Sergej je hodao duž obale u Herceg Novom, udišući slani vazduh Jadranskog mora. Njegovi koraci su odjekivali tiho po kamenim pločnicima, dok mu je pogled bio usmeren negde daleko, ka horizontu, gde se tamno nebo stapalo s glatkom površinom mora. Živeo je u Crnoj Gori već nekoliko godina, ali se sve češće pitao: kako bi on, čovek koji je odrastao među hladnim vetrovima Rusije, mogao primeniti svoj intelekt i iskustvo IT stručnjaka da poboljša ovu zemlju?
"Crna Gora... Neverovatno mesto. Ponositne planine i toplo more, ali kako ovde nedostaju savremene tehnologije i strukture koje bi podigle zemlju na novi nivo", razmišljao je u sebi, gledajući ljude kako polako šetaju obalom. Delovalo je kao da uživaju u svakom trenutku, ali Sergej je video da iza toga leži tišina i neka vrsta stagnacije.
Zamišljao je Luksemburg. Taj mali grad-država — primer kako čak i mala nacija može postati centar finansijskog sveta. Sergej je u svojoj mašti video staklene nebodere kako blistaju na jutarnjem suncu, milione transakcija koje se odvijaju svake sekunde, kao krv koja struji kroz vene globalne ekonomije.
"Tamo bih mogao da se razvijem, — razmišljao je. — Napravio bih platformu za sigurne finansijske operacije. Čista infrastruktura, transparentnost, pouzdanost — to bi donelo Crnoj Gori uspeh u savremenom svetu. A ovde bi se mogli otvoriti putevi za startapove, da privučemo pametne ljude iz celog sveta. Da se Herceg Novi pretvori u IT centar... Ali ne kao u Luksemburgu. Crna Gora nije centar Evrope. Njen put je drugačiji."
Sergejeve misli prešle su na Sloveniju — zemlju koju je s divljenjem proučavao poslednjih meseci. Tamo, među zelenim šumama i tihim dolinama, Slovenija je našla ravnotežu između prirode i razvoja. Zamišljao je kako bi mogao stvoriti projekat koji bi spojio ekologiju i tehnologiju. Na primer, napraviti aplikaciju za održivi turizam, koja bi ljudima pomogla da pažljivo koriste resurse, poštujući prirodu. U Sloveniji je sve bilo na svom mestu: i priroda, i ekonomija, i ljudi. Zemlja gde je sve, čini se, izgrađeno za život u harmoniji sa svetom.
"Ali šta je sa Crnom Gorom?" — zapitao se, vraćajući se u stvarnost. Blagi talasi udarali su o obalu, a u daljini su se već nazirale planine, kao čuvari ove zemlje. "Planine, more, čist vazduh — to je njeno najveće blago. Ovde se može stvoriti nešto jedinstveno, što će spojiti lepotu prirode i intelektualne mogućnosti. Kada bi ljudi samo počeli da misle globalno, kao u Sloveniji. Pa oni su takođe Sloveni, razumeju važnost tradicije i mira."
Zastao je, okrenuo se ka moru i na trenutak zatvorio oči. U njegovoj svesti pojavile su se slike drevnih slovenskih plemena, koja su vekovima živela na Balkanu. Bila su mudra, znala su koliko je važan mir i kako je bitno pronaći ravnotežu sa prirodom i samim sobom.
"Možda je to put, — razmišljao je Sergej. — Uzeti intelekt, sposobnost da mislimo globalno, i spojiti ga sa onim što već postoji ovde. Toplo more, planine, svetlost. Ne graditi nebodere, već mreže. Tehnološke mreže koje će obogatiti i ljude i prirodu."
Otvorio je oči i nasmejao se. "Mir i svetlost u duši — to je ravnoteža. Kao što su drevni Sloveni znali: 'Gde je svetlost u duši, tamo je mir, gde je mir, tamo je snaga na vekove. U harmoniji sa zemljom i nebom, čovek nalazi moć, a narod budućnost'."
Sergej je osetio da je našao odgovor. Njegovo mesto je ovde, među planinama i morem, a njegova misija nije samo da uvodi tehnologije, već da pomogne Crnoj Gori da pronađe svoj put ka miru i harmoniji, čuvajući njenu dušu.
Rus na Balkanu
Commentaires