Ana i njena nova drugarica su u tržnom centru i slučajno upoznaju Dana.
Ana: Hoćemo li potražiti negdje za kafu i kolač?
Ejmi: U redu. Nisam mnogo gladna, ali bih volila nešto popiti. Gdje bi volela da ideš?
Ana: Gdje god želiš.
Ejmi: Pa, šta kažeš na ovo mjesto?
Ana: Oooh, nema nikoga više ovdje! Gdje su svi? Ah dobro, sve je za nas! Zdravo!
Konobar: Zdravo! Šta da vam donesem?
Ana: Ja bih kapućino, molim, imate li tortu?
Konobar: O da, imamo. Imamo nevjerovatnu čokoladnu tortu i tortu od šargarepe – to je moj lični favorit – a tu je i torta s limunom i đumbirom… i…
Ana: Ne, ne, ja ću kolač od šargarepe – nisam ga jela godinama, i volim ga!
Konobar: Odličan izbor. I mogu li Vam nešto donijeti?
Ejmi: Da, htjela bih malo zelenog čaja sa mangom, molim.
Ana: Ooh, to zvuči dobro!
Konobar: Još nešto?
Ejmi: Imate li kolačiće?
Konobar: Žao mi je, nema ih više.
Ejmi: OK, onda ništa drugo. Samo čaj.
Konobar: Dakle, jedan zeleni čaj sa mangom, jedan kapućino i kolač od šargarepe. Veliki komad i dvije viljuške.
Ana: Dakle. Kako ide? Novi grad, nova škola, novi ljudi…
Ejmi: Pa, još nisam stekla nijednog prijatelja osim tebe, ali dobro sam. Samo mi treba malo vremena da se prilagodim.
Ana: Da, naravno.
Ejmi: I nastavnici su svi fini. Ne postoji niko zaista dosadan ili neprijateljski raspoložen.
Ana: Ne. Škola je u redu. Direktor je novi – g. Orić – mislim da ga još niko stvarno ne poznaje, ali izgleda da je dobar.
Ejmi: Da, neko mi je rekao da ima skoro 50 godina. Možeš li vjerovati?
Ana: Nema šanse. Izgleda kao neko u onim filmovima o sportistima… hmmm… Hej, vidi! To je moj brat tamo! Dan! Dođi i upoznaj Ejmi!
Dan: Zdravo, devojke, šta namjeravate?
Ana: Ništa. Samo ćaskamo i imamo tortu. Mm!! Uzmi malo, ukusno je!
Dan: Izgleda ukusno, možda ću nabaviti. Zdravo, ja sam Dan, Anin brat.
Ejmi: Zdravo, ja sam Ejmi.
Dan: Ejmi. Cool. Izvinite, imate li uopšte čokoladnu tortu?
Konobar: Da, imamo tri različite vrste – sve domaće. Tu je torta od čokoladnog biskvita, torta od bijele čokolade i torta od čokolade i naranče.
Dan: Bilo koji. Iznenadite me. I čašu vode, molim. Hvala. Dakle, Ejmi. Odakle si? Bilo gdje egzotično i uzbudljivo, poput mjesta koja posjećuje naša majka? …
Ejmi: Ja sam iz Srbije. Novi Sad.
Dan: Ah, tačno! Novi Sad! Haha, to je mjesto gdje mama nije bila! Preblizu je kući! Hvala.
Ana: Ignoriši ga, samo je ljubomoran. Naša mama mnogo putuje.
Dan: Huh! Ja!!?? Ljubomoran?! Kome treba putovanje kada imate tortu?! Dakle, Ejmi, Ana mi je rekla da si nova, zar ne? Dobrodošli u naš grad! Svideće ti se ovde. Dobri ljudi, dobra torta. Sad mi pričaj o sebi…
Ana: Dan! To nije razgovor za posao! Dakle, u svakom slučaju tu je gospodin Orić, i – oh – i gospođica Ponović je cool, svi je vole, predaje matematiku i može vam reći sve o... pa, o bilo čemu! A onda postoji…
______
Koristimo "neki" i "bilo koji" za razgovor o neodređenim brojevima ili količinama stvari. Koristimo ih uz imenice ili samostalno, kao zamjenice.
Imate li neku čokoladnu tortu?
Nisam jela nijednu tortu od šargarepe godinama.
Bilo koja torta će poslužiti. Iznenadite me.
Ona vam može reći sve o ... pa, o bilo čemu!
Oh, pa šta je pravilo?
Neki koristimo za razgovor o ograničenom broju ili količini; i koristimo bilo koje za neograničen broj ili iznos. Na primjer, zamislite da govorite o različitim vrstama kolača. Sve ove rečenice su moguće:
A Volim bilo koju vrstu kolača. (= sve vrste kolača, neograničeno)
B Ne volim nikakve torte. (= 0 vrsta kolača, neograničeno)
C Volim neke vrste kolača. (= ograničen broj vrsta kolača)
D Ne volim neke vrste kolača. (= ograničen broj vrsta kolača)
OK, mislim da je to jasno. Volim bilo koju vrstu muzike. Ne volim neke pse.
Da, ako volite svu muziku i ako volite neke pse.
Da, volim većinu pasa, ali ne pse koji grizu, ili pse koji su bolesni.
Uredu onda.
A šta je sa pitanjima? Možemo li koristiti i neke i bilo koje u pitanjima?
Da, koristimo oboje.
Ovdje je razlika vrlo mala. Govornik misli na ograničenu količinu u pitanju, ili neograničenu količinu u drugom pitanju. U oba pitanja mogli bismo koristiti neke ili bilo koje.
Ponekad koristimo neke kada očekujemo da će odgovor biti „da“. Koristimo bilo koji kada ne znamo šta će biti odgovor; pitamo se da li nešto postoji.
Mogu li dobiti malo šećera? (znam da ima malo šećera)
Je li ostalo još kolača? (ne znam da li ima kolač)
Jeste li znali nekoga? (mislim da jeste)
Ide li neko da te upozna? (ne znam)
Jeste li rekli da možemo koristiti neke i bilo koje samostalno, kao zamjenice?
Da, ne trebamo ponavljati imenicu.
Ima li kolača?
Da, hoćeš li malo? / Izvinite, ne imamo nijedan. / Izvinite, nema više.
Ah, nijedan. To mi je novo.
Da, možemo koristiti ništa ili ne + imenicu umjesto bilo koji.
Ima li cveća?
Ne, nema ih. / Nema ih više.
Ima novca? Nema ništa
Šta je sa nekim, bilo kim, svima i nikome? Možete li mi reći više o tome kako koristite te riječi?
Naravno. Neko/bilo ko/niko/svako se koriste kao imenice u jednini, iako bilo ko može značiti više od jedne osobe.
Video sam nekoga ispred prozora. (= 1 osoba)
Tamo nema nikoga. (= 0 osoba)
Svi znaju da su The Beatles bili iz Liverpoola. (= svi ljudi)
Da li je neko video moje ključeve? (= 1+ osoba)
Takođe koristimo:
Ljudi: neko - bilo ko - niko - svi
Stvari: nešto - bilo šta - ništa - sve
Mjesta: negdje - bilo gdje - nigdje - svuda
OK, mislim da je to sve za danas. Moram da idem negdje da upoznam nekoga.
Ne želite ništa drugo da pitate?
Ne, hvala!
Comments