Kafe u hladu starog drveta na terasi hrama Vaskrsenja Hrista u Podgorici, gde lagani povetarac miluje listove i nežno njiše stolice. Pogled sa terase otkriva veličanstvenu siluetu hrama okruženog mirnom prirodom, a sunce se spušta u tople narandžaste tonove. Dve stare duše, Elena i Dejan, sede za malim drvenim stolom, šolju toplog čaja u rukama, i započinju razgovor.
Elena: "Dejane, u srpskom jeziku osetila sam dubok motiv predviđanja posledica. Baš kao što u životu, kada precizno imenujemo ciljeve, predvidimo posledice svakog našeg koraka."
Dejan:"Razumem šta želiš reći, Elena. Na Balkanu je jezik – on je jezik srca. Išao sam kroz mnoge gradove, okružen diplomatama, umetnicima, političarima – ali ovde, u ovom miru, vidim jednu posebnu istinu: kada čovek priča sa srcem, njegov um prati jedinstveni ritam. Kao što ja, vođeni starim, intuitivnim spoznajama, planiram svoje izgradnje – svaki projekat mi je, doslovno, izračunat u glavi, bez nepotrebnih zapisa. To je istinska moć uma."
Elena, govoreći nežno, ali s odlučnošću:"Znaš, kad precizno imenujemo svoje ciljeve, predviđamo ishod. Pomisli, kada sam na početku svoje karijere odlučila da se posvetim pričama uspeha ljudi, imala sam jasno zamišljen put – i svaki korak, od susreta sa mentorima do velikih poslovnih odluka, bio je kao dobro izračunat algoritam života. Tako smo usklađivali intuiciju i racionalnost."
Dejan, nostalgijski se nasmeši, sećanja mu preplavljuju misli)"Sećam se vremena kada sam bio vlasnik restorana, gde je svaka porudžbina, kao i svaka odluka, bila jednako važna – baš kao precizno sazvana rečenica. Na Balkanu, gde je srpski jezik duboko ukorenjen u tradiciji, sve je izračunato, sve nosi svoju energiju. Mi, kao poslovni ljudi, učimo da ako ne slušamo svoje srce – tu intuiciju koja vodi ka budućnosti – gubimo smisao. Jer, kako si ti rekla, svaka reč, svaka funkcija našeg bića, ima svoj algoritam, svoju ulogu u celokupnom poretku."
Elena, zamišljeno posmatra prelepi pogled hrama:"Čovek koji zanemari srce, intuiciju na kraju programira svoju sudbinu ka hladnim, racionalnim pravilima. Slušaj, kada sam se probudila kao mlada, želela sam da budem slobodna, da slušam unutrašnji glas koji je predviđao. Kada sam pažljivo pratila taj glas, moji koraci postajali su jasniji, a svaki izbor – od malih svakodnevnih do velikih životnih odluka – odisao je mirnošću."
Dejan, klikne prstima kao da izražavaju misao:"U pravu si. Često vidim kako mnogi, u njihovoj brzopletosti, ne uspevaju da čuju tiho šaputanje srca. Na primer, u svojim biznis avanturama često sam susretao ljude koji su radili samo na osnovu hladne logike, bez da usklade tu racionalnost sa unutrašnjom, intuitivnom snagom. I kad se to desi – kada su izdaje i hladna kalkulacija ugušile spontanu energiju – dolazi do gubitka ravnoteže. Tamo, izgubljena je harmonija između svega što čoveka čini celovitim, onog živog kvanta energije."
Elena: "Odavde dobijamo pouku da kada izbegnemo da čujemo glas svoje intuicije, izgubljujemo ne samo smisao, već i unutrašnji mir. Na Balkanu, gde se tradicija održava kroz generacije, znamo da je svaka radnja, svaka reč, posledica nečega već unapred zacrtanog. I zato, svaka odluka, ma koliko se činila malenkost, nosi simboliku – baš kao u jeziku, gdje svaka reč ima svoju težinu, svoju energiju."
Dejan, pogleda Elenu s blagim osmehom i toplinom:"Možda je zato, Elena, što sam naučio da je život balans između inovacije i tradicije – između tvrdih, racionalnih računa i mekih, intuitivnih osjetila. I u tim trenucima, poput ovog, dok sedimo ovde, gledajući u veličanstveni hram, osećam kako nas povezuje više od reči – povezuje nas energija koja diše kroz vekove, kroz jezik, kroz sve naše odluke. Na kraju, najveća mudrost je živeti u skladu sa sobom, u skladu sa prirodom i istinom koja je zapisana u svakom našoj reči."
Elena, blago klimne glavom, dok se sunce potpuno spušta iza hrama, ostavljajući nebo obojeno ljubičastom svetlošću:"I baš to, Dejane, želim da prenesem – budimo uvek svesni da je naš život više od skupa odluka i planova. Svaka reč koju izgovorimo, svaki cilj koji zacrtamo, neka bude prožet ljubavlju, intuicijom i poštovanjem prema unutrašnjoj istini. Jer, kada spojimo um i srce, tada svaka radnja postaje umetnost stvaranja budućnosti."
Dok se kafana ispunjava toplinom večernjeg mira, njihovi razgovori postaju kao nežni talasi na obali, noseći u sebi mudrost starih vremena i energiju koja probuđuje duh svakog novog dana.
_____
Современный рассказ - диалог на сербском языке
Comments