00:34 - 01:06 - SPEAKER_06
Svaki kulturista je pomalo i hedonista i gurman, pa nikada ne propušta priliku da na željenu destinaciju otputuje udobno, uz ideju da ga na željenom odredištu sačeka čisto plavo more, mnoštvo neotkrivenih priča i poneki ukusni zalogaj. Ovoga puta za udobnost putovanja pobrinula se kompanija Air Srbija, kojom sam pre samog svitanja pošao u Crnu Goru, tačnije u Herceg-Novi.
01:10 - 01:22 - SPEAKER_06
Tamo me je čekao Dalibor, koga verujem pamtite iz prethodnog putopisa u ovom kraju, a društvo mu je pravila Vesna, što bi se reklo moja senka tokom crnogorskih ekspedicija.
01:23 - 01:28 - SPEAKER_07
Dalibore, mnogi gledajući onu našu priču o Herceg-Novom, mislili su da ste u pravu.
01:32 - 01:35 - SPEAKER_07
Međutim, Luštica i dalje stoji kao neotkriveni biser.
01:35 - 01:46 - SPEAKER_03
Da, ima toga još. Luštica je naše zaliđe koje je dosta poznato i turisti ga dosta vole.
01:47 - 01:51 - SPEAKER_06
Kako idićemo mi danas na Lušticu? Čim smo došli ovde, sigurno ne kolima.
01:51 - 01:55 - SPEAKER_03
Pa bilo bi štetno. Može se, ali ipak je brodom mnogo ljepše.
01:55 - 02:02 - SPEAKER_06
Brodom? Da. Da. Znači, cijela danas Luštica avantura s vode. Tačno. Hajmo. Hajmo.
02:06 - 02:49 - SPEAKER_06
Nismo mnogo gubili vreme, već krenuli smo odmah u ekspediciju na Lušticu, poluostrvo koje čuva čitavu boku. Nisam hteo odmah da pokvarim iznenađenje mojih domaćina, iako sam znao kome čeka i kojim brodom ćemo danas otkrivati lepote boke. U pitanju je moj prijatelj, Dragan Đorđević iz Đenovića, vlasnik brodova, koji nose ime po njegovoj čerki Aleksandri, i koji su svojevrsna hercegnovska turistička flota. A podrazumeva se čekal me je u društvu supruge Vesne, koja je suprotno svoje želji, ipak na kratko upala u kadar naše emisije.
02:50 - 03:01 - SPEAKER_07
Mogu sad da se iznenađujem koliko hoću, ali ja znam ko mene čeka u Đenoviću. Pa dobrodošli. Pa bolje vas našli. Da si brate. Da si Vesna. Boško.
03:03 - 04:04 - SPEAKER_06
Da ste ljudi moji. Ovo je ekipa iz turističke organizacije, danas nam pravi društvo, ali onaj naš deo terena tu ne puštamo niko. A naš deo terena je pravi avanturistički i izlazi iz koncepta nekog standardnog turizma. Pa se radujem što ću upravo na taj način Lušticu danas predstaviti. Iako nećemo pokretati celu flotu brodova Aleksandra. Dragane, ja prvo moram ljudima da objasnim da si ti admirao jedne flote, ozbiljno, da ovde brodova Aleksandra ima pet. Za sad. Za sad pet. I da ti komanduješ tom flotom. Porodična je priča ovo pitanje. Draganov otac je začetnik ovog porodičnog posla, a Dragan i njegov rođeni brat zaduženi su za širenje flote, jer je sve veća potreba za servisiranjem kruzera. Ali organizuješ nekad i mogućnost nekih ekskurzija, individualno. Naravno.
04:05 - 04:14 - SPEAKER_04
Mi ćemo danas obići jednu takvu. Idemo. Gde idemo? Idemo da vidimo poluostrvu Luštice. Ajmo. A da se vam otkrije. Ajmo. Ajmo, upadajte.
04:14 - 04:24 - SPEAKER_06
I ovim ukrcavanjem naša današnja plovidba oko Luštice počinje. A za početak, red je da se upoznamo i sa kapetanom našeg broda.
04:30 - 04:37 - SPEAKER_07
Dragane, ti si rodom odavde, iz Đenovića. Jeste. Tebi je u stvari ovo svakodnevnik. Bukvalno, svaki dan.
04:37 - 04:58 - SPEAKER_06
A reci mi šta je za tebe more, šta je za tebe kormilo? Al, uopšte more, način života. Pa samim tim, ovaj posao Draganu ne predstavlja nikakav napor. Već aktivnost koja mu čak daje dodatnu snagu. Znači, ti danas imaš snage za nas koliko hoćeš jer nije ovo posao. A, hoćeš to? Upravo to.
04:59 - 05:05 - SPEAKER_07
Drago mi je da sam snimio tu rečenicu i da si ceo dan naš. Gde idemo prvo?
05:05 - 05:12 - SPEAKER_04
Prvo ćemo poći da posjetimo ovdje tunele podmorničke.
05:12 - 05:28 - SPEAKER_06
Podmorničke tunele? Nisam imao predstavu da se u ovom zalivu nalazi bilo kakva podmornička baza. A tako li da je takav objekat dostupan turistima? Pa me je zanimalo, kako mi je do sada to promaklo?
