Ученик: Добро јутро, учитељу!
Учитељ: Добро јутро, драги ученици! Како сте данас?
Ученик: Ја сам добро! Једва чекам да чујем о чему ћемо данас причати.
Учитељ: Данас ћемо слушати причу о Црвенкапи. Знате ли ко је она?
Ученик: Да, то је девојчица која носи црвену капу!
Учитељ: Точно! Зашто мислиш да је Црвенкапу послала мама да понесе баки дарове?
Ученик: Зато што је њена бака стара и Црвенкапа је хтела да је обрадује!
Учитељ: Прекрасно размишљаш! А шта се десило када је Црвенкапа ишла шумом?
Ученик: Срела је Зеку! Он је хтео да јој каже о својој муци.
Учитељ: У праву си! А шта је то Зека рекао Црвенкапи?
Ученик: Рекао је да не може да помогне Меду и Лисици. Питао ју је да реши њихову дилему.
Учитељ: И она је решила да му помогне! Знаш ли како?
Ученик: Да! Црвенкапа је знала да је бубамара биће, а не предмет.
Учитељ: Сјајно! А онда је Зека рекао Црвенкапи где да иде.
Ученик: Да, рекао је да иде до храста!
Учитељ: Прекрасно! А шта се догодило на том путу?
Ученик: Срела је бубамару и питала је о јабукама!
Учитељ: И на крају, како се прича завршила?
Ученик: Црвенкапа је стигла до баке и све је било срећно!
Учитељ: Одлично! Веома лепа прича. Хвала ти што си поделио!
Ученик: Хвала вам, учитељу! Волим приче о Црвенкапи!
_____
Добро јутро, другари!
Једва сам чекала опет да вас видим.
Имам нешто да вам причам.
Испричаћу вам један мој сан.
Санјате ли ви?
00:24 - 00:31 -
А, санјате.
Сјајно.
Надам се да су вам снови лепи.
Овај мој је био чаробан.
Па да вам кажем о чему се ради.
00:31 - 00:55 -
Почиње као бајка.
Била једном, усред густе шуме, бела кућица и у њој је живела лепа девојчица.
Она је била добра и миља.
Често је одлазила у посету баки која је живела на потпуно другом крају шуме.
Бака јој је сашила црвени огртач с капуљачом који јој се много допао.
00:56 - 01:08 -
Па су је због тога прозвали.
Како, како?
Сви у глас говорите, то је лако.
Црвенкапа, јесте.
Е, па овај мој сан је био врло сличан Црвенкапи.
01:10 - 01:26 -
Црвенкапу је, знате већ, мама послала да понесе баки дарове.
Ишла је шумом.
Одједном, испред ње, скакутала је Зека.
Умиљато јој приђе.
Црвенкапа га помилова по глави и упита шта га мучи.
01:27 - 01:45 -
Зека јој рече.
Мучи ме то што не могу помоћи Меду и Лисици.
Ако ми помогнеш да решим њихову дилему, показаћу ти пут до бакине куће.
Хајде, причај Зеко, причај што те мучи.
Радо ћу ти помоћи.
01:46 - 02:02 -
Ево о чему се ради, одговорио је Зека.
Меду каже, бубамара је предмет.
Лисица каже, бубамара је биће.
Који је у праву?
Другари, да ли је бубамара предмет или биће?
02:04 - 02:36 -
Да шапнем Црвенкапи.
Она то зна, јесте, она зна да је бубамара биће, наравно.
То смо већ научили.
Зека је, у знак захвалности, рекао Црвенкапи, иди три печурке напред и скрени лево.
Ја сам жабац крека прави, нека збрка ми у глави, да ли предмет видиш ти, одговори брзо ми.
02:38 - 03:00 -
Црвенкапа се мало можда и уплашила од ових изненађујућих повика жабца креки.
Али није одустала.
Одлучила је да помогне и жабцу креки.
Дакле, ја сам жабац крека прави, нека збрка ми у глави.
Да ли предмет видиш ти, одговори брзо ми.
03:02 - 03:12 -
Па да ли је ово предмет?
Кучко?
Биће да је биће.
Има носић, има уши, има репић.
А није биће, како није биће?
03:14 - 03:41 -
Па није због тога што је то у ствари играчка.
Црвенкапа је помогла и жабцу креки, а жабац је рекао: Иди до храста право, а онда десно и браво.
Црвенкапа је до храста стигла, али нека бука се дигла.
Срела је слатку малу бубамару.
Да видимо шта хоће бубамара.
03:43 - 04:02 -
Црвенкапа, свa шума чека да понесе баки, колача и млека.
Кажи брзо шта је веће, онда бриге бити неће.
Кажи брзо шта је веће.
Имамо јабуке.
Зелену и црвену.
04:02 - 04:34 -
Која јабука је већа?
Наравно, Црвенкапа је знала одговор и рекла одмах да је то црвена јабука.
Црвенкапа, браво, браво, иди ка' бунару право.
А код бунарa чекао је шумски цар, један прави страшни лав.
У најмањем чупу се крије благо, помози ми, дете драго.
