Ana je kod kuće. Ona ima poruku za Sofi od direktora…
Ana: Zdravo mama, kako si?
Sofi: Dobro hvala, dušo. Kako je bilo u školi?
Ana: Dobro. Imam poruku za tebe od gospodina Obradovića.
Sofi: Ko je gospodin Obradović? Tvoj profesor italijanskog?
Ana: Ja ne učim italijanski, mama. Ti znaš to.
Sofi: Tačno. Ali mogla bi. To je veoma koristan jezik. Govore ga u Italiji i Švajcarskoj...
Ana: Mama, on je novi direktor na koledžu. I nije Italijan. On je Srbin. Mislim da je rekao da su mu roditelji iz Beograda.
Sofi: Vau. Direktor... Ah da, sjećam ga se. Upoznala sam ga za Božić kada sam išla u tvoju školu na taj koncert u januaru (decembru), u svakom slučaju. Veoma fin čovjek, da.
Ana: Mama...
Sofi: Bilo bi dobro razgovarati s njim o zemlji njegovih roditelja. Mogla bih da ga intervjuišem, pa u leto posetim Srbiju... ne, možda... na jesen...
Ana: Pa i on bi voleo da te vidi ponovo.
Sofi: Stvarno?
Ana: On želi da ideš u školu u ponedeljak ili utorak sledeće nedelje.
Sofi: Oh? Da li si uradila nešto pogrešno?
Ana: Ne, naravno da ne! Znaš me. Želi da ti pita da li možeš da govoriš o svom poslu i blogu, putovanjima, sličnim stvarima. Jednog dana u aprilu, tokom Sedmice karijera.
Sofi: Pa u ponedeljak ili utorak? Koje vrijeme?
Ana: Popodne ili predveče. U 5 sati, ako možeš.
Sofi: Hm. Mogu ići u utorak u pola pet, ako je to u redu.
Ana: Pitaću.
Sofi: Da vidim. Odsutna sam u Palermu tri dana u aprilu... ali za vrijeme vaših školskih raspusta, mislim. Idem na Siciliju da pišem o tradicijama za Uskrs – oh, a onda sam ponovo odsutna krajem mjeseca. Ali ja sam kod kuće dve-tri nedelje. Ne mogu da idem u ponedeljak uveče, jer imam čas italijanskog, a onda moram da radim noću. Imam video poziv u ponoć... Da, definitivno. Ući ću u utorak popodne.
Ana: Možeš li da mu napišeš belešku ili da mu pošalješ e-mail, molim te?
Sofi: Nazvat ću ga sutra u toku dana. Slobodna sam nekoliko sati ujutro.
Ana: Dobro, reći ću mu. Gdje si ti?
Sofi: Ovdje u gradu. Ja sam kod putničke agencije. Razgovaram sa tvojom drugaricom Jelenom – nisam je videla mesecima! Nisam znala da ona radi ovdje; ona organizuje moje letove za Siciliju. Želiš li razgovarati s njom?
Ana: Ne, u redu je, vidimo se za vikend. Idemo na žurku u subotu uveče.
Sofi: Dobro, pa, biću kući za oko sat vremena – verovatno oko 7 sati. Pizza i film večeras?
____
Koristimo mnogo različitih prijedloga za razgovor o vremenu. Ovdje gledamo: u, na, za vrijeme.
Evo tabele u kojoj se poredi upotreba:
"u", "na"
Mjeseci: u januaru / aprilu
Godišnja doba: u proljeće / zimi
Vekovi: u 20. veku
Doba dana: ujutro / uveče
Duži vremenski periodi: u prošlosti / u praznicima
Bilo je to 2007. godine kada sam otišla u grad
Dani u nedelji: igrao sam u ponedeljak
Dani + dijelovi dana: utorkom popodne / subotom ujutro
Datumi: Bio je to 22. novembra kada sam otišao
Posebni dani: na moj rođendan / na Novu godinu
Vrijeme na satu: u 7.30 sati / u 5 sati
Praznici: na Božić / bilo je na Uskrs
Bilo je to noću / vikendom
Vau! To je puno koristi! Dakle, sve to moram naučiti?
Da, ali većinu njih vjerovatno poznajete, zar ne?
Da, možda... Jesu li to svi? Mislim, ima li izuzetaka?
Pa, ponekad ne koristimo prijedlog vremena, na primjer kada sljedeći/ovo/zadnji/svaki.
Idemo na skejtbord svake subote popodne.
Vidimo se sljedeći petak.
Mm, ali mogla bih i reći: „Vidimo se u petak.“
U redu. E sad, o datumima... Pišete „8. jula“, ali kako to kažete?
Dobro pitanje! Kažemo “osmog jula”.
OK, pa moram da zapamtim da kažem „osmog jula“.
Upravo.
Zadnje pitanje. Mogu li reći „uradiću to za minut“?
Da, to je vrlo često. Koristimo se za razgovor o nečemu u budućnosti za određeno vrijeme od sada.
Vratit će se za trenutak.
Odlazimo za dvije sedmice.
I mogu li da kažem: "Odlazimo na dvije sedmice"?
Da, ali značenje je potpuno drugačije.
Odlazimo za dvije sedmice. (= odlazimo za dvije sedmice od sada)
Odlazimo na dvije sedmice. (= naš odmor će trajati dvije sedmice)
Koristimo za + dužinu vremena, da kažemo koliko dugo nešto traje, a tokom + imenicu / imensku frazu, da kažemo kada se nešto dogodi.
Snijeg je padao tri sata.
Tokom noći padao je snijeg.
OK, to je korisno pravilo. Ali, sačekaj, mogu da kažem i „Padao je sneg u noći“.
Da, apsolutno.
I: „Puno sam radio za vrijeme praznika“ ili „Puno sam radio na odmoru“?
Da, shvatili ste ovo.
Dobro, pa ću sada da učim nekoliko sati. Vidimo se u utorak, ujutro, oko 10 sati. Vidimo se u neko doba jutra!
Comments