Komunikaciju na radnom mestu se odvija na nekoliko različitih nivoa. Jasno je da neće ti isto komunicirati sa šefom menadžerom ili kolegom sa kojim provodite najviše vremena. Prilagođavanje komunikacije jedna je od aktivnih veština koja može da vam pomogne da bolje iz komunicirate svoje ciljeve lakše dođete do zajedničkih rešenja i potencijalno smanjiti anksioznost oko izražavanja sopstvenih teži na radnom mestu.
Efikasna komunikacija je način da se uspešno ostvare funkcije planiranja organizovanja vođenja i koordinacije tim. Prema istraživanju Harvard business Review managerial osjećaju nelagodnost kada treba da pričaš sa zaposlenima pored balansiranje verbalne i neverbalne komunikacije. Bitno je pronaći prave reči u datom trenutku ali ostati do odlukama koji se tiču zaposlenih i njihovih obavljanja zadataka. Bitno je znati da su ljudi svesni svojih grešaka. I da čak i ako dobiju povratnu informaciju sa ne tako pozitivno konotacijom neće to shvatiti lično. Ukoliko im je ona predstavljena na pravi način ispitivanje uzorka od 3875 ljudi koji je objavio časopis Harvarda biznis vidio kaže da je čak 74% ljudi koji su dobili negativno povratnu informaciju o svom radu i da uopšte nisu iznenađenje ako su ljudi svesni da kvalitet njihovo rada opada u nekom momentu. Važno je samo da uspeš to komunikacijom razumete zašto je došlo do ovakvog ishoda i koje su strategije da se to izbegne u budućnosti.
Zašto je važno da na radnom mestu postoji efektivna komunikacije? Pre svega da se izbegne neželjeni nesporazumi da se da smisao svakom zadatku koji zaposleni obavljaju. Izgradi produktivnije korporativna kultura i da se stvori osećaj za samokritičnost i autonomiju ko zaposlenih.
Postoji nekoliko tipova komunikacije na radnom mestu. Saznajte - da li ste se do sada već susreli sa nekim od njih a da možda toga niste ni svesni. Pogledamo.
Jedan. Formalna i neformalna komunikacija.
Komunikacija se većinom bazira na razgovoru o poslovnim ili strateškim ciljevima koji kompanija treba da postigne i uz koje vezana za nivoa kojom se firma bavi. Postoje ustaljeni formalni kanali koji se definišu od strane menadžmenta i oni su podložni promenama i kontroli .
Neformalna komunikacija obično uključuje diskutovanje o temama koje nemaju veze sa poslom na primer razgovor o nekim životnim situacijama na pauzi za ručak. Neformalna komunikacija se ne može kontrolisati niti ustaviti. Dolazimo prirodno i od nje najviše zavisi produktivnost u organizaciji. Ukoliko se u toku formalne komunikacije preteruje sa neformalnom, to može da uradi kvalitet razgovora gde on dobio potpuno novi pojma a ti same komunikacije se gubi ovo se pre svega odnosi na ubacivanje neprimereni šala pričanje tračeva ili okretanje razgovora neiskustvo i sopstvenog života
Dva. Interna i eksterna komunikacija
U internu komunikaciju spada svaki vid komunikacije koji se odvija na radnom mestu odnosno unutar kompanije. To može biti verbalna komunikacija kada razgovarate sa zaposlenima, kolegama, saradnicima a nisu internet komunikacija. To će biti odnosi na komunikaciju preko drugih medijuma to što je pisanje mejlova, razgovor preko telefona ili slanje faks.
Eksterna komunikacija obuhvata komunikaciju između člana kompanije i nekog spoljašnje saradnika koji se nalazi izvan nje. Ako ste pozvali mušteriju telefonom, poslali klijentu mail ili nazvali dobavljača da proverite porudžbinu to sve spada u eksternu komunikaciju koja je obično profesionalna formalna i ima za cilj da obezbedi određene informacije onima koji komuniciraju.
Interna komunikacija može biti i formalne i neformalne u zavisnosti od toga koji je nje nivo i kakve rezultate želite da postignete. Na primer kada pričate sa menadžerom o strategiji za naredni period jasno je da ćete koristiti korporativnog rečnik sa koncizno iako terminologiju. Razgovor u pauzi sa kolegom može imati opušteni karakter.
Ttri. Aktivna i pasivna komunikacija.
Aktivna komunikacija je ona koja razgovor pretvara u konstruktivan dijalog. Drugim rečima obuhvata pitanja, predloge ili čak žalbe koje zaposleni upućuju menadžerima.
Ova komunikacija je jasno okrenuta rezultatima koji treba i da pristaje i zdrav govora i doprinosi da se zaposleni oslobodi straha da iz komuniciraš. Uopšte ne želje pasivna komunikacija izdavanje naredbi dodatnih instrukcija i objašnjenja zadataka koji se daju zaposlenima iako je neophodna. Ovakav tipkovnici je može da transformiše razgovoru pasivni prenos informacija jer nekad ne obuhvata aktivnu razmenu mišljenja. Sve će njena uloga da dodatno pojašnjenje o projektu ili zadatku. Efektivno sprovođenje oba tipa komunikacije se odnosi na davanje preciznih informacija koje će pomoći samo da obavi svoj deo zadatka efikasniji, lakše. Važno je detaljno i sveobuhvatno komunicirati jer se na ovaj način jasno sagledava ju ciljevi za uspešno obavljanje projekta da je se povratna informacija i rešavaju se nedoumice koje zaposleni imaju u vezi sa zadacima.
Četiri. Horizontalna, vertikalna i dijagonalne komunikacije
Horizontalna komunikacije svakodnevna razmena poruka među ljudima koji su na istom nivou u firmi a to su obično zaposleni koji imaju jednog ili više nadredjenih. Takođe ovakav tip komunikacije može da se odvija između dva direktora ili između direktora i potencijalnih saradnika jer su i oni na istom hijerarhijskom nivou. Dijagonala cross-section komunikacija je hibridna forma horizontalne i vertikalne komunikacije i uključuje komunikaciju zaposlenih iz jednog sektora sa drugim sektorom gde nema direktne formalne odnosima.
Comments