04:36 - 04:48 -
Какви сад чупови?
Пита се Црвенкапа.
Али, лавић је показао чупове.
Један, два, три, четири.
У најмањем чупу се крије благо.
04:49 - 04:58 -
Па који од ових чупова је најмањи?
Шта мислите?
Да није овај?
А не, наравно да није.
Па не могу да вас спречим.
04:58 - 05:28 -
Ви сте паметна, деца која знате, да је ово најмањи чуп, а у њему благо.
Сјајно!
Мали медо сам ја, пан да сам то шума зна, да их не би појеле шумске глисте, морам пронаћи мафине исте.
Црвенкапo, помогни ми, па ћеш баки стићи.
Какви сад мафини?
05:28 - 05:48 -
Пита се Црвенкапа.
Она је хтела да носи колачиће мафине својој баки, али баш откуд код панде мафини?
Па да видимо.
Значи треба да помогне панди да пронађе исте мафине који су овде.
Хајде да видимо прво овај.
05:49 - 06:06 -
Је ли има овамо мафин који је баш, баш, баш исти као и овај?
Добро погледајте.
Уочите.
Коста већ каже, ево га.
Јесте, то је тај мафин.
06:06 - 06:22 -
Али нисмо помогли још увек, морамо да решимо све.
Да видимо сад овај, зелени.
Гледајте мафине, пажљиво.
Постои ли исти мафин?
Наравно да постоји.
06:23 - 06:34 -
Ево, девојчица каже, ево га.
Јесте, сјајно!
Још мало па смо успели да помогнемо и меди.
А овај?
Слатки са срцем.
06:37 - 06:46 -
Посматрајте, а кажете, овај вам је био лако.
Јер видите срца.
Сјајно.
Другари, сјајнисте.
Браво Црвенкапо!
06:47 - 07:10 -
Још мало па си стигла до циља.
Иди у оном правцу.
А тамо је стрео Мишић.
Ја сам Мишић зван и Лупу и Сир сам сакрио у ову највећу рупу.
Слабо виде очи моје, највећа рупа које је боје?
07:15 - 07:29 -
Каже, највећа рупа које је боје?
Црвенкапа је одлучила да помогне.
Па шта мислите?
Које боје највећа рупа?
Зелене, јесте!
07:30 - 07:42 -
Зелене боје највећа рупа.
Тако је.
Захвалио се мали Мишић Црвенкапи?
Или се Црвенкапа захвалила Мишићу?
Нисам баш најбоље то схватила усно.
07:42 - 08:18 -
У сваком случају, Мишић јој је рекао да иде испод смрека, јер је тамо чека пчелица нека.
Ево пчелице, ево Црвенкапе.
Зум, зум, девојчице, права шумска радоснице, Задатке си решила успешно ти, честитамо ти због тога сви.
Частим те медом из кошнице, дивна наша лепотице.
Кошница се налази на дрвету која није ни највиша, није ни најнижа.
08:19 - 08:39 -
И на њему нема јабука.
Сад Црвенкапа мора да реши задатак да би добила мед.
Дакле, кошница је на дрвету које није ни највиша, није ни најнижа и нема јабука.
Хоћемо ли одмах да макнемо ово највише дрво?
Може.
08:41 - 08:54 -
А које је сад најниже?
Да нам буде лакше да решимо задатак.
Јесте, ово је најниже дрво.
И још је рекла да нема јабука на том дрвету.
Челицa паметна.
08:54 - 09:22 -
Баш ју је сад помогла и сад је лако.
На ова два дрвета постоје јабуке, значи ту у кошници сигурно није.
И лако је закључити да се мед налази управо на овом овде лепом дрвету.
Црвенкапа је весело скочила стазом, срећна што је могла да помогне шумским другарима.
Ускоро је видела бакину кућу.
09:22 - 09:40 -
Брезу је претрчала преко мостика и срећно загрлила своју баку.
Јел' је било занимљиво?
Мени јесте.
А Дуња ме нешто пита.
Каже Дуња, сунце драго.
09:40 - 09:55 -
Дуња каже, ова, због чега Црвенкапа на мојим сликама није иста?
Одлично си, Дуњице, приметила.
То је био мој сан.
И у њему Црвенкапа није била иста.
Хајде да погледамо.
09:58 - 10:13 -
Ево Црвенкапице из мог сна.
Видите, различите.
Али свка има нешто заједничко.
Каже, шта је заједничко свим овим Црвенкапама?
Шта им је исто?
10:17 - 10:33 -
Слађана каже да свака Црвенкапа има црвену капу.
Сјајно!
Милоš додаје да свака Црвенкапа има корпицу.
Шта је још заједничко за њих?
Погледајте.
10:36 - 10:52 -
Аааа, Петар каже да свака од њих много, много, много воли своју баку.
А волите ли ви своје баке?
Волите.
А да ли им то кажете?
А, неко каже, неко не каже.
10:52 - 11:08 -
Када некога волимо, ми му то требамо и да кажемо.
Сад лепо, ако баке су далеко од вас, телефони у руке и кажите им да их волите.
Будите ми здрави.
До виђења!
Comments