05:28 - 05:54 - SPEAKER_04
Tunele su bili vojna tajna. To je do desetak, tri desetak godina sad su postale jako turistička atrakcija. Znači mi možemo da uđemo u te tunele? Možemo da uđemo, sad su tunele konačno. Ranije je to sve bila vojna baza, bilo je zabranjeno snimanje, zabranjen je pristup. Sad ćemo moz'da vidjeti kako je to iznutra izgleda, kako je to zamišljeno. Bilo se jedanestih godina za potrebe podmornica i manjih i kratkih brodova. Odlično, hajde.
05:59 - 06:13 - SPEAKER_06
Kakva ekskluziva! Pred nama se zaista ukazao gde je maskirani ulaz u podzemni tunel. A što je najzanimljivije, Dragan je odlučio da u taj nekada tajni objekat uđemo našim brodom.
06:20 - 06:31 - SPEAKER_06
Ova podmornička baza nekada je služila za skrivanje, snabdevanje i popravke podmornica koje su brinule o bezbednosti nekadašnje države.
06:34 - 06:59 - SPEAKER_06
Nekada vojne tajne, misterije Jugoslovenske narodne armije danas postaju turistička atrakcija Luštice. Ukoliko se nađete ovde, zavirite u ove potkope. Ulaz u njih je u ovom trenutku besplatan, ali se ovde ipak zalazi na sobstvenu odgovornost, što daje dodatnu dozu adrenalina celoj priči.
07:02 - 07:28 - SPEAKER_06
Ako se po jutru dan poznaje, Luštica je puna iznenađenja. Tunel je zaista ostavio utisak na mene. Međutim, tek nas čekaju skrivena mesta ovog poluostrva. Posle tunela Dragan je odlučio da obiđemo Lušticu, da odemo s druge strane, pored Ostrva Mamula, na još jednu lokaciju koja je pravo kulturističko i otkrićemo i mesto za uživanje. Idemo!
07:35 - 07:58 - SPEAKER_06
Posle nekih pola sata plovidne, dođili smo i do samog ulazka u zaliv, a na horizontu se ukazaše tri utvrđenja, pa me je zanimalo o čemu je reč. Dragane, ovo je sam ulaz u Boko Kotorski zaliv i ono što je zanimljivo, tvrđave su na svakom čošku, da tako rečemo. Od Prevlake pa ovamo do, kako se zove ona tvrđava?
07:58 - 07:59 - SPEAKER_07
Do Arze.
07:59 - 08:23 - SPEAKER_04
Do Arze, međutim dominira Mamula. Dominira Mamula, odnosno Ostrvo se dove Lastavica, a tvrđava se zove Mamula. Aha, dobro. Sve tri tvrđave su građene u XIX. vijeku od strane Austrougara, kao strateška odbrana zaliva od neprilečarskih brodova. U to vrijeme jednostavno tako moralo biti.
08:25 - 08:32 - SPEAKER_04
Tvrđava Mamula je u prvom i drugom svjetskom ratu služila kao zatvor.
I to ne neki običan zatvor. Tu je bio italijanski logor, baš se danas obilježava 78. godina od razformiranja toga logora, 1943. godine, i primetite što imamo kranove i dizelice, neki rad, staju u toku izgradnja, hotela, rezorta. Aha, znači to će biti u stvari turističko mesto? Jeste.
08:60 - 09:23 - SPEAKER_06
A ko će moći na to mesto? Pa vjerovatno neki sa dubljim džepovima, ja ne znam sad kako će biti klijentela. A razlog je taj, ako je suditi po glasinama, što se tu gradi najluksuzniji kazino u ovom delu Jadrana. Tako da je dubog džep ipak jedina karta za Mamulu u budućnosti. Što se tiče ovako dolazaka nenajavljenih, neplaniranih,
je li to moguće, ali mi možemo da idemo na Mamulu?
Na Mamulu sad trenutno ne možemo da idemo, ali kad se bude završilo, vjerovatno će moći da se... Ništa, ostavljamo onda Mamulu za neki naredni put. A mi sad idemo gde? Mi sad prolazimo pored Mamulu, idemo na otvoreno more i idemo da vidimo Plavu špilju.
09:48 - 09:57 - SPEAKER_06
Plava špilja. izbor turista, najatraktivnije mesto za kupanje na čitavom Crnogorskom primorju. Je naime prelepa pećina sa izuzetno niskim ulazom u koju brod može da uđe samo ako nema velikih talasa, što je na moju sreću upravo trenutna situacija. očima nam se ukazalo čudo prirode.
10:26 - 10:39 - SPEAKER_06
Dragan je privezao brod za bočne stene pećine, napominjući da imamo puno sreće, jer je Plava špilja u ovom trenutku gotovo prazna, to jest nema drugih turističkih brodova.
10:40 - 10:47 - SPEAKER_07
Dragan, kako čovek da dođe u ovaj komad raja, da vidi Plavu špilju i ako želi da se okupa?
Isključivo brodom. Jedino brodom je moguće doći u Plavu špilju. Vidio si velike stijene kako se lutite oko, znači nema drugoga puta. Ali vrijedi. Vidiš ako je ovo Plavo more.
11:02 - 11:16 - SPEAKER_06
Zaista neverovatna boja mora, poput one na Karibima. Nije ni čudo što se ovde u sezoni tiska desetine brodova i stotine kupaca svakog dana. Međutim, turisti nisu jedini uživaoci ovog mesta.
