Kardiolog iz inostranstva

Ja sam kardiolog iz inostranstva i već nekoliko godina radim u Crnoj Gori. Na početku mi je bilo izazovno da se naviknem na jezik i lokalne izraze koje pacijenti koriste kada opisuju svoje srčane tegobe. Ipak, kroz praksu i razgovore sa pacijentima, naučila sam mnogo o njihovom načinu izražavanja i sada bih želela da podelim svoja iskustva i savete sa drugim stranim lekarima koji dolaze da rade ovde.

Jedan od najčešćih simptoma koji mi pacijenti opisuju je osećaj „stezanja u grudima“. Oni često kažu da im „pritiska“ ili „gori“ u grudima. Ponekad koriste izraz „kao da mi neko sedi na grudima“. Ovi opisi su tipični za anginu pektoris, pa sam naučila da posebno obratim pažnju na ove izraze. Takođe, kada pacijenti govore da im „preskače srce“ ili da osećaju „lupanje“, obično se radi o aritmijama.

Bilo je i zanimljivih situacija gde sam morala da se priviknem na specifične reči. Na primer, jedan pacijent je opisivao svoje stanje kao „zamor u srcu“, što sam na kraju shvatila da znači da oseća zamor i malaksalost usled srčane insuficijencije. Često čujem i da su „mislili da će da im srce iskoči iz grudi“, što obično ukazuje na tahikardiju ili napad panike.

Najvažniji savet koji bih dala stranim lekarima jeste da budu strpljivi i da pokušaju da razumeju lokalne izraze i kulturu. Na početku je bilo teško, jer nisam razumela sve što su mi pacijenti govorili, ali sam vremenom naučila da pitam dodatna pitanja i da koristim jednostavan jezik kako bih bila sigurna da sam ih dobro razumela. Na primer, kad mi pacijent kaže da oseća „težinu“ u grudima, uvek pitam da li je ta težina povezana sa fizičkom aktivnošću, jer to može biti ključna informacija za postavljanje prave dijagnoze.

Takođe, važno je razviti poverenje sa pacijentima. Mnogi od njih su na početku bili rezervisani jer sam stranac, ali kada su videli da se trudim da razumem njihov jezik i kulturu, postali su otvoreniji i spremniji da dele svoje simptome i osećanja.

Za kraj, savetujem svim stranim lekarima koji rade sa crnogorskim pacijentima da uvek budu pažljivi, da slušaju pacijente i da ne sude brzo. Svaka reč i opis mogu biti važni za postavljanje prave dijagnoze, a razumevanje lokalnog jezika i načina izražavanja može značajno olakšati posao i poboljšati odnos sa pacijentima.

Pacijent: Doktore, nešto mi nije dobro u poslednje vreme, srce mi stalno preskače, kao da će da mi iskoči iz grudi.

Doktor: Razumem. Recite mi, kad ste prvi put primetili da vam srce preskače? Da li se to dešava u određenim situacijama, na primer kad ste pod stresom ili kada vežbate?

Pacijent: Pa, mislim da sam prvi put primetio pre nekih mesec dana. Dešava se i kad sam miran, ali najviše kad se uznemirim ili kad brzo hodam.

Doktor: Aha, jasno. Da li osećate i druge simptome, kao što su bol u grudima, vrtoglavica, ili osećaj gušenja?

Pacijent: Da, ponekad osećam pritisak u grudima, kao da mi nešto sedi na grudima. A nekad mi se zavrti u glavi, kao da ću pasti.

Doktor: To može biti znak angine pektoris ili aritmije. Da li ste primetili da vam se to češće dešava ujutro ili uveče, ili je potpuno nasumično?

Pacijent: Češće uveče, kad se smirim i kad legnem. Onda počinje to preskakanje i pritisak.

Doktor: Hvala vam što ste mi sve to detaljno opisali. Sada ćemo obaviti nekoliko testova da bismo precizno utvrdili šta je u pitanju. Uradićemo EKG, a možda i test opterećenja, da vidimo kako vaše srce reaguje na fizičku aktivnost.

