Ksenija Miloradović bila je iz plemićke balkanske porodice Miloradovića. Miloradovići su došli u Rusiju na poziv Petra I. U pismu Ksenije jasno su vidljive crte karakteristične za Miloradoviće; ona je strastveno tražila istinu, kao pravoslavna osoba, preduzimajući hrabre korake, istovremeno ostajući skromna. Bila je filozof, pisac i prevodilac, radila u biblioteci Sankt Peterburga i saradivala sa E. L. Radlovim, pismo mu je ovde navedeno. Ksenija Miloradović prevodila je Hegelovu "Fenomenologiju duha" i druge filozofe. Nakon objavljivanja kritičkog političkog članka 1918. godine, bila je pod nadzorom, nekoliko puta uhapšena, provela je vreme u zatvoru i konačno, "nestala bez traga" 1936. godine, u vreme što je zatvorena zbog "kontrarevolucionarne aktivnosti" - samo podučavajući studente filozofije. Mučenički put za istinu. Njene misli odgovaraju čitavoj fazi preokreta istorije, kada je potraga za istinom koštala krvi i života.
1907–1911 г.
Sankt Peterburg
Poštovani Ernest Ljvovič,
Želim da Vam napišem disertaciju "o ženskom umu" - tema koja me duboko pogađa, iako na časovima ona nije na mestu. Vidite, ako je opšte mišljenje da je žena gluplja - tačno, onda ženu ne možemo poštovati, jer se glupost ne može biti poštovana. Čak ni za moralne vrline ženu ne možemo poštovati, jer glupa moralnost vredi veoma malo.
Ako je to istina, onda žena ne može zahtevati da budu iskreni prema njoj, da čuvaju ono što joj je dragoceno, da je shvate ozbiljno, sa ozbiljnim prijateljstvom, da im ne pruža zadovoljstvo da potčine njenu volju. Pojedinačna pametna žena, kao izuzetak, ne menja stvar. Ako je žena po prirodi generalno gluplja, onda je pametna žena - to je čudovište. I čini mi se da takav pogled postoji kod većine, gotovo kod svih, svesno ili nesvesno. Spremna sam da se pomirim sa tim da postoji, teško mi je pomiriti se sa tim ako je pravedno. Ako je pravedno, onda bi trebalo da živimo potpuno drugačije i da ne lažemo, tražeći ono što nam ne pripada. Ali to nije pravedno, nije istina.
Pametna žena, ako nije raspravar, već zaista pametna, - to nije čudovište, to je lepo, - znači, nije protivprirodno. Samo je ženski um potpuno drugačije vrste - neće biti novo reći da je intuitivan. Žena ima manje sposobnosti logički povezati svoje misli, ali to nije nedostatak uma, jer koliko ima učenih budala, koji obučeno povezuju svoje glupe misli. Čini mi se da sve odavde proizlazi. Kada učimo ili radimo naučno, to je beskonačna teška borba sa fragmentarnošću naših misli, koje, pravo, nisu uvek loše. Priznata je ženska osetljivost, a šta je to, ako ne um? Zato mi je, na primer, muška pomoć u intelektualnom radu uvek tako dragocena. To je karakteristično za ženski um, a ipak to ne znači da nemam ništa svoje. Svoje postoji, i veoma je uporno i nepokolebljivo, ali koherenciju i celovitost - logičnost ponekad postižem, ali s velikim naporom, i volim kada mi u tome pomognu.
Mislim, upravo zato su muškarci toliko postigli u nauci, u umetnosti. Oni umeju da oblikuju čak i malo, a žena će ostaviti nerazvijeno čak i veliko. Zato mislim, ženu je tako lako ubediti u nešto: logika ubedi, iako ne do kraja, i veoma često pod spoljnim nametnutim uverenjem nastavi da živi uporan unutrašnji protest. Zar to nije tačno?
Rado bih ustupila snagu karaktera i talenta (muškarci su verovatno talentovaniji, a što se tiče karaktera ima toliko izuzetaka sa obe strane da nisam sigurna), ali teško mi je ustupiti um. Znam da su muškarci, koji su mnogo gluplji od mene - što će svakome biti očigledno - razumeju stvari koje meni razumeti i savladati veoma teško. Dakle, ovde je stvar u karakteru uma, a ne nužno u njegovoj snazi.
A onda još dve misli, koje direktno ne proizilaze iz ovoga. Nedavno mi je zapalo za oko da hrišćanstvo (Evanđelje) zahteva od svih ljudi ono što se sada smatra specifično ženskim vrlinama: ljubav, dobrotu, moralnu čistoću itd. - i ne insistira baš na muškim: čvrstina, hrabrost itd. Zašto je to tako?
I još, da li vam se čini, iako rusku kulturu, kao i bilo koju drugu, proizvode muškarci, da je karakter ruskog mišljenja zapravo ženski? Oprostite za ovakvu temu.
Vi ste tako dragi, Ernest Ljvovič.
K. Miloradović.
Ksenija Miloradović o intuitivnom umu
Comments