11:16 - 11:28 - SPEAKER_04
Ima par vrsta riba koje žive ovde u Plavoj špilji. Imamo koloniju izlepih miševa. Međutim, najviše turista imamo i Turisti su najbrojniji stanovnici Plavine.
11:30 - 11:45 - SPEAKER_06
Dragan napominje da mi danas imamo svojevrsnu ekskluzivu. Jer osim manjeg glisera u drugom kraju špilje, ipak nema drugih brodova i kupaca. Pa me je zanimalo kako tu činjenicu možemo da iskoristimo.
11:45 - 11:59 - SPEAKER_04
Dragane, šta ti meni preporučaš da ja sad uradimo? Da bi doživio špilju na pravi način, moraš to kupati. Jednostavno, ta refleksija sunca mora, moraš doživijeti kad kočiš u Plavoj špilji.
11:59 - 12:06 - SPEAKER_06
Hajde, pa šta mi Bog da, nego šta? Zaista bi bilo glupo propustiti ovu privilegiju. E pa dragi moji kulturisti, Plava špilja, prvi put svetskog pravenstva u skokovima na vodu na Lušnicu.
12:17 - 12:42 - SPEAKER_06
Sam nešto bolji skakač, vidjeli biste i skok u vodu. A ovako je moja formulacija i odabrani predlog sasvim na mestu. A i ko bi mislio o tome kad može da bude jedini kupac na najlepšem mestu Jadranskog primorja.
12:43 - 12:47 - SPEAKER_08
Ovo je prvi doživ da je Lušnica iz vode. Za svaku preporuču.
12:54 - 13:06 - SPEAKER_06
Neverovatno plavetnilo i bistrina vode na ovom mestu u pećinskom ambijentu ne može se uporediti sa kupanjem ni na najlepšim plažama. Ovo je ipak jedinstven doživljaj.
13:06 - 13:10 - SPEAKER_08
Plava špilja, totalna Lušnica.
13:10 - 13:42 - SPEAKER_06
Ipak dođe vreme da se vratim na brod. Jer nas je čekalo još doživljaja oko i na samoj Lušnici. Dragan se prihvatio kormila i uputio ka izvestnom manastiru Mirište. A kako je vreme bilo lepo i bez velikih talasa, nakratko je i meni prepustio da osetim kako je to biti kapetan na Belu Lađu.
13:45 - 13:59 - SPEAKER_06
Ubrzo stigli smo i do minijaturnog ostrva, opasanog visokim bedemom i jednom kulom koja dominira iznad svega. Dragan mi reče da je upravo to mesto gde ćemo pristati brodom.
14:17 - 14:19 - SPEAKER_06
Dragan je ovo mesto obećao.
14:21 - 14:28 - SPEAKER_04
Nalazimo se... ...na Mirištu. Ovo je ostrvo sa manastirom povedenja Predstavice Bogorodice.
14:29 - 14:41 - SPEAKER_06
Verujem da je redko ko uopšte i čuo za ovaj manastir. A broj posetilaca je, kako saznajem, veoma mali. Iako priča o ovom svetom mestu zavređuje daleko veću pažnju od one koju ima.
14:42 - 14:56 - SPEAKER_04
Priča kaže da je u 12. vijeku grčki monasi i moreplovci koji su ovdje doživljali brodolom... ...su se spasili. I u znak zahvalnosti su napravili malu crkvu i donijeli čudotvornu ikonu.
14:57 - 15:26 - SPEAKER_06
Ikona Presvete Bogorodice sa Hristom koja je ovde dospela nakon brodolama grčkih monaha... ...odredila je sudbinu ovog mesta. Od male crkve u početku ovde je nikao manastir i počeo je duhovni život. Ali ne baš miran, već buran, poput mora. O tome za koji minut? Jer napravili smo kraću pauzu u priči o manastiru. Diveći se na svakidanašnjoj unutrašnjosti utvrđenja.
15:32 - 15:41 - SPEAKER_06
Ovo je neverovatno. Neka mala, mikro, mini tvrđava. Od čega se brani ovaj manastir? Od koga?
15:41 - 16:03 - SPEAKER_04
Pa vidiš kakve ugrađe na ovim bedenima, kamenem zidom. Rekao bi čovek brani se od osvajača, od napada, nekih pirata. U stvari se brani od mora zimi. Ovde su jako veliki talasi, znaju da prebacuju ove kamene zidove. Ovaj zid da prebaci talas? Da, da, talasi budu pod par metara i znaju da prebace.
16:04 - 16:06 - SPEAKER_06
Pa kako crkva obstaje?
16:06 - 16:10 - SPEAKER_04
Pa zato je ova crkva jedna od rijetkih bez prozora.
16:11 - 16:26 - SPEAKER_06
I tek posle ovog skretanja pažnje od strane Dragana, sagledamo svu praktičnost ovog veoma interesantnog manastira. Međutim, zanimao me je nastavak priče o istoriji ovog mesta. Te uđo smo u samu manastirsku crkvu.
