Sr. Sofi je na Novom Zelandu zbog posla i telefonira kući da kaže Danu o svom putovanju.
Sl. Sophie je na Novi Zelandiji zaradi službe in pokliče domov, da Danu pove o svojem potovanju.
Sr. Sofi: Zdravo? Možeš li me čuti? Ja sam ispred hotela. Moja soba se čisti. Malo je bučno.
Sl. Sophie: Halo?Me slišiš?Sem pred hotelom.Mojo sobo čistijo.Malo je hrupno.
Dan: Da, čujem te, mama. Kako je na Novom Zelandu?
Dan: Ja, slišim te, mama.Kako je na Novi Zelandiji?
Sofi: Neverovatno. Ja sam u nacionalnom parku.
Sophie: Čudovito. Sem v nacionalnem parku.
Dan: Gdje?
Dan: Kje?
Sofi: Nacionalni park Novog Zelanda. Korišćen je u mnogim filmovima. Rečeno mi je da je pejzaž u Avataru zasnovan na ovdašnjem pejzažu.
Sophie: Nacionalni park Nove Zelandije.Uporabljen je bil v številnih filmih. Povedali so mi, da je pokrajina v Avatarju zasnovana na tukajšnji pokrajini.
Dan: Stvarno? Vau! Ima li planine malo poput prstiju?
Dan: Res?Vau!Ali obstajajo gore, majhne kot prsti?
Sofi: Da, to je mjesto.
Sophie: Ja, to je tisto mesto.
Dan: Pa, kako se popneš na planine? Možeš li?
Dan: Torej, kako plezaš v gore?Ali lahko?
Sofi: Jedna planina ima ogroman lift, najveći poznati vanjski lift, tako da sam obaviještena. Vodi vas pravo do vrha. Bilo je fantastično!
Sophie: Ena gora ima ogromno žičnico, največjo znano žičnico na prostem, tako da sem obveščena.Popelje vas naravnost na vrh.Bilo je fantastično!
Dan: Šta si još videla?
Dan: Kaj si še videla?
Sofi: Pa, upoznala sam neke lokalne djevojke u regionalnoj nošnji. Bili su apsolutno predivni. Ukrašene su trakama cvijeća i ima puno crvene boje.
Sophie: No, srečala sem nekaj lokalnih deklet v regionalnih nošah.Bile so naravnost lepe.Okrašeni so s trakovi iz rož in veliko je rdeče barve.
Dan: Ah, lijepo, ali ja o tome ni ne razmišljam kao o božićnom poklonu!
Dan: Ah, lepo, ampak sploh ne razmišljam o tem kot o božičnem darilu!
Sofi: OK, dobila sam poruku!
Sophie: OK, dobila sem sporočilo!
Dan: Dobro! Šta radiš sutra?
Dan: Dobro!Kaj počneš jutri?
Sofi: Pa, idemo na jezero. Mislim da je i tamo snimljeno mnogo filmova. Biće fascinantno.
Sophie: No, pojdiva na jezero.Mislim, da je bilo tam posnetih tudi veliko filmov.Fascinantno bo.
Dan: Super je. Šta je sa jezikom? Jesi li naučila neke nove riječi?
Dan: Super je.Kaj pa jezik? Si se naučila kakšne nove besede?
Sofi: Ne mnogo, da budem iskrena. Moj vodič nam prevodi. Ona je najbolja! U svakom slučaju, zvaću sutra i vraćam se (vratiću se ) u subotu. Nadam se da ću pronaći sve čisto i uredno… upozoreni ste!!
Sophie: Če sem iskrena, ne veliko.Moj vodnik nam prevaja.Ona je najboljša!Kakorkoli, pokličem jutri in se vrnem v soboto. Upam, da bom našla vse čisto in urejeno… opozorjeni ste bili!!
Dan: Da, mama. Ugodan dan sutra – jedva čekam da vidim fotografije, ćao.
Dan: Da, mama. Lep dan jutri - komaj čakam, da vidim fotografije, adijo.
Sofi: Volim te.
Sophie: Ljubim te.
______
Koristimo pasivni, a ne aktivni, da pokažemo da nas više zanima određeni dio rečenice.
Možete li mi dati neke primjere aktivnog i pasivnog?
Da naravno. Evo pasivne rečenice:
Moja soba je očišćena ili Moja soba je u toku čišćenja
'Moja soba' je glavni fokus rečenice. Aktivni oblik bi bio 'Čistači mi čiste sobu'. Ovo zvuči čudno jer je očigledno da bi čistačice očistile vašu sobu ako ste u hotelu. Stoga ponekad koristimo pasiv kako bismo izbjegli navođenje očiglednog.
OK, to ima smisla. Ima li još neke upotrebe?
Pasiv koristimo i kada ne znamo ko je nešto uradio, ili kada to nije važno.
To je najveći vanjski lift na svijetu, tako da sam obaviještena.
Nije bitno ko mi je rekao.
Mislim da je tamo snimljeno mnogo filmova.
Važni su filmovi, a ne filmski stvaraoci.
Možete li koristiti pasiv i takođe reći ko je izvršio radnju?
Da.
Avatar je napravljen prije nekog vremena, od Džejmsa Kamerona.
Da li je pasiv formalan?
Može biti formalno ili neutralno ili neformalno.
Nadam se da ću pronaći sve čisto i uredno… upozoreni ste!
Ali često izbjegavamo pasiv u vrlo neformalnom govornom jeziku.
Pakete se mogu preuzeti u Pošti od 9 do 17 sati. (formalnije)
Pakete možete preuzeti između 9 i 17 sati. (manje formalno)
GRAMATIKA CRNOGORSKOGA JEZIKA:
PASIV
Trpni glagolski oblici grade se od prezenta, imperfekta, aorista, perfekta, pluskvamperfekta, futura prvog, futura drugog, imperativa, potencijala pomoćnoga glagola biti i glagolskoga pridjeva trpnog:
trpni prezent: sam viđen, si viđen...;
trpni imperfekat: bijah/bjeh viđen, bijaše/bješe viđen...;
trpni aorist: bih viđen, bi viđen...;
trpni perfekat: bio sam viđen, bio si viđen...
[Trpni perfekat može biti iskazan i glagolom bivati: bivao sam viđen, bivao
si viđen...]
trpni pluskvamperfekat: bijah/bjeh bio viđen, bijaše/bješe bio viđen...;
trpni futur prvi: biću viđen/ću biti viđen, bićeš viđen/ćeš biti viđen...;
trpni futur drugi: budem bio viđen, budeš bio viđen...;
trpni imperativ: budi viđen, budimo viđeni...;
trpni potencijal: bih bio viđen, bi bio viđen...;
trpni potencijal imperfekta: hoćah biti viđen, hočaše biti viđen...
Comments