Evo jedna priča iz mog iskustva vožnje po Crnoj Gori, gde sam se susrela s jedinstvenim stilom vožnje lokalnog stanovništva, posebno na uskim, krivudavim putevima kroz planine.
Crnogorske ceste su zaista nešto posebno, naročito kada se penjete kroz planine ili spuštate niz strme padine. Putevi često prolaze kroz mesta gde se čini da jedva ima mesta za jedan automobil, a kamoli za dva. Pri prvom susretu s ovakvom situacijom, srce vam preskoči nekoliko otkucaja. Ali onda, brzo shvatite da lokalci imaju poseban stil vožnje — nešto između opuštenosti i intuitivne strategije.
Sećam se jednog dana kada sam se vozila na putu između Kolašina i Morače. To je deo puta gde se naizmenično pojavljuju oštri usponi, strme litice, a posebno uzani delovi gde se dva automobila teško mogu mimoići. Naišla sam na jedan takav uzan deo, i baš u tom trenutku ugledala sam auto kako dolazi iz suprotnog smera. Osetila sam nelagodu jer je put bio tako uzak da sam mislila da nema šanse da se mimoiđemo.
Ali, vozač iz drugog automobila – lokalni crnogorski čovek, savršeno miran, samo je bacio kratak pogled ka meni, nasmešio se i pokazao mi rukom da se vratim unazad do malog proširenja na putu. U tom trenutku, shvatila sam da crnogorski vozači imaju neverovatan osećaj za prostor i situaciju. Bez ikakve nervoze, već s nekom vrstom slobode u stilu vožnje, upravljao je situacijom i pokazao mi gde da se sklonim. Kad smo se konačno mimoišli, samo je kratko podigao ruku u znak zahvalnosti i nastavio dalje kao da ništa nije bilo.
Druga situacija desila se u Bokokotorskom zalivu, na putu koji vodi ka Njegušima. Tamo su putevi uski i vijugavi, s prelepim ali strašnim pogledima na zaliv. Ponovo sam naišla na deo gde je put bio tako uzak da sam mislila da ćemo morati da se vratimo nekoliko metara unazad kako bi se mimoišli. Međutim, crnogorski vozači su majstori improvizacije – vozač iz suprotnog pravca, video je situaciju i, bez puno razmišljanja, jednostavno je skrenuo na mali prostor pored puta, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Ja sam uspela da prođem bez problema, a on je sa osmehom nastavio dalje, kao da svaki dan prolazi kroz ovakve "izazove" na putu.
Ono što je fascinantno kod lokalnih vozača u Crnoj Gori je njihova smirenost i spremnost da upravljaju situacijom, bez obzira na težinu puta. Oni se ne nerviraju, ne žure, već jednostavno daju prostor drugima i koriste intuiciju i iskustvo da bi svi bezbedno prošli. Njihov stil vožnje je slobodan, ali odgovoran, s velikom dozom fleksibilnosti. Često ćete videti kako vozači međusobno signaliziraju rukama ili svetlima, dajući prednost jedni drugima na mestima gde je put previše uzak ili vidljivost loša.
U tom slobodnom stilu, lokalci ne prate strogo pravila kao što to možda radimo mi iz drugih zemalja, ali zbog njihovog opuštenog pristupa i međusobnog razumevanja, sve teče nekako prirodno i bez stresa. Kao što sam ubrzo naučila, ključ vožnje po crnogorskim putevima je biti smiren, pažljiv i imati poverenja u druge vozače. Vozeći kroz ove prelepe i izazovne puteve, osetila sam da taj njihov stil vožnje, kao i sve u Crnoj Gori, ima neku vrstu slobode u sebi — slobodu da situaciju prihvate takva kakva jeste i reše je s osmehom.
Tako da, ako se ikada nađete u Crnoj Gori za volanom, setite se da vožnja kroz planine nije samo izazov, već i prilika da osetite duh ove zemlje i njenih ljudi – opušteni, ali uvek spremni da upravljaju situacijom sa veštinom i slobodom.
Transkripcija časa u auto-školi u Crnoj Gori:
Instruktor:
„Dobrodošli na današnji čas, gde ćemo pričati o vožnji po planinskim i uzanim putevima u Crnoj Gori. Kao što znate, naša zemlja ima mnogo planina, uskih puteva i krivina. Na takvim putevima, bezbednost i strpljenje su najvažniji. Danas ćemo proći kroz nekoliko ključnih situacija s kojima ćete se često susretati dok vozite kroz crnogorske planine.“
Situacija 1: Uski putevi gde se jedva mogu mimoići dva automobila„Prvo, hajde da pričamo o najčešćoj situaciji: uski planinski putevi, gde dva automobila teško mogu da se mimoiđu. Šta radimo u takvim slučajevima? Ako naiđete na uski deo puta i vidite vozilo iz suprotnog smera, prva stvar je — ostanite smireni. Nemojte paničiti. Najvažnije je proceniti situaciju i pogledati unapred da vidite
postoji li proširenje na putu gde možete stati.
Ako proširenje postoji, i bliže je vama, vi ćete stati i pustiti drugi automobil da prođe. Takođe, često se koristi signalizacija svetlima ili kratki znak rukom da pokažete ko će stati. U Crnoj Gori je uobičajeno da se vozači rukom dogovaraju ko će preći prvi. Ako vam lokalni vozač pokaže rukom da idete, znači da vam ustupa prolaz. Uvek budite zahvalni, kratko podignite ruku u znak zahvalnosti — to je deo lokalne kulture i običaja.“
Situacija 2: Planinske krivine sa lošom vidljivošću„Sledeće, planinske krivine su česte i često imaju veoma lošu vidljivost. Kada se približavate krivini na uskom putu, uvek usporite i koristite sirenu ili svetlosni signal da obavestite vozila iz suprotnog smera o svom prisustvu. To je posebno važno kada se penjemo uz planinu, gde je put još uži. Uvek vozite polako i budite spremni da se zaustavite.