16:27 - 16:49 - SPEAKER_04
Evo Boško, ovo je ta ikona čudotvorna koju su grčki manasi donijeli u 12. vijeku ovde. Pročulo se da je ona čudotvorna, da ima iscelitovsku moć. I u 15. vijeku kad su mlečani vladjali ovom teritorijom ovde, vlast kao i svaka nosi sve što misli da je treba.
16:50 - 16:57 - SPEAKER_06
Pa je tako i tadašnja vlast iz susedne države, narodski rečeno, opelješila manastir.
16:57 - 17:06 - SPEAKER_04
Oni su tu ikon uzeli i prebacili je u manastir katolički na poluostrvo Pelješac, Orebic.
17:06 - 17:25 - SPEAKER_06
Eto, posle kažite da je slučajno što se poluostrvo na kome je završila opelješena ikona upravo zove Pelješac. Mala šala, ali u svakoj šali ima i pomalo šale. Međutim, posle krađe ikone događaju se čuda. Upravo u vezi s pelješacom.
17:26 - 17:43 - SPEAKER_04
Ikona se dva puta neobjašnjivo vraćala opet u ovaj manastir ovde. I oni su je ponovo, krauli, nosili u manastir u Orebic. I zadnji put su ovaj manastir srušili do temelja da više ne vinala gdje da se vrati.
17:43 - 18:02 - SPEAKER_06
Međutim, kako su veličanstvena dela gospodnja. Srušeni manastir je obnovljen početkom 2000. godina. I ova ikona, uslovno rečeno kopija originalne ikone, počela je da čudotvori. Ponovo privlačeći verni narod iz okolnih mesta.
18:02 - 18:13 - SPEAKER_04
S tim što nije toliko turistički valorizovani, znači nema toliko poste turista, nema... Razlog je vjerojatno zato što turisti ne znaju da on postoji.
18:14 - 18:36 - SPEAKER_06
Pa i ne znaju, nije toliko ispromovistan i nije jednostavno... Nije na mapi turističkoj, ali od danas je na mapi kulturističkoj. Eto tako. Manastir na Mirištu, manastir Vavedenja Presvete Bogorodice sa čudotvornom ikonom. Majke Bože, hvala ti za ovo otkriće. Šta da ti kažem? Šta? Slava Bogu za sve. Slava Bogu. Idemo dalje. Idemo dalje.
18:46 - 19:05 - SPEAKER_06
Iako nam je plan za ostatak dana bio zgusnut, ja ipak odlučih da na ovom mesu ostanemo još neko vreme. Jer se ovde zaista osjećate posebno. Nekako, ovde ste izopšteni od svih ovozemaljskih zakona. Pa vam i razgovar sa jednim galebom izgleda, kao potpuno svakodnevan dijalog.
19:10 - 19:29 - SPEAKER_06
Ipak dođe vreme da se iskrcamo i na samu obalu Luštice. Da upoznamo ovo poluostrvo i Sakopna. Po Draganovoj preporuci, uputi smo se u selo Tići, gde nas je čekao izvesni Ilija Moric. Čuveni maslinar i pravi gospodin sa Luštice.
19:34 - 19:56 - SPEAKER_06
Selo Tići ne smemo zaobići. Ovde nas negde čeka Ilija. Ilija Moric je svečan, ne samo neprosečan domaćin i poljoprivrednik. On je više kao neki turistički radnik iz budućnosti. Čovek sa zemlje, sa aristokratskim manirima. Pravi domaćin za jednog kulturistu.
19:56 - 20:02 - SPEAKER_01
Ilija, dobar dan. Dobar dan, dobrodošao. Kakav je to doček? Ovo je tradicionalni doček, priganice i med. Izvolite.
20:02 - 20:03 - SPEAKER_06
Priganice i med.
20:05 - 20:06 - SPEAKER_07
Aha, to ovako ide?
20:06 - 20:09 - SPEAKER_01
Tako je, baš tako.
20:13 - 20:17 - SPEAKER_05
Izvolite, nemojte da samo ja jedem. Dobrodošli u Lušticu.
20:17 - 20:19 - SPEAKER_00
Bolje vas našli ili je?
20:20 - 20:28 - SPEAKER_05
Ilija, Luštica stvarno ovako, a slatka? Slatka, da gome. A Selo Tići, je li to Biser Luštica?
20:28 - 20:37 - SPEAKER_01
To je najslađi dio. Stvarno? Centralni dio, iznad plaže Žanjic. Selo koje je veoma staro i poznato po maslinovom ulju.
20:38 - 20:52 - SPEAKER_06
Najstariji i najpraktičniji vid zidanja na Luštici uz najstariji maslinjak obećavaju zanimljivu priču. Posebno kada znamo da je jedno i drugo tradicija porodice Moric. Ja vidim da smo mi u maslinjaku. Jeste.
20:53 - 21:15 - SPEAKER_01
Kakav je ovo koncept ove priče, obzirom da vidim da ovdje piše da je park suvo zidanje Luštica, a mi smo u maslinjaku. Šta je ovo? Pa suvo zidanje ide u kompletu sa maslinama i maslinjacima. A ovo ovdje što vidimo, najstariji dio naših maslina, gdje su stabla preko 300-400 godina stara. To je porodična tradicija, kao što je to tradicija mnogih porodica na Luštici.
21:15 - 21:17 - SPEAKER_06
Porodica Moric?
21:17 - 21:18 - SPEAKER_01
Moric, bez akcenta.
