Sjećanje iz djetinjstva
Sjećanje me lakom tugom ovi:
… veče slazi i miriše lipa.
Kroz sumrak se čuje kolska škripa,
– s puta idu kari Šabanovi.
Mi u susret otrčimo k njima,
a kari nas vrate srećne kući
i sivom nas džadom truckajući
o pređenim šapću drumovima…
… Mili dani, moji sni nestali,
kao da ste svi u jutro neko
na kare se kradom ukrcali
i otišli od mene daleko.
Zalud uho sad zvukove lovi,
zalud oko daljinama pipa:
davno više ne čuje se škripa
niti idu kari Šabanovi.
Crnogorska Poezija: Aleksandar Leso Ivanović – „Kari Šabanovi“.
Najznačajniji pjesnik moderne crnogorske poezije Aleksandar Leso Ivanović rođen je 21. novembra 1911. na Cetinju. Umro je 1965. na Cetinju. Najvažnija djela Aleksandra Lesa Ivanovića su: Stihovi, Cetinje, 1950. Čapur u kršu, pjesme, Titograd, 1960. Lirika Crne Gore 1918-1960, antologija. Činjenica da je Aleksandar Leso Ivanović ostavio iza sebe samo “mali broj pjesama” i “obimom nevelik opus” može samo da naglasi značaj i doseg njegove poezije. Najznačajniji pjesnik moderne crnogorske poezije Leso Ivanović u svojoj prvoj knjizi Stihovi (Cetinje, 1950) na prvoj strani, objavljuje antologijsku pjesmu "Kari Šabanovi" sa podnaslovom "Sjećanje iz djetinjstva". Nakon deset godina ponovo je objavljuje, nepromijenjenu (ali bez podnaslova) u knjizi Čapur u kršu (Titograd, 1960)
Leso je svoje rime bar djelimično stvarao manirom slikara. Možemo samo da zamišljamo kako bi izgledale njegove slike – mahom bi to valjda bili jesenji pejzaži i portreti zamišljenih i tužnih, nepomičnih, u nekom davnom trenu zastalih, znanih i neznanih lica.“ – Mladen Lompar „Pjesma „Kari šabanovi“ na nas ostavlja poseban utisak. Možemo, makar na kratko, da se nađemo na karima, vozimo starim putevima uz kolsku škripu i slušamo priče Jovana Šabana, Lesovog druga koji mu je bio inspiracija za ovu pjesmu. Druga, s kojim je provodio kišne dane, sunčana jutra i modre sumrake.“ - Ivana Šekularac
______
Kada sam prvi put došla u Crnu Goru, sve mi je bilo novo i neobično. Priroda, ljudi, kultura, pa čak i škola. Na početku sam se osećala pomalo izgubljeno, ali ubrzo sam pronašla nešto što me je potpuno očaralo – crnogorsku poeziju.
Jednog dana, na času književnosti, profesorka nam je donela zbirku pesama Aleksandra Lesa Ivanovića. Pre toga nisam znala ništa o crnogorskim pesnicima, ali čim sam pročitala njegovu pesmu "Kari Šabanovi", osetila sam nešto posebno. Ova pesma je bila kao slika naslikana rečima. Dok sam je čitala, mogla sam da zamislim sebe u tom starom crnogorskom selu, uveče, kad lipa miriše, a kola škripaju po kamenom putu.
Pesma me je vratila u vreme kad su deca trčala u susret karima, vozila se kući uz truckanje i tiho šaputanje o drumovima. Mogla sam da osetim tu nostalgiju, taj osećaj prolaznosti vremena, kao da se svi ti srećni dani, snovi iz detinjstva, ukrcali na kare i otišli zauvek. Ovaj osećaj nije bio samo tuga, već neka nežna i tiha seta koja te obavija dok se sećaš prošlih trenutaka.
Aleksandar Leso Ivanović je kroz svoje stihove uspeo da prikaže ne samo slike, već i osećanja koja su duboko urezana u srcima onih koji su živeli u Crnoj Gori. Njegova poezija je kao da gledaš u stari, izbledeli album sa slikama iz prošlosti. Svaka slika priča priču, svaka reč nosi težinu vremena koje je prošlo.
Zahvaljujući ovoj pesmi, shvatila sam koliko je poezija moćna. Nije to samo igra rečima, već način da se prenesu najdublje emocije, da se stvori slika koja ostaje zauvek u srcu. Leso Ivanović je svojim stihovima uspeo da nas poveže sa prošlošću, da nas podseti na vrednost svakog trenutka i da nas nauči da cenimo te male, naizgled obične stvari koje čine život lepim.
Sada, svaki put kada prođem pored stare lipove šume ili čujem škripu starih kola, setim se "Kari Šabanovi" i osećam se kao da sam deo te pesme, deo tog vremena koje, iako prošlo, nastavlja da živi kroz poeziju. Crnogorska poezija mi je otvorila vrata u jedan potpuno novi svet, svet gde reči postaju slike, a slike postaju deo naših sećanja.
______
Kari (ili "kari") u kontekstu pesme "Kari Šabanovi" Aleksandra Lesa Ivanovića su zastareli izraz za kola ili zaprege, koje su se koristile za prevoz ljudi ili tereta u seoskim oblastima. U pesmi se radi o sećanjima iz detinjstva autora, kada je čuo škripu točkova kola koja su prolazila pored njegove kuće. Ta kola su verovatno pripadala lokalnoj porodici ili čoveku po imenu Šaban, otuda i naziv "Šabanovi kari".
Dakle, "kari Šabanovi" simbolizuju vezu sa prošlošću, dečijim sećanjima, kada su kola bila deo svakodnevnog života na selu. To nisu samo sredstva prevoza, već važan element seoskog života tog vremena, koji kod autora budi osećaj nostalgije i gubitka.
Мария: Знаš, juče smo na času književnosti čitali jednu pesmu crnogorskog pesnika Aleksandra Lesa Ivanovića. Prvi put sam čula za njega.
Ana: Stvarno? Koju pesmu ste čitali?
Мария: Zove se "Kari Šabanovi". Pesma je tako lepa i nostalgična. Priča o sećanju iz detinjstva, o kolima koja prolaze pored kuće, i zvuku njihovih točkova.
Ana: Ah, ta pesma je poznata. "Kari Šabanovi" su zapravo stara kola, zaprege koje su ljudi koristili u selima. To je simbol prošlih vremena i uspomena.
Мария: Da, to sam shvatila. Dok sam čitala pesmu, mogla sam da zamislim ta kola, skoro da sam čula škripu točkova i osetila miris lipe uveče.
Ana: To je ono što je posebno kod Lesa Ivanovića. On koristi jednostavne slike iz svakodnevnog života, ali kroz te slike prenosi snažne emocije i osećaj nostalgije.
Мария: Slažem se. Pesma me podsetila na to koliko su važni ti mali trenuci iz detinjstva. Kao da je svaka reč slika koja ostaje u sećanju.
Ana: Upravo tako. Crnogorska poezija ima tu moć da te prenese u prošlost i podseti na vrednost tih običnih, ali dragocenih trenutaka.
Мария: Sada bih volela da pročitam još njegove poezije. Zanimljivo je kako pesma može da poveže prošlost i sadašnjost.
Ana: Definitivno bi trebalo. Leso Ivanović je ostavio mali broj pesama, ali svaka od njih je prava dragocenost.
Comments