top of page
Search
Writer's pictureelenaburan

Polazak u školu je bio uzbudljiv

Ciao! Ja sam Marko, učenik šestog razreda i preselio sam se u Crnu Goru pre nekoliko meseci. U početku, ići u školu ovde bilo je uzbudljivo, ali i pomalo teško jer još uvek učim jezik. Ipak, moji drugari iz razreda i moji nastavnici bili su zaista ljubazni i mnogo su mi pomogli!


Tokom časova matematike, učimo o razlomcima i procentima. U početku nisam najbolje razumeo, ali sa malo vežbe sve je postalo lakše. Na primer, sada znam kako da pretvorim razlomak u procenat: 1/2 je jednako 50%! Najviše mi se dopadaju logički zadaci koje rešavamo zajedno u razredu.


Na časovima crnogorskog jezika, učimo gramatiku. Pričali smo o glagolima i padežima. To je jezik drugačiji od mog, ali polako napredujem. Moj nastavnik mi objašnjava kako pravilno koristiti glagolska vremena, i sada znam razliku između "pišem", "pisao sam" i "pisaću".


Moj omiljeni predmet je istorija i geografija. Učimo o istoriji Crne Gore i njenim prirodnim lepotama, poput planina i jezera. Impresioniralo me je kada sam saznao da je Durmitor jedna od najviših planina u zemlji! Takođe, reka Tara je veoma poznata, posebno zbog svog kanjona.


Tokom časova fizičkog vaspitanja igramo fudbal i učimo razne sportske aktivnosti. Volim da trčim i učestvujem u atletskim trkama. Naš nastavnik nas uvek motiviše da damo sve od sebe i da radimo kao tim.


Moji nastavnici su veoma strpljivi i pomažu mi da bolje razumem jezik i predmete. Svakog dana učim nove reči, poput tabla, sveska, olovka i mnogi drugi korisni pojmovi za školu. Nadam se da ću postajati sve bolji i napredovati u svemu!


Dijalozi

Dijalog 1: Čas matematike

Učenik: Profesore, ne razumem kako se rešava razlomak. Možete li mi objasniti?

Profesor: Naravno, Marko! Razlomak predstavlja deo celine. Na primer, 1/4 znači da si nešto podelio na četiri jednaka dela i uzimaš jedan deo. Ako želiš da sabiraš razlomke, moraš pronaći zajednički imenilac.

Učenik: Ah, dakle treba da pronađem isti imenilac da bih sabrao 1/4 i 2/4?

Profesor: Tačno! I posle samo sabereš brojioca. Lako, zar ne?

Učenik: Da, sada razumem! Hvala, pokušaću sam.


Dijalog 2: Čas istorije

Učenik: Nastavniče, zašto se Crna Gora tako zove?

Nastavnik: Odlično pitanje! Ime "Crna Gora" potiče iz venecijanskog jezika i znači "crna planina". To je zato što su mnoge planine ovde prekrivene tamnim šumama, posebno u oblasti Lovćena.

Učenik: Zanimljivo! Dakle, ime odražava pejzaž zemlje.

Nastavnik: Tačno! Svako ime ima svoju priču, a priča o Crnoj Gori je usko povezana sa njenom geografijom.


Dijalog 3: Čas crnogorskog jezika

Učenik: Nastavniče, kako da zapamtim sve padeže? Ima ih zaista mnogo.

Nastavnik: Znam, padeži mogu biti teški, ali uz malo vežbe postat će ti poznatiji. Na primer, nominativ je padež subjekta, dok genitiv označava pripadnost. Pokušaj da praviš jednostavne primere i ponavljaj ih svaki dan.

Učenik: Razumem, dakle treba da koristim svaki padež u različitom kontekstu da bih ga bolje naučio.

Nastavnik: Tačno! Videćeš da će s vremenom postati prirodno.


Dijalog 4: Čas geografije

Učenik: Profesore, zašto je reka Tara tako poznata?

Profesor: Reka Tara je poznata uglavnom po svom kanjonu, jednom od najdubljih u Evropi. Takođe je poznata po kristalno čistoj vodi i savršena je za rafting.