21:18 - 21:25 - SPEAKER_06
Dobro, porodica Moric. Tako je. Luštica broj jedan što se tiče maslina, ali što se tiče turizma uopšte?
21:25 - 21:48 - SPEAKER_01
Pa ne bih pretjerivao sa brojevima, ali u svakom slučaju ima tu i drugih familija koje su zaista broj jedan i broj dva i broj tri i tako dalje. Ali ono što je mnogo važnije je ta kombinacija i miks turizma i poljoprivrede koji danas nije lako uskladio. I nije lako napraviti uspješnu i održivu priču.
21:48 - 22:19 - SPEAKER_06
Ja sam čuo da je porodica Moric, osim dočeka, tradicije i maslina, poznata po specifičnim rakijama. Ja sam došao to danas da proverim. Ima i to. Ima i to. Hoćemo li onda da doživimo tu priču? Sve je po redu. Sve je po redu. Izvolite nam. Hvala. Pripremajući se za ovo putovanje, znao sam da se moram pripremiti i za degustaciju jedinstvenih pića. Pa sam donekle i bio spreman. Da na nogama izdržim sve ukuse luštice u čaši.
22:26 - 22:30 - SPEAKER_01
E Boško, sad ćeš da probaš nešto što nigdje nisi imao prilike da probaš.
22:31 - 22:32 - SPEAKER_06
Zaista, jedva čekamo.
22:32 - 22:36 - SPEAKER_01
Radi se o rakiji, domaćoj rakiji koju mi pravimo od maginje.
22:36 - 22:37 - SPEAKER_06
Šta je maginja?
22:37 - 22:57 - SPEAKER_01
Maginja je voće koje je dio ove naše vegetacije koju mi zovemo makija. I ona je, naravno, sad još nije zrela, ali u oktobru plodovi su krupni, crveni, kada su zreli. Tada ih mi beremo. I od nje pravimo ovu vrlo snažnu, ali vrlo ukusnu rakiju, pa ćemo to sad da degustiramo.
22:58 - 22:59 - SPEAKER_06
Samo da zapamti, maginja.
22:59 - 23:00 - SPEAKER_01
Maginja, tako je. Dobro.
23:00 - 23:02 - SPEAKER_06
Gde raste maginja, osim na luštici?
23:02 - 23:08 - SPEAKER_01
Maginja ima još na Primorju, ali na luštici je prisutna u najvećoj koncentraciji.
23:09 - 23:13 - SPEAKER_06
Znači, mogu da kažem da je ovo autoktona rakija sa luštice.
23:13 - 23:24 - SPEAKER_01
Jeste, autentična i nešto što odgovara duhu mjesta i duhu ljudi koji su ovdje vjekovima pravi. Uzdravljeno. Živjeli i dobrodošli.
23:24 - 23:33 - SPEAKER_06
Bolje je vas našla. Za početak degustacije, izvrsna kapljica maginje. Zaista specifična aroma. Da.
23:33 - 23:52 - SPEAKER_01
Veoma ukusna. I jaka, ali i paralelno... Aromatična. Ima ukus. Nije kao neke rakije koje su jake i bez nekog specifičnog ukusa ili posebnog ukusa. Ona je na 40 stepeni i paralelno zadržava i jačinu i ukus. Ukus maginje.
23:52 - 23:58 - SPEAKER_06
Ako ste misli da je rakija od maginje nešto najegzotičnije što će ovde probati, prevarili ste se.
23:58 - 24:07 - SPEAKER_01
Kada smo krenuli žestoko, onda i da nastavimo sa žestokim pićima, imamo isto još jedan liker. Njega pravimo od rogača.
24:07 - 24:08 - SPEAKER_06
A rogač sam čuo šta je.
24:08 - 24:20 - SPEAKER_01
Rogač je takođe sutropska biljka, prisutna je na Mediteranu. Naravno rogač, kao što mu samo ime kaže, ali on je iz porodice mahunarki zapravo. I on je...
24:20 - 24:22 - SPEAKER_06
Ako se ne varam, on je zamena za šećer.
24:22 - 24:37 - SPEAKER_01
Za čokoladu zapravo. Za čokoladu. Paralelnije reći. Ali isto vremeno naravno, ko voli čokoladu, ima i potrebu za malo više šećera. I on je poznat kao hrana za diabetičare koji ne smiju u velikoj koncentraciji da konzumiraju šećer ili sl.
24:37 - 24:39 - SPEAKER_06
Mogu ja da ga probam tako u sirovom stanju?
24:39 - 24:43 - SPEAKER_01
Naravno, možete ga na taj način i polako...
24:43 - 24:44 - SPEAKER_06
Šta se jede?
24:44 - 25:03 - SPEAKER_01
Taj mesnati dio, on je predviđen da se gricka. Njega je najbolje samljeti. I tako samljevenog se može koristiti u kolačima, tortama, u pudingu. Može se od njega praviti i hleb. Tako da je njegova primjena... I naravno, modernije primjene u smutiju itd.
25:03 - 25:05 - SPEAKER_06
Pravi pravca ti slatkiš iz prirode.
25:05 - 25:06 - SPEAKER_01
Tako je. Tako je.
25:06 - 25:10 - SPEAKER_06
Vi u lušnici ne morate u prodavnicu da kupite čokoladu. Ne. Vama raste na drveti.
