Kao student Univerziteta Donja Gorica (UDG) u Crnoj Gori, imao sam neverovatnu priliku da učestvujem u brojnim međunarodnim projektima koji su mi ne samo proširili vidike, već i obogatili moje razumevanje muzike i kultura Evrope. Moj studij na UDG-u fokusiran je na muziku, ali sam ubrzo shvatio da muzika nije samo umetnost, već i most između različitih kultura, jezika i ljudi.
Jedan od najzanimljivijih projekata u kojima sam učestvovao bio je program razmene u saradnji sa univerzitetima iz Italije, Nemačke i Španije. Ovaj projekat, pod nazivom "Muzika kao univerzalni jezik", omogućio mi je da provedem semestar u Rimu, gde sam imao priliku da radim sa lokalnim muzičarima i istraživačima koji se bave evropskom klasičnom muzikom. Tamo sam se posvetio proučavanju italijanske opere, ali i muzike južne Italije, koja nosi specifične etničke i istorijske karakteristike. Najviše me fascinirala mogućnost da učim od vrhunskih profesora i da direktno upijam kulturnu atmosferu koja prožima svaki kutak Rima.
Nakon Italije, sledeći projekat me odveo u Berlin, gde sam bio deo tima koji je istraživao uticaj savremene muzike na mlade generacije u urbanim sredinama. U okviru ovog projekta, sarađivali smo sa mladim muzičarima iz Berlina, organizovali radionice i čak održali nekoliko koncerata u poznatim berlinskim klubovima. Ono što je bilo posebno zanimljivo jeste koliko se muzika u Berlinu razvija u pravcu eksperimentisanja sa zvukom, tehnologijom i različitim kulturama koje se u tom gradu prepliću. Bilo je neverovatno iskustvo videti kako muzika može postati platforma za društvenu promenu i kako mladi koriste muziku da izraze svoj identitet i stavove.
Poslednji, ali ne i najmanje važan, bio je moj boravak u Barseloni, gde sam radio na projektu koji je istraživao fuziju flamenca i savremenih muzičkih pravaca. Rad sa španskim muzičarima bio je pravo otkrovenje, jer sam mogao iz prve ruke da naučim o tradicijama i strastima koje flamenco nosi, ali i da eksperimentišem sa novim muzičkim stilovima. Barselona je grad gde se tradicija i moderna umetnost savršeno prožimaju, i to me je inspirisalo da razvijem svoj sopstveni muzički izraz.
Ova iskustva nisu bila samo akademska, već su me naučila i kako da radim u međunarodnim timovima, kako da komuniciram sa ljudima iz različitih kultura i kako da kroz muziku pronađem zajednički jezik sa drugima. Univerzitet Donja Gorica mi je pružio platformu da se povežem sa svetom, da učim od najboljih i da postanem deo globalne muzičke zajednice. Verujem da su ovi projekti postavili temelje za moju buduću karijeru u muzici i da će mi iskustva i kontakti koje sam stekao koristiti čitavog života.
Марко: Ćao, Ana! Kako si? Čuo sam da si se vratila iz Berlina. Kako je bilo?
Ana: Ćao, Marko! Da, tek sam se vratila i bilo je fantastično! Berlinski projekat je bio neverovatno iskustvo. A ti? Šta si ti radio u poslednje vreme?
Marko: Ja sam bio u Rimu na onom projektu o italijanskoj muzici. Bilo je stvarno inspirativno! Italijanska opera je nešto posebno, a atmosfera u Rimu je zaista jedinstvena.
Ana: Verujem ti! Rim ima toliko bogatu istoriju i kulturu. Šta te najviše impresioniralo tamo?
Marko: Najviše su me impresionirali lokalni muzičari s kojima sam radio. Njihova posvećenost muzici je neverovatna. Takođe, bilo je sjajno proučavati kako muzika odražava različite regionalne tradicije Italije. A u Berlinu? Kako je bilo raditi na projektu sa savremenom muzikom?
Ana: Bilo je fantastično! Berlin je toliko dinamičan grad. Radili smo sa mladim muzičarima koji su uvek u potrazi za novim zvucima i idejama. Njihova energija i kreativnost su me inspirisali da probam nešto potpuno novo. Imali smo i nekoliko koncerata u lokalnim klubovima, što je bilo nezaboravno iskustvo.
Marko: Zvuči neverovatno! Volim taj berlinski eksperimentalni duh. A šta misliš, koji ti je projekat bio najizazovniji?
Ana: Hm, mislim da mi je Barselona bila najveći izazov. Flamenco je toliko različit od svega na šta sam navikla. Ali upravo zato je bilo fascinantno raditi na fuziji flamenca sa savremenim muzičkim pravcima. Naučila sam mnogo o strasti i emocijama koje stoje iza te muzike.
Marko: Barselona mora da je bila posebna. Flamenco ima tako bogatu tradiciju. Da li ti je to iskustvo pomoglo da razviješ svoj muzički stil?
Ana: Apsolutno! Barselona me je inspirisala da se više posvetim istraživanju različitih muzičkih stilova i da ih integrišem u svoj rad. Mislim da su svi ovi međunarodni projekti doprineli mom muzičkom razvoju na načine koje nisam ni zamišljala.
Marko: Slažem se. Ova iskustva su nas definitivno oblikovala i otvorila nam nova vrata. Ko zna šta nas čeka u budućnosti?
Ana: Baš tako! Jedva čekam da vidim kako ćemo sve ove utiske i znanja primeniti u narednim projektima. Možda sledeće godine ponovo odemo negde zajedno na neki novi projekat!
Marko: To bi bilo sjajno! Već se radujem sledećem izazovu.
Comments