Ako vidite da dolazi vozilo iz suprotnog pravca i nemate gde da se mimoiđete, obavezno pogledajte iza sebe da vidite postoji li mesto gde možete unazad stati i ustupiti prolaz. Vožnja unazad na ovakvim putevima zahteva koncentraciju, ali je to često jedini način da se bezbedno mimoiđete.“
Situacija 3: Strmi usponi i spustovi„Sada ćemo pričati o vožnji na usponima i spustovima. Na strmim planinskim putevima često dolazi do situacije da se vozila susretnu na usponu ili spustu. Pravilo je jednostavno: vozilo koje ide uzbrdo ima prednost, jer je njemu teže da se zaustavi i ponovo krene. Vozilo koje ide nizbrdo treba da stane i da sačeka da vozilo koje ide uzbrdo prođe.
Međutim, ako ste vi na uzbrdici i vidite da vozilo nizbrdo nema gde da stane, možda ćete morati da ustupite prolaz i vi, ali to radite samo ako procenite da je to bezbedno. Opet, koristite signalizaciju rukom ili svetlima da obavestite druge vozače o vašim namerama.“
Saveti za ponašanje sa lokalnim vozačima„Kao što ste primetili, crnogorski vozači imaju specifičan stil. Oni su vrlo smireni i često komuniciraju rukama ili svetlima kako bi pokazali svoje namere. Nemojte očekivati strogo poštovanje pravila kao što je to slučaj u nekim drugim zemljama, ali to ne znači da oni ne voze odgovorno. Naprotiv, ovde je ključ u fleksibilnosti i strpljenju.
Kad se sretnete s lokalnim vozačem, budite otvoreni za tu neverbalnu komunikaciju. Ako vam pokaže rukom da prođete, nemojte oklijevati, prođite. Ako vam pokaže da stanete, zaustavite se bez žurbe. Veoma je važno da ostanete smireni i da uvek gledate unapred kako biste predvideli situaciju.“
Pitanja iz publike:
Polaznik 1: „Šta ako naiđem na veliki kamion na uzanom putu?“Instruktor: „To je česta situacija. Kamioni i autobusi imaju prednost, jer im je mnogo teže da manevrišu. Ako vidite kamion na uskom putu, najbolje je da se vi povučete. Uvek tražite mesto gde možete stati, čak i ako to znači vraćanje unazad do najbližeg proširenja. Kamioni se obično kreću sporije, pa ćete imati dovoljno vremena da reagujete.“
Polaznik 2: „Šta da radim ako moram da vozim unazad niz planinu?“Instruktor: „Ako je jedina opcija da vozite unazad niz planinski put, uradite to polako. Koristite ogledala i okrenite glavu kako biste videli gde se krećete. Ako imate saputnika, on može izaći iz automobila i pomoći vam, pokazati vam koliko još imate prostora. Takođe, uvek imajte u vidu gde se nalaze ivice puta i koliko je sigurno kretanje unazad.“
Zaključak:„Dakle, ključ za bezbednu vožnju po crnogorskim planinskim putevima je strpljenje, predviđanje situacije i poštovanje lokalnih običaja vožnje. Uvek imajte u vidu pravila na uskim putevima i krivinama, a najvažnije od svega je ostati smiren i spreman na komunikaciju s drugim vozačima. Crnogorski vozači voze slobodno, ali odgovorno — naučite od njih kako da se prilagodite situaciji i bezbedno dođete do svog odredišta.“
„Hvala vam, i sledeći put ćemo vežbati vožnju u realnim uslovima kroz ove puteve!“
Kraj časa.
Dijalog u autu na planinskom putu u Crnoj Gori:
Denis:— Uh, pogledaj kako je uzak ovaj deo ispred! Kako oni ovde uopšte voze?
Anja:— Da, stvarno... Pre malo jedan džip se penjao uzbrdo, izgleda da im je ovde lakše.
Denis:— Dobro, sad ću probati da ga propustim, videću da li ima mesta za mimoilaženje. Vidim malo proširenje malo dalje, možda tamo mogu da se sklonim. Nadam se da drugi vozač razume šta radimo.
Anja:— Ne brini, ovde svi mirno rešavaju ovakve situacije. Vidiš, već rukom pokazuje da će nas propustiti. Lokalci očigledno znaju šta rade.
Denis (smešeći se):— Da, svi voze kao da koriste neku intuiciju. Ne nerviraju se, sve rešavaju gestovima — prava lekcija iz vožnje bez reči. Usput, jesi li videla ovu liticu s leve strane? Meni se vrti u glavi kad pogledam dole.
Anja (smejući se):— Ne gledaj tamo, bolje se drži puta! Odlično ti ide. Usput, hvala ovom vozaču što nas je tako smireno propustio.
Denis:— Da, baš su opušteni, nije ni trubio. Ovde izgleda stvarno svi voze u svom ritmu. Sigurno ću voziti pažljivo, pogotovo s ovakvim pogledom kroz prozor. Kako ti je, da li ti je strašno?
Anja:— Malo, iskreno. Ali s tobom mi je mirno. I već se navikavam na to kako ovde voze. Najvažnije je verovati putu i drugim vozačima.
Comments