- Zdravo! Dobro jutro! Ja…
- Mislim da nisam pitao.
- Žao mi je šta?
- Šta je ovo, ova... priča koju si ovde izmislio? Dobrotvorna aukcija ili...
- Oh, ne, vidite.... Samo.... Pokušavam da pomognem onima kojima je potrebna, ali pogledajte, sve su to divne stvari. Čiste su i dobro napravljene.
- Dobro napravljene? Ali znate li šta je majstorstvo? Ova odeća koju nosim je dobro napravljena. Ovo su samo korišćene krpe.
- Pa, žao mi je što tako mislite. Međutim, niste obavezni da kupujete
- Ma, ko? Ko bi to kupio? Hm? To su sve stvari koje su koristili drugi, smrdljive. Ali u najboljem slučaju mogu se dati nekom beskućniku, nekom jadniku, odvratno! Oh! Ti si dole, kladim se da si jedan od njih, zar ne? Apsurdno.
- Slušajte,…. Ne bi trebalo to da kažete, ne znam da li to je vam ikada rečeno, ali odeća ne određuje ko si.
- Umesto toga, posle malog razmišljanja, da! Ono što nosite definiše ko ste.
- To je jako loše rečeno.
- Loše? Ali ne! Ovo! Ovo je loše da raditi. Ono što misliš ne zanima me. I znaš šta ću ti reći. Vidimo se. U stvari, nećemo se videti.
__________
- Dobro. Vidite, novi sat, idemo dalje... Dobro, ali šta da vam kažem kao novi viši menadžer?... Ja sigurno ne mogu da izgledam loše, zar ne?
- To jest, izvini... U kom smislu? Nisam znala da je to već potvrđeno.
- Zašto sumnjaš? Ko bi to još mogao da zasluži ovde, neka mi se javi. Bez uvrede, da
- Vidiš, rekla bih da bi bilo umesno sačekati zvanično saopštenje, zar ne?
- Već sam kupio Porše, pa kad me vide da se zaustavljam, već će znati s kim imaju posla, zar ne?
- Gospodo, dobro jutro
- Doktore Bianki, dobro jutro! Nisam znala da dolazite da nas posetite.
- Da, volim da dođem ovako, iznenada
- Bianki? Ali nisi mogao biti...
- Da, Manuel, on je generalni direktor naše kompanije.
- A ipak me se sećate, upoznali smo se pre nekoliko dana na onoj rasprodaji polovnih odeće.
- Ne, ne, vi ... Grešite, ne ....
- Zar se ne sećaš? Možda mogu da ti osvežim pamćenje. Kako si me nazvao? Skitnica ili prosjak... Da ne spominjem kako ste se ponašali prema tom jadniku. Vidite, odmah ste pomislili da sam beskućnik samo zato što sam otišao na tu pijacu i jednostavno se obukao?
- Ja... ja
- Slušajte... Želim da vam ispričam svoju priču. Kada sam osnovao ovu kompaniju podneo sam nezamislive žrtve. Pošto sam počeo od nule, nisam imao gazdu da mi da platu. Dakle, svaki peni je bio važan da bih mogao da investiram u svoju kompaniju. Tako da sam morao da štedim na svemu, počev od odeće, nameštaja, aksesoara koje sam kupovao na buvljacima ili na rasprodajama, a mnogi ljudi su mi, znajući za moje poteškoće, pomogli, dali mnogo. I misliš da treba da se stidim zbog toga?
- Izvinite, ali ako ste vi generalni direktor, zašto ste bili na toj prodaji? Mogli ste imati sve što želite.
- Ali to je poenta. Vidite, ne treba mi odeća od 500 dolara da dokažem ko sam. Oblačim se jednostavno u majicu i farmerke, plaćeno 10 evra. Ali ja sam i dalje šef ove kompanije, a znate zašto? Zato što odeća ne određuje ko ste.
- Pa, mislim da sada želite da me otpustite.
- Apsolutno ne. Ja sam dobra osoba i, u svakom slučaju, nikada ne mešam posao sa ličnim životom. U stvari, usput, skoro sam zaboravio zašto sam došao ovde. Vidite, upravo smo završili sastanak sa partnerima i odlučili za našeg sledećeg višeg menadžera. I izbor je pao na vas, Chiara, čestitam!
- Hvala dr Bianki, hvala!
- Ove godine ste uradili izuzetan posao. Zaista čestitam! Gospodo, izvinite, ali sada moram da se pozdravim. Bilo je lepo, prijatan dan!
- Hvala vam što ste nam se pridružili! Nadamo se da ste uživali u priči. Deljenjem ovog videa takođe možete uticati na nečiji život slanjem snažnog signala.
Slušajte kako zvuči:
Comments