25:10 - 25:22 - SPEAKER_01
Tako je. Tako je. Raste baš kao u bajci. Ali u prošlosti, na primjer, roglač bio jako profitabilan i prodavao se. Išao je za proizvodnju čokolade. I bio je čak u jednom periodu. U jednom periodu je bio čak u jednom periodu profitabilan i od proizvodnje masnog ulja.
25:22 - 25:31 - SPEAKER_06
Od sve ove priče o žedneh, paselatih čašice. Ja sam uzeo novu čašu da probam. Da bome. I liker od roglača.
25:31 - 25:32 - SPEAKER_01
Čaša za novo piće.
25:35 - 25:36 - SPEAKER_06
A ima i lepu boju.
25:37 - 25:45 - SPEAKER_01
Karamel boja je najkomercjalnija boja. Žive li još jednom?
25:46 - 25:48 - SPEAKER_06
Ja sam popio i pre žive, ali nisam izdržao.
25:49 - 25:50 - SPEAKER_01
Nema veze. Nema veze. Žive.
25:54 - 25:57 - SPEAKER_06
Neverovatno. Sad imam problem, imam dilemu. Maginja ili roglač?
25:57 - 26:09 - SPEAKER_01
Da. Ova je jača. I ima određeni ukus. Ova druga je slabija, ali ima izraženiju aromu. I boja je, naravno, karamel, tipična karamel boja, tako da je aromatičnija.
26:09 - 26:15 - SPEAKER_06
Ali šta odabrati za reprezent luštice? Šta je piće luštice broj jedan?
26:16 - 26:17 - SPEAKER_01
Smiješane, najlakše se piju.
26:17 - 26:36 - SPEAKER_06
Eto Njegoš. Uvijek. Njegoš je, znamo, voleo bok u Kotorsku. A da li je imao privilegiju, kao i mi, da pije rakiju od roglača? Ostaće nam nepoznanica. Ipak, degustaciji nije kraj. Ja vidim tu i neke malo veće flaše.
26:36 - 26:54 - SPEAKER_01
Jeste, veće flaše, ali to ne znači da su, znači, idemo na veće flaše, ali slabija pića, makar što se tiče alkohola. Imamo jedno slatko vino. Dobro. Koje ćemo sad poslužiti kao svojevrstni aperitiv, jer ćemo poslije degustirati i ostale proizvode. To je tipičan tradicionalni medun u Cunoj Gori.
26:56 - 26:58 - SPEAKER_06
Je to neka posebna sorta grožđa?
26:58 - 27:22 - SPEAKER_01
Pa, jeste, ali je ono što je specifičnije, mada će vam to strušnjaci koji su vinari bolje objašnjavati, ali ono što je specifičnije jeste da se radi o kasnijoj berbi, kada je koncentracija šećera viša, pa i samim tim i procenat alkohola u ovom slatkom vinu više od 16%, tako da je medun zbog toga specifičan i on spada u kategoriju slatkih i dezertnih vina, kao što je Porto i neka druga svjetski poznata vina.
27:22 - 27:24 - SPEAKER_06
Pa, hajde, kad smo počeli da probamo i to.
27:24 - 27:27 - SPEAKER_01
Jeste, već kad ide redom.
27:28 - 27:31 - SPEAKER_06
Nek ide redom. Ne valja preskakati.
27:32 - 27:35 - SPEAKER_01
Izvolite, još jednom. Živeli.
27:35 - 27:40 - SPEAKER_06
Živeli. Živeli. Koliko sam puta danas rekao, živeli, živećemo sto godina.
27:40 - 27:45 - SPEAKER_07
Pa, nije na odmet. Nije na odmet. Ajde onda i u zdravlje, da tih sto godina prođu u zdravlju.
27:51 - 27:53 - SPEAKER_06
Bada, ovo je isto kao slatkiš.
27:53 - 28:03 - SPEAKER_01
Tako je. Tako je, mada zna da prevari, 16% alkohola isto dosta, tako da treba naravno biti umjeren u konzumiranju svih navedenih. Pretpovedno.
28:03 - 28:05 - SPEAKER_06
Posljedno da je došao vreme da se rehidriramo.
28:05 - 28:14 - SPEAKER_01
Tako je. Predlažem sok od šipka, nešto što je tradicionalno na ovim prostorima, posebno za vruće ljetnje mjesece.
28:15 - 28:23 - SPEAKER_06
Da ne bude zabune, ono što na Luštici nazivaju šipak, u kontinentalnom delu Balkana poznato je kao nar.
28:23 - 28:28 - SPEAKER_01
Bogat vitaminom C, ali itekako osvježava, vrlo sladak.
28:32 - 28:49 - SPEAKER_01
Šipak se bere u oktobru, ili nar. Odvajaju se zrna iz kojih se cijedi sirup, odnosno sok. To se zamrzava i po potrebi kasnije se odmrzava i miješa sa vodom i pravi ovaj vrlo osvježavajući napitak.
28:49 - 28:55 - SPEAKER_06
Neverovatno, ali sve što sam probao do sada, uključujući ovaj sok od šipka, ima zaista miris Luštice.
