z, H, Θ, I, K, L, M, N, Ξ, O, P, Ś, Q, R, S, T, U, X, Φ, Ψ

U natpisima se sreću i druge varijante slova, slične ćirilici, moguće ukazujući na paralelnu upotrebu različitih sistema pisma, kao u savremenom srpskom (ćirilica i latinica). Pismo je obično išlo zdesna nalevo, ali su se sretali i drugi pravci.

Geometrija simbola nosi smisao (videti Sliku 2 i 3 - Znaci Vinče):

A: Trougao – vrh, početak (mnogo analoga u Vinči).

Θ: Krug sa tačkom/krstom – ciklus, centar, završetak (sličan znaku Vinče).

Ξ: Tri linije – ravnoteža, trijada (mnogo analoga u Vinči).

Ψ: "Viljuška" – račvanje, izbor (slični znaci u Vinči).

Ove forme odražavaju koncepte balansa, ciklusa, prelaza. Brojevi u etrurskim i vinčanskim tekstovima označavani su ponavljanjem simbola (npr., | za jedinicu). Brojevi 3, 7, 12, 40, 100 verovatno su imali sakralno značenje, ukazujući na ritualne ili mitološke kontekste. Simboli kruga, spirale, trougla mogli su označavati cikluse, pravac, promene.

Etimološki Mostovi: Ilirija, Helada, "Planinska Zemlja"

Razmotrimo nazive "Ilirija" (Ἰλλυρία) i "Helada" (Ἑλλάς). Njihova fonetska sličnost i mogući zajednički koren, povezan sa svetlošću ili visinom (indoevropski *el-, *il-), navode na razmišljanje. U grčkom je moguć prelaz Ἰ → Ἑ. Koren "Ill" i "ell" mogli su biti varijante jednog naziva "zemlje svetlosti" ili "visoke zemlje".

Drevni izvori pominju Pelazge kao pretke i Ilira i Grka, nagoveštavajući zajednički etnokulturni koren. Savremena DNK analiza Crnogoraca pokazuje mešanu ilirsku i grčku genetiku (na primer, 60%/40%), a karta rasprostranjenosti DNK iz drevnoilirskog regiona (videti Sliku 4) poklapa se sa arealom Vinče i slovenskog uticaja. Balkan je oduvek bio jedinstven prostor kulturne razmene. Moguće je da su Ilirija i Helada – dva naziva jedne zemlje u različitim epohama?

Slika 4. Težište distribucije DNK iz mesta gde su Iliri živeli poklapa se sa krajevima vinčanske kulture, širenjem Slovena, uticajem na Grčku i ostrvo Sardiniju.

Zanimljiva je srpska reč "Grčka", koja može značiti "Planinska zemlja". Koren "gor-/gur-" (planina) sreće se u mnogim indoevropskim jezicima (sanskr. giri, grč. oros, lat. collis). Grčka je zaista planinska zemlja. Moguće je da je "Grčka" sačuvalo drevno značenje "zemlje planina". Pošto su i Iliri i Heleni takođe živeli u planinama, njihovi nazivi mogli su biti sinonimi, zasnovani na geografiji. Ilirija – "zemlja svetlih ljudi", Helada – "planinska zemlja svetlosti"?

Zaključak

Istorija govori onima koji ne vide linearni sled, već geometriju veza. Pristup koji objedinjuje lingvistiku, arheologiju, simbolizam, genetiku i intuitivno opažanje, otvara novu perspektivu na etrurski jezik i njegove duboke korene na Balkanu. Veza sa kulturom Vinče, paralele sa srpskohrvatskim jezikom i moguće jedinstvo Ilirije i Helade ukazuju na neophodnost preispitivanja ustaljenih stavova. Etrurci nisu izolovana zagonetka, već grana moćnog drevnog drveta, čiji koreni još uvek hrane kulturu i jezike Balkana. Njihov jezik nije samo skup znakova, već odraz sveta izgrađenog na geometriji, svetlosti i ciklusima, ključ za koji leži u celovitom razumevanju naše zajedničke prošlosti.