Kako sam naučio da razvijam mobilne aplikacije u Crnoj Gori

Kada sam prvi put došao u Crnu Goru, nisam ni zamišljao da ću jednog dana razvijati mobilne aplikacije za lokalne biznise. Kao i mnogi Rusi koji su se ovde doselili, u početku sam radio poslove koji nisu imali veze s IT sektorom.

Međutim, s vremenom sam shvatio da digitalna transformacija ovde tek uzima zamah i da postoji velika potreba za modernim rešenjima u raznim industrijama.

Prvi korak u mom IT putovanju bilo je učenje programskih jezika i alata. Počeo sam sa osnovama: Java i Kotlin za Android, Swift za iOS, ali ubrzo sam shvatio da je u današnje vreme mnogo efikasnije koristiti Flutter i React Native, jer omogućavaju razvoj aplikacija za obe platforme istovremeno. Pored toga, savladao sam rad s bazama podataka kao što su Firebase, SQLite, PostgreSQL, a za backend sam koristio Node.js i Django.

Najtraženije aplikacije na Balkanu

Na Balkanu su najtraženije aplikacije one koje olakšavaju svakodnevni život i poslovanje. Primera radi:

• Aplikacije za dostavu hrane – Postoji nekoliko lokalnih igrača, ali još uvek ima mesta za inovacije.

• Aplikacije za turizam i rezervacije smeštaja – Crna Gora zavisi od turizma, a lokalni vlasnici apartmana i hotela sve više traže digitalna rešenja.

• Mobilno bankarstvo i plaćanja – Banke su prilično spore s modernizacijom, što otvara prostor za fintech startape.

• Marketplace aplikacije – Ljudi sve više koriste telefone za kupovinu i prodaju.

Za razliku od zapadne Evrope, gde su fintech i AI aplikacije u velikom fokusu, na Balkanu još uvek dominiraju osnovne funkcionalnosti – jednostavna plaćanja, logistika i e-commerce. To je delimično zbog sporijeg prihvatanja digitalnih tehnologija i niže kupovne moći, ali i zbog toga što se mnoga poslovanja i dalje oslanjaju na gotovinu i fizičke transakcije.

Rad na Balkanu i globalne mogućnosti

Jedna od najvećih prednosti rada na Balkanu je mogućnost rada na daljinu. Mnogi programeri iz Crne Gore, Srbije i Hrvatske rade za klijente iz zapadne Evrope i SAD-a. Troškovi života su ovde značajno niži, što znači da sa zapadnim platama moguće živeti veoma dobro.

Međutim, postoje i izazovi. Lokalni klijenti često nisu spremni da plate onoliko koliko plaćaju zapadne firme. Pored toga, pravna regulativa za freelance radnike i startape još uvek nije dovoljno razvijena, što otežava poslovanje.

Izazovi i budućnost

Glavni izazovi koje vidim su:

• Nestabilnost interneta i infrastrukture – Iako se poboljšava, još uvek postoje problemi s brzinom i stabilnošću internetske mreže.

• Ograničen pristup investitorima – Teško je pronaći investitore za tehnološke projekte u regionu.

• Administrativne prepreke – Pokretanje biznisa može biti birokratski komplikovano.

Uprkos svemu, mislim da budućnost izgleda svetlo. Digitalna transformacija se ubrzava, a potražnja za mobilnim rešenjima će samo rasti. Zato, ako imate veštine i volju da se usavšravate, Balkani mogu biti odlična baza za rad kako s lokalnim, tako i s globalnim klijentima.

Дијалог о развоју мобилних апликација на Балкану

Алексеј (Русија, живи у Црној Гори):– Друштво, како вам се чини тржиште мобилних апликација на Балкану? Ја сам у Црној Гори већ неколико година и видим да се све више фирми окреће дигитализацији. Почео сам самостално да развијам апликације за различите бизнисе – од ресторана до туристичких агенција.

Милош (Србија):– То је дефинитивно у порасту. Код нас у Србији, посебно у Београду, доста младих фирми ради на софтверским решењима. Које технологије користиш?

Алексеј:– Углавном Flutter за крос-платформске апликације и Kotlin за Android, али сам радио и нешто у Swift-у за iOS. Платформе као што су Firebase, Supabase и AWS доста ми помажу за бекенд.

Елена (Хрватска):– Интересантно! Код нас је тренд да све више компанија прелази на cloud решења, а и fintech је прилично јак. Али примећујем да су овде клијенти конзервативнији кад је у питању усвајање нових технологија.

Алексеј:– Да, то сам и ја приметио. На Балкану су и даље најтраженије апликације за туризам, доставу хране и мале бизнисе, док у Европској унији доминирају fintech, health-tech и SaaS решења.

Мартин (Словенија):– Разлика је и у регулативи. У ЕУ мораш да пазиш на GDPR и друге строге законе о заштити података, док је на Балкану то мало флексибилније. Али, видим да многе фирме овде почињу да развијају производе за ширу европску публику.

Алексеј:– Тачно, а највећи изазов је што многи локални бизниси нису спремни да инвестирају у квалитетну апликацију. Често траже најјефтиније решење и не разумеју значај доброг UX/UI дизајна.

Милош:– Па да, зато доста девелопера одавде ради за западноевропске клијенте, јер тамо цене квалитет и плаћају боље. Али ако живиш овде, трошкови су нижи, што ти даје конкурентску предност.

Елена:– Како ти видиш своју будућност, Алексеј? Остајеш у Црној Гори или планираш даље?

Алексеј:– Искрено, свиђа ми се живот овде. Радим даљински, уживам у природи и опуштеној атмосфери. Видим потенцијал за развој локалног IT тржишта, али мислим да ћу наставити да радим са клијентима широм света.

Мартин:– То је најбоља комбинација – живети на Балкану, а радити глобално!

Милош:– Слажем се! А можда једног дана направимо заједнички пројекат, нешто што ће повезати тржиште Балкана и ЕУ.

Алексеј:– Зашто да не? Можда је баш сада прави тренутак!