"Most na Žepi"

Školski esej: "Most na Žepi" – most između ljudi, vremena i sudbina

Jedno od najlepših i najdubljih književnih dela koje sam pročitao/la u školi jeste pripovetka "Most na Žepi", koju je napisao naš poznati pisac i nobelovac Ivo Andrić. Ovo delo je nastalo 1945. godine, u vremenu kada se svet oporavljao od rata, a ljudi su pokušavali da ponovo izgrade mostove – ne samo prave, kamene, već i one ljudske: mostove poverenja, razumevanja i prijateljstva. Zato mislim da ova pripovetka ima duboko simbolično značenje, koje je i danas veoma važno.

Glavna tema pripovetke je izgradnja mosta u malom mestu Žepa, a ono što ovu priču čini posebnom jeste to što se iza jednostavnog opisa gradnje krije mnogo dublja poruka – o ljudskoj potrebi da ostavi trag, da povezuje, a ne da ruši. Most u priči nije samo građevina od kamena – on je simbol veze između ljudi, naroda, kultura i vremena.

Glavni likovi su vezir, rodom iz Žepe, i neimar (graditelj), koji dolazi iz daleka da bi sagradio most. Vezir je moćan čovek, ali u dubini duše ostao je vezan za svoj kraj i želi da uradi nešto dobro za svoj narod. On odlučuje da podigne most preko reke Žepe kako bi olakšao život ljudima koji tu žive. Neimar je mudar, tih čovek koji ne gradi samo most, već i razumevanje između ljudi – iako dolazi iz drugog kraja i govori drugačije.

Najemotivniji deo priče, po mom mišljenju, jeste kraj – kada neimar traži da ga posle izgradnje mosta otprate u zoru, da ode tiho, bez zahvalnosti i slave. On je pravi umetnik, neko ko ne traži priznanje, već mu je dovoljna lepota onoga što je stvorio.

Ova pripovetka me je naučila da prave vrednosti traju dugo – kao most od kamena, ako su sagrađene s ljubavju i znanjem. Takođe, shvatio/la sam da ljudi iz različitih krajeva mogu zajedno da stvore nešto veliko i lepo, ako poštuju jedni druge.

Literarna vrednost ove priče je ogromna: stil pisanja je jednostavan, ali dubok, pun značenja. Andrić koristi simboliku mosta da pokaže kako umetnost i ljudska volja mogu da pobede vreme i zaborav. Kulturno, priča nas podseća na naše korene, na narodne graditelje, na vezu između sela i sveta, između čoveka i zajednice.

Zato mislim da se "Most na Žepi" ne odnosi samo na jedan mali most, već na most u svakome od nas – između prošlosti i budućnosti, između naših snova i stvarnosti, između ljudi različitih vera i običaja. To je ono što ovaj most čini večnim.

_____

Učitelj: Dobro, Marko, danas razgovaramo o pripoveci "Most na Žepi". Možeš li mi reći ko je napisao ovo delo i kada?

Učenik: Pripovetku je napisao Ivo Andrić, naš poznati pisac i dobitnik Nobelove nagrade. Napisao ju je 1945. godine.

Učitelj: Odlično. A šta je, po tvom mišljenju, tema ovog dela?

Učenik: Tema je izgradnja mosta u zabačenom kraju, ali u širem smislu, priča govori o povezivanju ljudi, o lepoti stvaranja i ostavljanju traga za budućnost.

Učitelj: Vrlo lepo rečeno. Ko su glavni likovi i čime su te oni najviše impresionirali?

Učenik: Glavni likovi su vezir i neimar. Vezir je čovek koji nije zaboravio svoje poreklo i želi da uradi nešto dobro za narod. Neimar mi se posebno dopao jer je skroman, mudar i posvećen svom poslu. Nije tražio slavu, već je samo želeo da njegov rad traje.

Učitelj: Zašto je baš most simbol ove priče?

Učenik: Zato što most spaja dve obale, ali i ljude. U priči, on simbolizuje i umetnost, i ljudsku volju, i večnost. Most je i lepota, i smisao, i uspomena.

Učitelj: Sjajno. A da li misliš da ova priča ima neku poruku za nas danas?

Učenik: Mislim da ima. Uči nas da poštujemo znanje, trud i umetnost. I da ne zaboravimo korene – da uvek pokušamo da učinimo nešto dobro za druge.

Učitelj: Bravo, Marko. Vidim da si razumeo duboko značenje ove pripovetke. Samo nastavi tako.