Kada sam se pre nekoliko godina iz Moskve preselio u Crnu Goru, nisam ni slutio da će najveći izazov za mene, kao čoveka odgovornog za kadrove i njihove plate u IT kompaniji, biti saradnja sa lokalnim računovodstvom i poreskom upravom. Misli čovek, sve je to isto – doprinosi, porezi, plate – brojevi su brojevi, zar ne? E pa, ispostavilo se da u Crnoj Gori, brojevi često pričaju sopstvenu priču, i nije lako pronaći prevodioca.
Prva stvar koja me zatekla bila je kompleksnost obračuna doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje. U Crnoj Gori je sistem socijalnog osiguranja čvrsto povezan sa bruto platom – dakle, poslodavac mora da odvoji dobar deo ukupne plate za razne državne fondove. U teoriji, sve to zvuči prilično logično, ali u praksi? Ah, tu stvari postaju zanimljive.
Dok u Sloveniji, recimo, doprinosi jesu niži, ali su i benefiti efikasniji i prilagođeniji savremenom poslovanju, u Crnoj Gori su ti procenti kao vetar s planina – snažni i nepokolebljivi. Sve ide kroz državni aparat, i nekad se oseti da taj aparat škripi, posebno kad dođe do komplikacija ili kašnjenja. Na primer, Slovenija daje mogućnost većeg korišćenja privatnih penzionih fondova, što u Crnoj Gori još nije sasvim zaživelo. Sve mora da prođe kroz državne ruke, što ponekad znači i čekanje, papirologiju, i još poneki susret s birokratijom.
Da stvari budu složenije, zaposleni često pregovaraju o svojoj neto plati, ne vodeći računa o tome koliko to kompaniju košta na kraju dana. Ti kao poslodavac moraš da izračunaš koliko bruto plata treba da bude, da bi postigao dogovoreni neto iznos. I dok ti sve to fino složiš na papiru, shvatiš da je lokalni sistem složeniji nego što si očekivao.
Ono što mi je bilo još zanimljivije jeste fleksibilnost poreske politike. U poređenju sa mnogim evropskim zemljama, Crna Gora nudi povoljnije uslove za investitore. Ipak, visoki doprinosi za socijalno osiguranje često obeshrabruju, posebno u IT sektoru gde su plate značajno više. Na drugom kraju spektra, u Sloveniji ili negde drugde u EU, doprinosi mogu biti manji, ali zakonodavna šuma kroz koju moraš proći mnogo je gušća.
Rad sa lokalnim računovođama i poreznom službom u Crnoj Gori često podseća na šahovsku partiju – svaka odluka, svaki potez nosi sa sobom posledice. Često nailaziš na različita tumačenja zakona, pa je strpljenje ključna osobina. Dokumentacija? Ah, toga ima na pretek. Ali ako voliš papire, dobrodošao! Biće ih mnogo.
Na kraju dana, Crna Gora ima svoje izazove, ali i svoje prednosti. Poreska politika je fleksibilna, birokratija je... pa, prisutna, ali nije nepobediva. Ako išta, naučio sam da cenim lokalnu jednostavnost u nekim stvarima, kao i izazov prilagođavanja nepredvidivim talasima birokratije. Sve je to deo iskustva, deo igre koja se ovde igra, sa svojim pravilima i preokretima.
Crna Gora, sa svim svojim osobenostima, pokazuje da biti deo poslovnog sveta ovde nije samo pitanje brojki – to je umetnost balansiranja između lokalne tradicije i modernih poslovnih praksi.
Ruski: Dobar dan, kako ste? Možete li mi pomoći da razjasnim neke stvari oko obračuna doprinosa za zaposlene? Imamo neke izazove u kompaniji u vezi sa fondom za zdravstveno i penzijsko osiguranje.
Pravnik: Dobar dan, naravno, recite šta vas tačno muči. Obračuni doprinosa su kod nas malo specifični, ali ništa što se ne može rešiti.
Ruski: Da, na to sam već naišao. U Rusiji je sve relativno jednostavno — postoje fiksne stope, i manje-više je jasno koliko i kuda odlazi. Ovde sam shvatio da su ti doprinosi malo... visoki, u odnosu na ono na šta sam navikao. Na primer, u Sloveniji je sistem mnogo efikasniji i doprinosi su manji.
Pravnik: Jeste, tako je. U Crnoj Gori, doprinosi za zdravstveno i penzijsko osiguranje su oko 33-35% od bruto plate, što može biti znatno opterećenje, posebno za IT sektor gde su plate obično visoke. Ali, to je nešto što je zakonom definisano, i ne možemo ga zaobići. Sve prolazi kroz državni sistem.
Ruski: Razumem da je to zakon, ali postoji li neka fleksibilnost u vezi sa privatnim penzionim fondovima? U Evropi se često koriste privatni fondovi za osiguranje.
Pravnik: U Crnoj Gori još nismo stigli do tog nivoa. Svi doprinosi se moraju uplaćivati u državne fondove, što znači da ne postoji alternativa poput privatnog penzionog fonda. Zato je ovaj proces često sporiji nego u nekim drugim zemljama. Doduše, ima se priča da će se neke stvari promeniti u budućnosti, ali zasad je to tako.
Ruski: A kako se tretira pitanje neto i bruto plate? U mojoj kompaniji često moramo da dogovaramo neto plate sa zaposlenima, ali onda mi kao poslodavci moramo da izračunamo bruto iznos. To može biti prilično komplikovano.
Pravnik: Da, kod nas je uobičajeno da se zaposleni fokusiraju na neto platu, pa poslodavac mora da vodi računa o doprinosima i da na osnovu toga izračuna koliko je bruto iznos. Sistem je malo složeniji nego u nekim drugim zemljama, ali sa dobrim računovođom, sve se može rešiti. Savetujem vam da održavate redovnu komunikaciju sa svojim računovodstvom, kako biste izbegli neočekivane troškove.
Ruski: Da, primetio sam da je ključno imati dobrog računovođu ovde. Ali, ako sam dobro razumeo, doprinosi u Crnoj Gori su viši nego u većini zemalja EU, zar ne?
Pravnik: Jesu, u nekim slučajevima jesu. Ali zato imamo i prilično povoljnu poresku politiku za strane investitore, što može ublažiti ukupno opterećenje. Porez na dobit je 9%, što je jedan od najnižih u Evropi.
Ruski: Da, to je definitivno prednost. Ali, priznajem da je ovaj balans između poreza i doprinosa nešto na šta se još navikavam. Hvala vam na pojašnjenju, sad mi je bar malo jasnije.
Pravnik: Nema na čemu! Samo se strpite, sve će to doći na svoje. Ako vam treba još neka pomoć, slobodno se javite.
Ruski: Hoću, hvala još jednom!
Comments