Jednog sunčanog popodneva, porodica stranaca odlučila je da poseti jedan od poznatih kafića u srcu Crne Gore. Dok su sedeli za stolom s pogledom na predivno more, počeli su da razmatraju šta bi voleli da naruče.
"Ja bih želeo da probam nešto tradicionalno," reče tata, gledajući u meni. "Možda neka crnogorska jela, ali nisam siguran šta tačno."
Mama se nasmeši i predloži: "A šta ti misliš o tome da naručimo nešto lagano za početak, kao što su pršuta i sir? Ja bih volela da probam i neku salatu."
Deca, dečak i devojčica, bili su nestrpljivi. "Tata, meni bi se svidelo da naručim pizzu," reče dečak. "Ali opet, možda bi trebalo da probam i nešto drugačije. Možda pljeskavicu?"
"Ti bi trebalo da naručiš nešto osvežavajuće u ovu vrućinu," dodala je mama, gledajući devojčicu. "Šta bi ti želela da popiješ?"
"Ja bih volela da popijem limunadu," reče devojčica. "Ali isto tako volim i sok od narandže. A šta ti misliš da je bolje?"
Dok su razmišljali, konobar im je prišao sa osmehom. "Dobar dan, izvolite," reče on. "Šta biste želeli da naručite?"
Tata ga upita: "Šta nam preporučujete od tradicionalnih jela? Razmišljam da bih mogao da probam neko nacionalno jelo."
"Preporučio bih vam njeguški pršut i sir za početak," reče konobar. "A za glavno jelo, možda biste želeli da probate kačamak ili cicvaru."
Mama se složi: "Mislim da bi to bila dobra ideja. Ja bih volela da probam cicvaru. A šta ti misliš, tata?"
"Ja bih voleo da probam kačamak," reče tata. "A za piće, mislio sam da bih mogao da popijem jedno crno pivo."
"Ja bih volela čašu belog vina," dodaje mama. "A šta ćemo za decu?"
"Deca bi volela limunadu i sok od narandže," reče tata. "A za njihovo jelo, mislim da bi pljeskavica bila dobar izbor."
Kada su završili sa narudžbinom glavnih jela i pića, počeli su da biraju deserte. "Šta mislite da probamo za desert?" upita mama. "Ja bih volela da probam tiramisu."
"Ja bih želeo da probam čokoladni kolač," reče tata. "A vi, deco, šta biste želeli?"
"Ja bih voleo sladoled," reče dečak. "Možda čokoladni ili vanilin?"
"Ja bih volela da probam kolač sa bademom," dodaje devojčica. "Ali isto tako volim i sladoled."
Kada je konobar došao da uzme njihovu narudžbinu za deserte, porodica je konačno odlučila. "Mislim da smo svi spremni," reče tata sa osmehom. "Bilo bi sjajno da probamo sve ove divne stvari."
I tako, porodica je uživala u predivnom obroku, ispunjenom smehom, ukusnim jelima i osvežavajućim pićima. Bilo je to nezaboravno iskustvo u srcu Crne Gore, gde su svi pronašli nešto što su voleli.
Грамматика сербского и черногорского по разговорным сценкам
Aorist
Pravilo: Aorist je glagolski vid koji se koristi za izražavanje radnji koje su se desile u prošlosti i koje su u potpunosti završene. Uglavnom se koristi u književnom jeziku, u narodnim pesmama i pripovetkama.
Formula: Infinitivna osnova glagola + odgovarajući završetak.
Primeri u svim licima i brojevima:
Glagol "pisati" (pisati - pišem - pisah):
Ja pisah (ja pisao)
Ti pisa (ti pisao)
On/ona/ono pisa (on/ona/ono pisao/pisala/pisalo)
Mi pismo (mi pisali)
Vi piste (vi pisali)
Oni/one/ona pisaše (oni/one/ona pisali/pisale/pisala)
Potencijal (Potencijal, Kondicional) Грамматика сербского и черногорского
Pravilo: Potencijal, ili kondicional, se koristi za izražavanje mogućnosti, želje ili potencijalnih radnji. Formira se od pomoćnog glagola „biti“ u aoristu i radnog glagolskog prideva.
Formula: Pomoćni glagol „biti“ u aoristu (bih, bi, bismo, biste, bi) + radni glagolski pridev.
Primeri u svim licima i brojevima:
Glagol "pisati" (pisati - pisao):
Ja bih pisao/pisala (ja bih pisao/pisala)
Ti bi pisao/pisala (ti bi pisao/pisala)
On/ona/ono bi pisao/pisala/pisalo (on bi pisao, ona bi pisala, ono bi pisalo)
Mi bismo pisali/pisale (mi bismo pisali/pisale)
Vi biste pisali/pisale (vi biste pisali/pisale)
Oni/one/ona bi pisali/pisale/pisala (oni bi pisali, one bi pisale, ona bi pisala)
Comments