28:55 - 29:13 - SPEAKER_01
Pa to je, to je u suštini važno da se sva čula na neki način nadraže. Naravno u ovom slučaju to su... Naša odgovarajuća čula mirisa i ukusa, ali jednako tako i to bogatstvo boja i zvukova.
29:14 - 29:20 - SPEAKER_07
Uj, što lepo peo. Da, tako je. U zdravlje, još jedno. U zdravlje.
29:20 - 29:45 - SPEAKER_06
Nadam se da sad već predpostavljate ukus ovog napitka, koji je pride i veoma zdrav. Ova dosadašnja degustacija je možda stvorila sliku o Iliji isključivo kao hedonisti, ali to prosto nije tako. Ovde se pored hedonizma zahteva veliki rad. Čak i briga o nekim životinjama. Od nezaobilaznih magaraca, pa sve do ovaca.
29:49 - 29:52 - SPEAKER_06
Ilija, mi smo se namirili, a sad treba namiriti i druge.
29:53 - 29:59 - SPEAKER_01
Jeste, tak i ovaj drugi Ilija. Dođi na. Dođi na. Dođi na. Dođi.
30:00 - 30:01 - SPEAKER_06
Kako znaju.
30:03 - 30:13 - SPEAKER_06
Ne znam šta mi je više bilo čudno. Da li stado ovaca među stablima maslina, ili puna kofa rogača, kojom je Ilija dao da nahranim ovce.
30:14 - 30:15 - SPEAKER_01
Dođi na. Dođi na.
30:17 - 30:18 - SPEAKER_06
Ilija, i ovce jedu rogač?
30:19 - 30:25 - SPEAKER_01
Jeste, jeste. To je vrlo, vrlo, vrlo, vrlo kalorična hrana.
30:26 - 30:28 - SPEAKER_06
Jel bi jede onda i čokoladu?
30:28 - 30:30 - SPEAKER_01
Pa, čokolada nije zdrava.
30:30 - 30:31 - SPEAKER_06
A nije zdrava?
30:31 - 30:36 - SPEAKER_01
Jeste slatka, ali nije zdrava pretjeranoj količini.
30:37 - 30:38 - SPEAKER_06
Šta čuvaš sve od životinja ovde?
30:39 - 31:00 - SPEAKER_01
Pa, ovce i magarat su najkorisnija za masline, zato što su, što bi Englezi rekli, olive friendly. Ne štete i ne prave štetu, zapravo, maslinama. A, kao što vidite, dobro džubre i drže pod kontrolom korov. To nam je važno svakako i zbog očuvanja plodnosti, ali i zbog požara, koji ljeti mogu da naprave ogromnu štetu.
31:00 - 31:15 - SPEAKER_06
Sad mi je već sasvim jasna uloga ovaca u maslinjaku. Ali ostalo je još nerazjašnijih tema, što se maslina tiče. Ilija, jasno mi je gde masline rastu i ko o njima ovde brine najviše. Jasno. A gde se obavlja prerada masline?
31:15 - 31:22 - SPEAKER_01
U selu imamo prostor koji sadrži savremenu liniju za preradu maslina.
31:23 - 31:25 - SPEAKER_06
A ako ima savremena, ima i stara?
31:25 - 31:32 - SPEAKER_01
Ima i stara, ali stara se manje koristi zbog savremenih standarda higijenskih i sanitarnih.
31:32 - 31:36 - SPEAKER_06
A mogu li ja da vidim tu staru? Mene zanima kako se nekada proizvoda.
31:36 - 31:42 - SPEAKER_01
Da, vidjet ćemo. Vidjet ćemo i staru i novu i vidjet ćemo ljepotu i koristi stare i nove tehnologije.
31:44 - 31:58 - SPEAKER_06
Logično, posle ove priče uputismo se u domaćinstvo porodice Moric, kako bismo vidjeli taj stari mlin za maslinovo ulje i zaokružili priču o procesu proizvodnje. Kakva ekskluziva.
31:58 - 32:01 - SPEAKER_01
Izvolite, stara konoba i stari mlin.
32:01 - 32:07 - SPEAKER_06
Ilija, je li ovaj kamen glavni faktor industrije maslinovog ulja?
32:07 - 32:30 - SPEAKER_01
Jedan od faktora, glavni faktor je ovaj što gura, u punom smislu te riječi. Ali kamen je svakako u smislu tehnologije, kamen je taj koji melje masline. On je oko više zapravo od 600 kg, težak, ali njega zapravo pokreću jedna osoba i jedno magare. To je bila vučna sila.
32:30 - 32:44 - SPEAKER_06
Nema potrošnje struje, nema ekološkog zagađenja. Ali da li posle mlevenja ima ulja? To me je zanimalo. Kamen samelje maslinu i gde otekne to što isceli?
32:44 - 33:14 - SPEAKER_01
Ovaj dio je, dakle, pored mlina, mi imamo i presu. Tako da ovaj mlin, ovdje se obavlja prva faza koja podrazumija da se masline samelju i od njih napravi pasta ili komina. Dobro. Ta komina je polu likvidnog ili polu suvog sastava. Što znači da mi to možemo rukama sakupiti. Na način da ulje i dalje stoji unutra. Tako da ta pasta na neki način ima ulogu spužve koja se to drži.
33:14 - 33:16 - SPEAKER_06
I gde ide ta spužva?
