Kada sam se prvi put uputio ka terapeutu u Crnoj Gori, iskreno nisam znao šta tačno da očekujem. Iako sam se već neko vreme nalazio ovde, sve oko zdravstvenog sistema mi je još uvek bilo donekle misterija. Kako sam ruski državljanin, pitanje mojih prava i da li će me uopšte primiti takođe mi je visilo u vazduhu.
Zakazao sam termin telefonskim pozivom, što je zapravo išlo prilično glatko. Ljubazna sestra na drugom kraju žice mi je rekla da donesem ličnu kartu, kao i sve prethodne medicinske nalaze, ukoliko ih imam. Rekla je i da mogu platiti u gotovini, ali i karticom - pa mi je to dalo malo više sigurnosti.
Kada sam ušao u čekaonicu, primetio sam da je prostor mali, ali čist i uredan. Bilo je nekoliko ljudi koji su, očigledno, već bili u svojim mislima ili u svojim mobilnim telefonima. Nakon kraćeg čekanja, sestra me je pozvala i uveo sam se u ordinaciju. Doktorica je bila žena srednjih godina, koja je odmah imala prijateljski osmeh na licu, što me umirilo.
Razgovor je tekao prilično opušteno, pitala me o mojim simptomima, istoriji bolesti, a zatim me pregledala. Osećao sam se kao da razgovaram sa nekim poznanikom, a ne sa lekarom - taj neformalan ton mi je prijao, pogotovo jer je atmosfera bila daleko manje stresna nego što sam očekivao. U jednom trenutku, doktorica je čak ubacila i nekoliko šala o vremenu u Crnoj Gori, što je dodatno ublažilo moju nervozu.
Što se tiče same administracije, na kraju pregleda mi je izdana faktura koju sam platio na recepciji. Cena pregleda je bila prilično razumna, pogotovo u poređenju sa onim što bih platio privatno u Moskvi. Nisu mi tražili dodatne papire, niti osiguranje, što mi je dosta olakšalo stvari. Kao stranac, imao sam pravo na medicinsku uslugu, ali je to naravno uključivalo privatno plaćanje. Za javno osiguranje bih morao imati registrovanu boravišnu dozvolu, što u tom trenutku još uvek nisam imao.
Sve u svemu, moje prvo iskustvo kod terapeuta u Crnoj Gori bilo je neočekivano prijatno. Ljubaznost osoblja, pristupačnost lekara i relativna jednostavnost administracije učinili su da se osećam manje kao stranac u nepoznatom sistemu, a više kao deo lokalne zajednice.
Dijalog između pacijenta i doktora
Pacijent: Dobar dan, doktorka.
Doktor: Dobar dan, izvolite, kako mogu da vam pomognem?
Pacijent: Već neko vreme imam bolove u donjem delu leđa. Počelo je pre nekoliko nedelja i čini mi se da se pogoršava.
Doktor: Razumem. Da li se bol pojavljuje stalno ili samo u određenim situacijama, recimo kada se saginjete ili podižete nešto teško?
Pacijent: Uglavnom kada podižem nešto ili kada sedim duže vreme. Nekada osećam ukočenost ujutru kada se probudim.
Doktor: Dobro. Da li ste imali ranije problema sa leđima ili bilo kakvu povredu?
Pacijent: Ne, ništa ozbiljno. Ponekad bih se osećao ukočeno, ali ništa ovako ozbiljno.
Doktor: Da li radite neki posao koji podrazumeva mnogo sedenja ili fizičkog rada?
Pacijent: Da, radim od kuće i često sedim za računarom po ceo dan.
Doktor: Jasno, dugotrajno sedenje može biti veliki problem za leđa. Da li vežbate ili se bavite nekim fizičkim aktivnostima?
Pacijent: Nažalost, u poslednje vreme ne. Znam da bi trebalo, ali teško nalazim vreme za to.
Doktor: Razumem, ali fizička aktivnost je veoma važna za zdravlje leđa. Preporučila bih vam neke jednostavne vežbe istezanja koje možete raditi kod kuće. Takođe, pokušaćemo sa nekim fizikalnim terapijama. Da li ste koristili neke lekove za bol?
Pacijent: Pio sam paracetamol, ali nisam siguran da mnogo pomaže.
Doktor: U redu, možemo vam preporučiti nešto jače, ali to će zavisiti od vašeg stanja nakon pregleda. Da li ste alergični na neki lek?
Pacijent: Ne, nemam alergija.
Doktor: Dobro, hvala vam na informacijama. Hajde da obavimo pregled, pa ćemo videti šta dalje.
Pacijent: U redu, hvala.
(Doktor pregleda pacijenta)
Doktor: Izgleda da je u pitanju mišićna napetost zbog predugog sedenja. Ništa ozbiljno, ali trebaće vam redovne vežbe i neka terapija. Preporučiću vam fizikalnu terapiju i vežbe za jačanje mišića leđa.
Pacijent: Hvala vam, doktorka. Koliko često bih trebalo da dolazim na terapiju?
Doktor: Preporučila bih vam da dolazite dva puta nedeljno naredne tri nedelje. Takođe, vežbe kod kuće su veoma važne. Ako budete redovni, trebalo bi da vidite poboljšanje.
Pacijent: Razumem, potrudiću se da budem dosledan. Da li mi je potrebno nešto za terapiju, neki dokumenti ili slično?
Doktor: Ne, samo donesite ovu uputnicu koju ću vam dati i pratite instrukcije terapeuta. Ako budete imali bilo kakva pitanja ili poteškoće, slobodno se obratite.
Pacijent: Hvala vam puno, doktorka. Stvarno cenim vašu pomoć.
Doktor: Nema na čemu, tu sam da vam pomognem. Nadam se da ćete uskoro osećati bolje. Vidimo se na terapiji!
Pacijent: Hvala još jednom, prijatno!
Doktor: Prijatno!
Comments