Učenik: Mora da je prelepo! Voleo bih da je jednog dana vidim.

Profesor: Sigurno! To je jedan od prirodnih dragulja Crne Gore i vredi ga posetiti.


Dijalog 5: Čas italijanskog

Učenik: Nastavniče, danas smo učili nove reči na italijanskom, ali me neke zbunjuju. Možete li mi bolje objasniti kada koristiti “essere” i “avere”?

Nastavnik: Naravno! Na italijanskom koristimo glagol “essere” da opišemo stanje ili uslov, kao "Io sono felice" ili "Lui è stanco". S druge strane, “avere” koristimo da izrazimo posedovanje ili u nekim posebnim izrazima. Na primer, kažemo "Ho un libro" ili "Ho fame".

Učenik: A ima i fraza kao što je "avere sonno", zar ne?

Nastavnik: Tačno! Na italijanskom često koristimo “avere” za opisivanje osećaja kao što su glad, žeđ, hladnoća ili toplota. Dakle, za "Ja sam gladan" koristimo “avere”.

Učenik: Ah, razumem! A za fraze kao "Ja sam visok", tu koristim "essere"?

Nastavnik: Tačno, "Io sono alto" jer opisuješ kvalitet ili karakteristiku. Samo je pitanje vežbe: vremenom će postati automatski.

Učenik: Hvala puno! Pokušaću da vežbam kod kuće kako bih zapamtio.


Dijalog 6: Čas engleskog jezika

Učenik: Nastavniče, primetio sam da postoje neke slične reči na italijanskom, engleskom i crnogorskom. Kako to?

Nastavnik: Dobra zapažanja, Marko! Jezici imaju mnogo sličnosti jer neki potiču iz zajedničkih korena. Na primer, i italijanski i crnogorski koriste latinično pismo, pa reči mogu izgledati slično. Engleski je takođe pozajmio mnogo reči iz latinskog i francuskog, pa postoje sličnosti, posebno kod tehničkih izraza.

Učenik: A koji su neki primeri tih sličnih reči?

Nastavnik: Na primer, italijanska reč “informazione” je vrlo slična engleskoj “information” i crnogorskoj “informacija”. Takođe, reči kao što su “televizija”, “problem” ili “kompjuter” su praktično iste u sva tri jezika.

Učenik: Zanimljivo! A glagoli? Ima li sličnosti?

Nastavnik: Da, postoje neke sličnosti i kod glagola. Na primer, na engleskom “to exist” je slično italijanskom “esistere” i crnogorskom “postojati”. Razlika je u gramatici i konjugacijama, ali koreni su često slični.

Učenik: Vau, to olakšava učenje novih jezika!

Nastavnik: Tačno! Kada prepoznaš slične korene, možeš brže učiti nove reči.


Dijalog 7: Čas nauke

Učenik: Nastavniče, danas smo pričali o planetama Sunčevog sistema. Mnogo mi se svidelo! Možete li mi reći nešto više o Marsu?

Nastavnik: Naravno! Mars se često naziva “Crvenom planetom” zbog boje njegove površine, koja je bogata gvožđe-oksidom, slično rđi. To je četvrta planeta od Sunca i, posle Zemlje, ona koja najviše podseća na našu planetu.

Učenik: A postoje li trenutno misije na Marsu?

Nastavnik: Da, postoji nekoliko misija. Na primer, rover Perseverance istražuje Mars, prikuplja uzorke tla i traži znakove prošlog života. Ideja je da se otkrije da li je na Marsu ikada postojala tečna voda, što bi povećalo šanse za pronalaženje tragova života.

Učenik: Bilo bi neverovatno pronaći život na drugoj planeti!

Nastavnik: Svakako! To je jedan od razloga zašto su naučnici toliko zainteresovani za Mars. Takođe ga proučavaju kako bi videli da li bismo u budućnosti mogli da pošaljemo ljude na Mars.

Učenik: Jedva čekam da vidim šta će otkriti na sledećim misijama!

Nastavnik: Ni ja! Budućnost svemirskih istraživanja je zaista uzbudljiva.

Comments


bottom of page