Podnevno sunce milovalo je kamene zidove Hrama Vaskrsenja Hristovog, dok su Dejan i Elena sedeli za svojim uobičajenim stolom u bašti kafića. Topla atmosfera i miran pogled na hram stvarali su savršen ambijent za njihove opuštene razgovore.
Elena: (Gledajući zamišljeno u daljinu) Znaš, Dejane, ponekad razmišljam o novcu. Čini mi se da on ima neku posebnu ulogu u našim životima, ne samo kao sredstvo razmene, već i kao most koji spaja ljude. Kada Bog daje novac, čini mi se da on poveže prave ljude.
Dejan: (Podiže obrvu, znatiželjno) Zanimljivo razmišljanje, Elena. Kako to misliš "povezuje prave ljude"?
Elena: Pa, pogledaj samo moje učenike. Svaki od njih je poseban, talentovan, mudar. Neke znam samo nekoliko godina, a vidim kako se njihovi životi menjaju, sele se u druge zemlje, menjaju karijere... Često se osećam kao njihov psihoterapeut. Kao da je to neka mreža koju Bog isprepliće, a novac je samo sredstvo. Nekad mi se čini da nije ni bitan sam novac, već život. Ali da mi nije potreban za život, ne bih ni srela te ljude. Uvek imam novca taman koliko mi treba za nešto konkretno. Uvek se iznenadim kako je Bog precizan, sve se desi u pravo vreme i u pravom trenutku. Ako novac ne spaja ljude, onda je to loš, suvišan novac. Jer, novac je prvobitno osmišljen da spaja ljude. Čini mi se, da nam nije potreban novac, ne bi ništa ozbiljno ni radili. Ranije nisam tako razmišljala. Ali sada shvatam, da ništa ne povezuje ljude kao novac.
Dejan: (Sklapa ruke i zamišljeno se oslanja na sto) To je zanimljiva perspektiva. Ja sam nekako uvek gledao novac kao nešto što ljude čini pohlepnim. Mnogi kada dobiju novac, postanu kao zavisnici od droge.
Elena: (Klima glavom) Da, to je istina. Ali isto može da se desi sa hranom, pićem, moći. Čak i u nama samima postoje "prirodne droge" koje uzdižu naše emocije. Bitna je ravnoteža. Kada čovek izgubi smisao svog života, počne da se zaluđuje, postaje ovisnik u svakom slučaju.
Dejan: Ali ako ljudi mogu da održe balans, novac može doneti mnogo dobra. Ako ljudi rade nešto kreativno i korisno i za to dobiju novac, mogu da urade nešto drugo ili da investiraju, pomognu drugima. U Beogradu znam nekoliko grupa ljudi, koji su kao prijatelji otvorili zajednički posao – restoran, zanatsku radionicu. Jedan kuva, drugi je zadužen za marketing. Oni se dopunjuju, vole, srećni su i uspešni zajedno. Važno je da imamo društvo koje omogućava srećnim i talentovanim ljudima da budu uspešni. Jer nije svuda tako. Postoje društva u kojima se guši samostalno stvaralaštvo i talenat, a kao uspešni izgledaju oni, koji najbolje izvršavaju tuđu volju.
Elena: To je istina, Dejane. Zdravo društvo je ono u kojem možeš biti preduzetnik, slobodan da stvaraš, da voliš i sarađuješ. Jer stvaralaštvo stvara vrednosti, koje se mogu slobodno, bez nametanja, davati u dobre ruke u zamenu za novac. Ali sam takođe videla da kada čovek nije spreman, nema kompetencije, a novac mu padne s neba, on uništi njegov život. Novac je kao hrana ili voda. Kada ga je previše i ne može se iskoristiti na pravi način, on razara.
Dejan: (Seća se nečega) To me podseti na Mihaila Pupina, srpskog ambasadora u Americi. On je bio veoma talentovan i bogat čovek. Čini mi se, da je on posedovao drevne sposobnosti graditelja, koji su mogli da drže u glavi sve moguće logičke sheme, uzroke i posledice, složenu logiku, koju novac može da ispuni kao voda. Sećaš li se drevnih gradova na reci Ind, gde su imali neverovatan sistem za pročišćavanje vode i navodnjavanje? Ti ljudi su koristili samo nekoliko simbola u svojim planovima. Sve ostalo su držali u glavi. A ti simboli su bili isti kao na Balkanu. I na Balkanu su gradili gradove, možda i najstarije na svetu. Možda imaju i 7000 godina. Novac se pojavio kao simbol za razmenu unutar gradova i između njih. Simboli ti omogućavaju da vidiš suštinu i da budeš jezgrovit, kao što su to Srbi uvek činili.
Elena: (Zamišljeno klima glavom) Da, ima smisla. Novac, u suštini, može biti sredstvo koje podstiče kreativnost i povezivanje. Seti se priče o zlatu i srebru kao plaćanju za greh. To nije samo bukvalno shvatanje, već ima i dublje značenje. Grešiš, ne znaš kako dalje, pitaj onoga koji zna, plati mu malo. I tako su se ljudi povezivali, dopunjavali, pomagali, i u tom procesu su razvijali svoju ljubav i stvaralaštvo, a novac je bio deo toga.
Dejan: (Nasmeje se) Da, izgleda da je novac mnogo više od pukog komada papira ili metala.
Elena: Upravo tako. On je veza, sredstvo, energija. I na nama je da naučimo kako da ga koristimo na mudar način, kako bi nas spajao i oplemenjivao, a ne razdvajao i uništavao.
Sunce se polako spuštalo, a njihove misli su se uzdizale iznad uobičajenih razgovora, poput eha starih mudrosti. U tišini, dok su uživali u miru pod kupolom hrama, oboje su osećali duboko razumevanje istine koja ih je spajala: novac može da bude moćna sila, ali samo ako ga usmerimo ka ljubavi, stvaralaštvu i zajedništvu.
____
Современные рассказы - диалоги о жизни на сербском языке
Comments