Pacijent: Dobro, doktore, samo da ovo prestane. Baš me plaši.

Doktor: Razumem vašu zabrinutost, ali važno je da ostanete mirni. Već smo na dobrom putu da otkrijemo šta se dešava. Dok ne dobijemo rezultate, pokušajte da izbegavate stres i nagle fizičke napore. Ako osetite bilo kakav jak bol u grudima ili ako se simptomi pogoršaju, odmah dođite u hitnu.

Pacijent: Hvala vam puno, doktore. Nadam se da će sve biti u redu.

Doktor: Sigurno ćemo naći način da vam pomognemo. Samo budite strpljivi i pratite moje savete. Vidimo se uskoro na kontrolama.

Pacijent: Važi, doktore. Vidimo se.

______

2.

Pacijent:Doktore, osećam se jako loše. Već nekoliko dana imam jake bolove u grudima, koji se šire u levu ruku i čak do vilice.

Doktor:To je ozbiljan simptom. Kada su počeli bolovi? Koliko dugo traju i da li se pojačavaju tokom fizičke aktivnosti?

Pacijent:Počelo je pre tri dana, u početku je bol bio podnošljiv, ali se u poslednja 24 sata mnogo pojačao. Posebno boli kad pokušam da ustanem ili hodam.

Doktor:Da li imate problema sa disanjem? Da li bol prati vrtoglavica, jaka slabost ili mučnina?

Pacijent:Da, disanje je postalo otežano. Ponekad osećam da mi nedostaje vazduha. Jutros sam imao jaku vrtoglavicu i zamalo pao.

Doktor:To može ukazivati na srčani problem, možda anginu pektoris ili čak početak infarkta. Hitno vam je potrebna EKG i dodatne analize. Zovem hitnu pomoć.

Pacijent:Doktore, stvarno mi je sve gore. Osećam jaku slabost i hladan znoj.

Doktor:To je ozbiljan znak. Ostanite na mestu i nemojte se kretati dok vas ne prevezemo u bolnicu. Moramo odmah proveriti vaše stanje. Ovo može biti opasno po život.

______

3.

Doktor:Dakle, dobili smo vaše rezultate EKG-a. Na snimku su uočena neka odstupanja od normale. Nedavno ste spomenuli bolove u grudima i otežano disanje. Kako se sada osećate?

Pacijent:Bol je malo popustio, ali i dalje osećam pritisak u grudima. Povremeno osećam slabost i vrtoglavicu.

Doktor:Vidim da na EKG-u postoje znaci ishemije, što može ukazivati na nedovoljno snabdevanje srčanog mišića krvlju. To može biti povezano sa aterosklerozom ili anginom pektoris. Takođe, primećujemo male promene u ST segmentu, što je zabrinjavajuće.

Pacijent:Šta to znači? Da li je opasno?

Doktor:To ukazuje na moguće oštećenje srčanog tkiva, što može biti predznak infarkta. Moramo preduzeti mere što pre. Potrebno je da uradimo dodatne analize, kao što su krvni testovi na troponin, kako bismo proverili da li ima oštećenja srčanih ćelija.

Pacijent:Znači li to da sam imao srčani udar?

Doktor:Sudeći po rezultatima EKG-a, zasad možemo reći da imate nestabilnu anginu pektoris ili ranu fazu infarkta. Da bismo to potvrdili, potrebni su nam rezultati drugih testova, a možda i koronarografija.

Pacijent:Šta treba da radim sada?

Doktor:Za početak, odmah ćemo započeti terapiju kako bismo poboljšali dotok krvi do vašeg srca. To mogu biti antikoagulansi, nitrati za smanjenje bola, kao i terapija kiseonikom. Takođe, bićete hospitalizovani radi daljeg praćenja i kontrole vašeg stanja.

Pacijent:Da li je ovo veoma ozbiljno?

Doktor:Da, ali ako brzo počnemo sa lečenjem, šanse za oporavak su velike. Najvažnije je da ne odlažemo i da se pridržavate naših preporuka.