U Crnoj Gori, kao i u mnogim drugim zemljama, način na koji kompanije izdaju fakture i vrše plaćanja može varirati u zavisnosti od toga da li su obe kompanije lokalne ili jedna od njih međunarodna. Kao neko ko je već nekoliko godina u Crnoj Gori, mogu da podelim svoje iskustvo sa praksom izdavanja faktura i razmenom računovodstvene dokumentacije između firmi.
Između dve crnogorske kompanije
Kada su u pitanju lokalne kompanije, stvari su prilično jednostavne i usklađene sa lokalnim zakonodavstvom. Obično, kada jedna crnogorska firma pruža uslugu ili prodaje proizvod drugoj, izdaje se obična faktura (u narodu često zovu "račun"). Ova faktura mora da sadrži sledeće osnovne elemente:
Naziv i adresu kompanije izdavaoca
PIB (porezni identifikacioni broj) obe kompanije
Opis proizvoda ili usluga
Iznos u eurima
Datum izdavanja fakture
U velikom broju slučajeva, faktura se šalje elektronski, putem emaila u PDF formatu, iako je i dalje moguće da neka preduzeća preferiraju papirne verzije. Prema mojoj proceni, više od 70% firmi u Crnoj Gori koristi digitalne fakture, ali postoji oko 30% manjih ili konzervativnijih firmi koje i dalje praktikuju tradicionalno izdavanje papirnih faktura.
Plaćanja između crnogorskih firmi uglavnom se vrše putem bankovnih transfera u eurima. Standardno vreme za plaćanje može biti od 7 do 30 dana od dana izdavanja fakture, zavisno od ugovora između dve kompanije.
Između crnogorske i međunarodne kompanije
Kada je u pitanju razmena između crnogorske kompanije i strane firme, pravila postaju malo komplikovanija. Na primer, ukoliko crnogorska firma fakturiše usluge kompaniji iz inostranstva, faktura se mora izdati na engleskom jeziku i u većini slučajeva ne sadrži PDV (porez na dodatu vrednost), jer se radi o međunarodnim transakcijama. Međutim, ukoliko strana firma fakturiše crnogorskoj kompaniji, važno je osigurati da faktura sadrži sve informacije u skladu sa crnogorskim zakonima, posebno kada je u pitanju PDV, ukoliko postoji obaveza za to.
Razlika je u tome što kod međunarodnih transakcija crnogorske firme često traže dodatne dokumente, kao što su proforma fakture ili ugovori, kako bi se obezbedila jasna pravna osnova za plaćanje i izbegle eventualne poreske komplikacije.
U mom iskustvu, kada radite sa inostranim firmama, možete naići na različite metode plaćanja — od PayPal-a, SWIFT bankovnih transfera, pa sve do različitih servisa za izdavanje međunarodnih faktura. Oko 50% crnogorskih firmi koje posluju sa inostranstvom preferiraju SWIFT transfer zbog stabilnosti i sigurnosti transakcije, dok ostatak koristi alternativne metode plaćanja poput PayPal-a, koji je popularan za manje transakcije.
Zaključak
Izdavanje faktura i način plaćanja u Crnoj Gori zavisi od toga da li su obe kompanije lokalne ili je jedna strana. Lokalni poslovi su jednostavni i uglavnom digitalizovani, dok međunarodni zahtevi uključuju složeniju dokumentaciju i dodatnu pažnju prema zakonima obe zemlje.
Milan: E, brate, moram da te pitam. Sad prvi put treba da pošaljem elektronski račun jednom klijentu, ali nisam siguran kako se to tačno radi. Možeš li da mi objasniš?
Marko: Naravno, nije to ništa komplikovano. Pre svega, moraš da napraviš fakturu u nekom računovodstvenom softveru ili čak u Excelu ako nemaš softver. Važno je da faktura sadrži sve obavezne podatke — ime i adresu tvoje firme, ime i adresu klijenta, PIB obe kompanije, broj fakture, datum izdavanja, opis usluge ili proizvoda, i naravno, iznos i PDV ako se primenjuje.
Milan: Dobro, to sam već uradio, ali šta dalje? Kako se to šalje?
Marko: Sledeći korak je da fakturu pretvoriš u PDF format, po mogućstvu digitalno potpišeš, i pošalješ je emailom klijentu. Uvek je dobro da imaš pisani trag o slanju fakture, zato je email najbolji izbor.
Milan: Znači, samo pošaljem fakturu i čekam da mi plate?
Marko: Ne baš. U praksi, obično prvo pošalješ proforma fakturu. To je predračun koji pokazuje koliko će usluga ili proizvod koštati. Klijent prvo potvrdi proforma fakturu, a onda na osnovu nje izdaješ pravu fakturu, takozvani "račun" ili "smeta-faktura".
Milan: Aha, znači prvo proforma, pa kad potvrde, onda ide pravi račun?
Marko: Tačno tako. To ti daje sigurnost da klijent prihvata uslove plaćanja i iznos pre nego što izdaš pravu fakturu. Nakon što pošalješ fakturu, u njoj obično piše rok plaćanja, koji je najčešće 7 do 30 dana, zavisno od dogovora.
Milan: A šta ako klijent ne plati na vreme?
Marko: Ako klijent ne plati u roku, sledeći korak je da ga podsetiš, obično kroz neki mejl ili telefonski poziv. Ako i dalje nema odgovora, možeš poslati opomenu. Ali pazi, ako opomene ne pomognu, sledeći korak je ili angažovanje advokata ili agencije za naplatu dugova.
Milan: Uf, nadam se da do toga neće doći.
Marko: Veruj mi, većina firmi plaća na vreme, ali uvek je dobro biti pripremljen. Zato ti je i važno da vodiš evidenciju o tome kada si poslao fakturu, koji je rok plaćanja i da redovno proveravaš uplatu na račun.
Milan: Jasno mi je sada. Hvala ti puno, Marko. Spremiću sve kako treba.
Marko: Nema na čemu. Ako ti zatreba pomoć, samo javi. Srećno!
Comments