- Fabri, šta radiš ovdje na zemlji? Škola je već neko vrijeme gotova, trebalo bi da si kod kuće, (vrijeme je da budeš kući).
- Ništa, prof. Ništa.
- Kako ništa? Sve je u redu?
- Da, sve je super
- Hajde, vidim da nešto nije u redu. A škola? Jesi li opet završio kod direktora?
- Aha
- I zašto?
– Zato što me je učiteljica grčkog uhvatila kako prepisujem na ispitu
- I zato si završio kod direktora?
- Pa ne. I ja sam loše odgovorio. Sada direktor želi da razgovara sa mojim roditeljima. Ova godina je pravo vrijeme da ne uspem.
- Fabri, ne razumem te. Zašto ne učiš? Zašto se ne posvetiš?
- Znate zašto. Jer sve je to beskorisno. Nisam pametan, nikad neću biti. Svi su mi rekli. Svi! Da ništa ne vredim. Čak i moj otac. Znate, počinjem da mu verujem.
- Naravno, ako i ti tako misliš, biće teško ubediti druge u suprotno. Ali mislim da si dobar.
- Predajete gimnastiku.
- I zato moje mišljenje malo vredi?
- Ne mislim na to. Možete razumeti da li sam sklon sportu ili ne. Ako sam dobar u fizičkim aktivnostima, ali ne u drugim predmetima... ili u drugim stvarima.
- Ali grešiš. Raditi svoj posao ne znači samo podučavati gimnastiku, već i poznavanje i prepoznavanje resursa mojih učenika.
- A koji su moji resursi?
- Dakle, ti si pametan, energičan i temperamentan momak. Samo treba da naučiš da više veruješ u sebe i da se možda ne identifikuješ u ulozi najgoreg u odeljenju, u kojem si se, između ostalog, veoma dobro smestio poslednjih godina. Verujući u sebe, možeš dobiti šta god želiš
- Šta želim?
- Ne znam. Reci mi. Šta voliš da radiš?
- Volim da crtam
- Pa stisniš zube još godinu dana i pokušaj da dobiješ ovu diplomu. A onda ... Crtaj. Crtaj puno. Pronađi sebe kroz crtanje. Odlučno slediš svoj talenat i videćeš da je to ono što te stavlja na pravi put.
- Kažete da je tako jednostavno?
- Ne, nikada neće biti jednostavno. Ali zapamti jednu stvar: ako se danas ne boriš za sebe, sutra ćeš se i dalje boriš za nekog drugog. Odlazim sada. Slušaj me. Vidimo se sutra.
- Vidimo se sutra, prof.
______
- Ćao, ljubavi.
- Ćao, moja ljubavi. Zašto tako kasno?
- Marina me je odvela na izložbu slika.
- Zanimljivo, kako je bilo?
- Izuzetno lijepa. Kupila sam i knjigu koju je napisao umetnik i tu su fotografije svih njegovih djela. Volela bih da ga gledamo zajedno, pa mi daj svoje gledište
- U redu je, samo napred.
- On je veoma mlad umetnik, ali je već veoma popularan. Mislim da je izlagao i u NJujorku.
- Oh... Bravo
- Postoji posveta. Da li je čitam?
- Nastavi.
- Ova knjiga i ova izložba posvećene su posebnom čovjeku, prvom koji je verovao u mene, prvom koji me je naterao da shvatim koliko je važno odlučno i hrabro tražiti i slediti svoju strast. Samo tako možemo biti srećni, samo tako možemo otkriti ko smo zaista. Nikad mu se nisam zahvalio, sada to radim: hvala prof., hvala... Mateo Bruni?!
- Nastavi
- Nije bilo lako, ali bili ste u pravu, ako se danas ne boriš za sebe, sutra ćeš se boriti za nekog drugog. Na kraju sam uspeo. Vi ste sjajan učitelj. Uz ogromnu zahvalnost, Fabricio Marini. Da li je ovo posveta za tebe?!
- Stvarno tako mislim. Bravo, Fabricio.
______
- Većina priča u našim video snimcima inspirisana je stvarnim događajima, a ako i vi imate, mogli bismo da budemo inspirisani za sledeće video snimke
Serbian
Comments