33:16 - 33:33 - SPEAKER_01
To se, dakle, skupi rukama u odgovarajuće posude i onda se ta pasta stavlja ispod prese. I svrha prese je zapravo da se iz komine iscijedi tečni dio, a to je konkretno ulje i voda.
33:36 - 33:44 - SPEAKER_06
Ova takozvana presa ima ulogu. Ima oblik automobilske gume, odnosno pneumatika. Što ima svojih razloga?
33:44 - 34:46 - SPEAKER_01
Ta forma je neophodna zato što mi koš možemo da otvorimo na ovaj način. Aha. I ta pasta se ručno ubacuje unutra. I unutra može da stane nekih 50 kg te paste i logično je da će onda koš da stoji uspravno jer je pun. Mi imamo tri koša što znači da imamo tri puta po 50 kg što ukupno čini 150 kg. Što je ujedno i kapacitet ovoga mlina. Što je ujedno i kapacitet ovoga mlina. Što smo sad vidjeli. I kad je to sve puno, mi aktiviramo presu na ovaj način. I na ovaj način zapravo vršimo pritisak na koše, odnosno na filtere. I zahvaljujući tom pritisku likvidni, odnosno tečni dio izlazi iz koša, odnosno iz ove suve materije. I to je naravno ulje i voda, opet ponavljam. Kanal koji možemo na dnu primijetiti, on kupi taj likvidni, odnosno tečni dio. I sve odlazi ispod u odgovarajućoj bačvi koja je negdje oko stotinjak litara. I u njoj sakupljamo ulje i vodu.
34:47 - 35:08 - SPEAKER_06
Zaista je zanimljiva priča koju turistima na delu prezentuje Ilija. A koja se tiče naslednja u proizvodnji maslinovog ulja. Ali to nije sve što porodica Moric nudi svima onima koji žele da upoznaju Lušticu. Dakle, Ilija u ponudi nema samo masline i priču u ulju. Da. Nego i adrenalinski turizam.
35:08 - 35:23 - SPEAKER_01
Jeste, imamo i elemente koji se tiču aktivnog turizma. To su električna bicikla, obična bicikla i kvadovi. I koji zapravo omogućavaju da se vidi ne samo farma, nego širi prostor Luštice. Mogu li ja da probam? Naravno.
35:23 - 35:52 - SPEAKER_06
A kako bi se posle onih degustacija rakije pripremio za vožnju kvadovima, valjalo je napraviti malu gastronomsku pauzu. Ilija nam kraj starog mlina, u staroj konabi, servira sve same specijalitete sa Luštice. Malo je reći da sam očekivao ukusna jela, jer sve posluženo je bilo što se kaže prste da poližeš.
35:56 - 36:02 - SPEAKER_06
Kako se malo okrepi smo, dođe vreme i za podizanje adrenalina na imanju porodice Moric.
36:38 - 37:02 - SPEAKER_06
Posle zabave, ali i rakijskog i maslinarskog nasledja, vrati smo se na brod. Jer se dan već ozbiljno bližio kraju i trebalo je vratiti se u džep. U luku brodova Aleksandra, kako bi smo stigli na zakazan leter Srbije za Beograd. Međutim, već na prilazku Mulu, primetio sam da nas tamo čeka šire društvo.
37:12 - 37:14 - SPEAKER_02
Opa, šta je ovo?
37:38 - 37:57 - SPEAKER_06
Osim pesme koje je obojila ovaj dan na izmaku, radost mi je učinio i susret sa Milošem i Milanom Bogdanovićem. Najmlađim kulturistima iz Boke. Sećate se Miloša iz prethodne novljanske priče. Prava novljanska jagoda na šlagu, za kraj ovog divnog dana.
37:58 - 38:24 - SPEAKER_07
I hvala vam, ali moram da znam kome se zahvaljujem, ko je napravio ovako divan doček ovde u Đenovićima.
38:24 - 39:10 - SPEAKER_06
Mi smo Muška Klapa, Kaštel Novo iz Krceg Novog. Kaštel Novo kao vokalni sastav, odnosno klapa, neguje muzičko nasledđe ovog kraja. I jedan kulturista ništa bolje i nije mogao da zamisli za kraj putovanja po ovom delu Boke. Ja sam zadivljen stvarno i dočekom, ali i ovim što sam čuo. I zaista ste mi ovaj dan sad do kraja ulepšali, stavili pečat na nešto što je već bilo prelepo. I uz Miloša ko je došao. Miloš, kaki ste slatki. Ja ne znam šta da vam kažem, ja sam već pun utisaka u Krceg Novom, o Boki uopšte. I ne bi mnogo da širim priču, ja bih samo da vas zamolim za još jednu pesmu s kojom bih otišao kući.
39:43 - 39:51 - SPEAKER_06
Zaista, kako zaključiti priču o Luštici? Najbolje je da zaključak izrodi sama pesma.
39:52 - 39:57 - SPEAKER_02
I pjesma moj, si želja moga sna.
40:09 - 40:20 - SPEAKER_06
Krceg Novi, pesma vaše duše. Luštica, centar duše. Sedište radosti, sedište prirode, sedište kulturizma. Vidimo se na Luštici.
40:21 - 41:05 - SPEAKER_02
I kad sađi brod na mode, kad nas izdaš i ne mogu...
Comments