Zovem se Miro i dolazim iz Rusije. Već nekoliko meseci studiram u Podgorici na Univerzitetu Donja Gorica, gde istražujem kulturu i muziku Crne Gore. Kada sam se prvi put doselio ovde, bilo mi je važno pronaći zajednicu ljudi sa sličnim interesovanjima, jer sam znao da će mi to pomoći da se osećam kao kod kuće i da se bolje upoznam sa kulturom i tradicijom ovog regiona.
Jednog dana, na univerzitetu sam čuo za grupu studenata i mladih preduzetnika koji se redovno okupljaju kako bi razgovarali o muzici i kulturi. Rečeno mi je da je to multikulturalna grupa u kojoj su dobrodošli svi – bez obzira na to odakle dolaze – sve dok dele ljubav prema muzici i žele da razmene svoja iskustva.
Prva takva okupljanja održavala su se u malom kafiću blizu univerziteta, gde smo imali priliku da organizujemo "slobodni mikrofon". Bilo je neverovatno videti kako se različiti ljudi, iz različitih zemalja, okupljaju i dele svoje muzičko nasleđe. Među nama su bili Francuzi, Italijani, Rusi, Srbi, Crnogorci i mnogi drugi. Svako je imao priliku da se izrazi kroz muziku – bilo da je to pevanje, sviranje instrumenta ili jednostavno deljenje priča o muzici iz svojih zemalja.
Sećam se kako je jedan student iz Francuske izveo šansonu, dok je njegov prijatelj iz Italije svirao gitaru. Bilo je to posebno iskustvo jer smo, iako svi dolazimo iz različitih kultura, shvatili da nas muzika povezuje na poseban način. Svi smo imali priliku da naučimo nešto novo i da podelimo delić svoje kulture sa drugima.
Sastanci su postali redovna stvar, i svake nedelje bismo se okupljali u isto vreme i na istom mestu. Postepeno smo počeli da planiramo i manje događaje, kao što su mini koncerti i radionice. Takođe, mnogi od nas su koristili ove prilike da se povežu na profesionalnom nivou, što je dovelo do zajedničkih projekata i saradnji.
Moj savet za druge studente koji žele da se integrišu u novu zajednicu i pronađu istomišljenike jeste da budu otvoreni i spremni na nova iskustva. Ne bojte se da se uključite u razne aktivnosti i događaje, čak i ako niste sigurni da li je to nešto za vas. Najvažnije je da budete autentični i da pokažete interesovanje za druge ljude i njihove priče.
Takođe, priča o muzici je odličan način da započnete razgovor i da se povežete sa ljudima. Muzika je univerzalni jezik i, bez obzira na to odakle dolazite, uvek možete naći zajednički jezik kroz nju. Na ovim okupljanjima sam naučio da je ponekad dovoljno samo slušati i uživati u trenutku – jer na kraju, svi smo tu zbog ljubavi prema muzici i želje da delimo tu ljubav sa drugima.
Marko: Ćao! Čuo sam da si počeo da ideš na one muzičke večeri u kafiću blizu univerziteta. Kako ti se sviđa?
Miro: Ćao, Marko! Da, idem već nekoliko nedelja i stvarno je super. Atmosfera je opuštena, a ima i ljudi iz različitih zemalja, što čini sve još zanimljivijim. Jesi li bio tamo?
Marko: Nisam još, ali razmišljam da odem. Šta tačno radite tamo? Čuo sam da imate neki "slobodni mikrofon"?
Miro: Da, imamo. Svako ko želi može da se prijavi i pokaže svoje muzičke veštine. Neki pevaju, drugi sviraju instrumente, a ima i onih koji jednostavno pričaju o muzici iz svoje zemlje. Bilo je stvarno kul videti kako su, recimo, Francuz i Italijan zajedno izveli pesmu na svom jeziku.
Marko: Zvuči kao odličan način da upoznaš ljude i naučiš nešto novo. Kako si se ti uključio u sve to?
Miro: Pa, prvi put sam otišao iz radoznalosti, ali odmah sam se osetio dobrodošlim. Svi su bili prijateljski nastrojeni i otvoreni za razgovor. Počeo sam da učestvujem i sada to postaje deo mog nedeljnog rasporeda.
Marko: Znači, ne moraš biti neki profesionalac da bi se pridružio?
Miro: Apsolutno ne! Bitno je samo da voliš muziku i da želiš da podeliš to sa drugima. Niko te ne osuđuje, naprotiv, svi te podržavaju.
Marko: To mi se sviđa. Možda ću se sledeći put pridružiti. Imaš neki savet za mene, ako odlučim da dođem?
Miro: Samo budi otvoren i uživaj u trenutku. Ne moraš odmah da se prijaviš za mikrofon, možeš prvo da slušaš i vidiš kako sve funkcioniše. I nemoj se plašiti da razgovaraš sa ljudima – svi su tamo zbog ljubavi prema muzici, tako da je lako naći zajednički jezik.
Marko: Hvala na savetima! Mislim da ću stvarno probati sledeći put.
Miro: Super, drago mi je da čujem! Siguran sam da će ti se svideti. Vidimo se tamo!
Marko: Dogovoreno, vidimo se!
Comments