Dobro došli na naš prvi uvodni čas ruskog jezika! Danas ćemo pogledati neverovatne veze između slavenskih naroda, fokusirajući se na lingvističko i kulturno nasleđe, sa posebnim akcentom na veze između serbskog i ruskog jezika. Ovaj čas namenjen je da vas uvede u složenost i bogatstvo slavenskih jezika i kultura, sa osvrtom na njihovu istorijsku i lingvističku povezanost.
1. Uvod u slavenske jezike i kulture
Objašnjenje teme: Razmotriti ćemo kako je lingvističko nasleđe slavenskih naroda uticalo na formiranje savremenih jezika, posebno srpskog i ruskog.
Povezanost sa Balkanom i Istočnom Evropom: Istražićemo istorijske i kulturne veze koje oblikuju ove jezike.
2. Istorijski pregled
Rimsko i Vizantijsko carstvo: Objasniti kako su ova dva carstva uticala na jezičku strukturu i kulturno nasleđe slavenskih naroda.
Migracioni talasi: Prikazati kako su migracije uticale na jezičke obrasce i kulturni identitet.
3. Lingvističke karakteristike
Poređenje pričastija i okončanja: Analizirati kako slična okončanja u srpskom, ruskom, italijanskom i drugim jezicima odražavaju duboku povezanost.
Uloga glagola „biti“ u različitim jezicima: Diskutovati o značaju ovog glagola u kontekstu identiteta i egzistencije.
4. Kulturno nasleđe
Vinčanska kultura: Istaknuti značaj ove drevne kulture i njen uticaj na slavensko pismo i umetnost.
Ornamentika i simvolizam: Razgovarati o tome kako su ornamenti i simvoli korišćeni za komunikaciju i čuvanje kulturnih vrednosti.
5. Praktična primena znanja
Jezičke vežbe: Vežbati osnovne fraze na ruskom, upoređivati ih sa srpskim, i razmatrati njihove korene i značenja.
Diskusija: Podstaći studente da razgovaraju o svojim iskustvima sa jezicima i kako jezičke razlike oblikuju njihovu percepciju sveta.
Zaključak
Završimo čas razmatranjem kako jezičke i kulturne veze pomažu u gradnji mostova među narodima i kulturama. Pozivamo vas da nastavite sa istraživanjem i učenjem o ovim fascinantnim temama.
Ovaj uvodni čas treba da posluži kao temelj za vaše dalje istraživanje i učenje ruskog jezika, u kontekstu njegove velike kulturne i istorijske važnosti. Uživajte u procesu otkrivanja i povežite se sa bogatim lingvističkim nasleđem koje delite sa milionima ljudi širom sveta.
1.
Znate li da su srpski i ruski jezik daleki rođaci? Da, da, tačno tako! Ovi dva slavenska jezika dele mnogo toga zajedničkog, i to ne zato što su se obojica šetali istorijom bez velikih promena u gramatici. Srpski je kao onaj čuvar starina, koji je čuvao drevne reči i završetke kao svoje blago, dok ruski takođe nosi te iste blage, ali sa malo modernog preuredjenja.
2.
I zamislite, ove jezičke veze se ne završavaju samo na nas dvoje. One idu sve do vremena Rimskog i Vizantijskog carstva, kada su jezici bili kao velika porodica koja živi pod istim krovom—što je uključivalo čak i Angliju, Kavkaz, Krim, i drž'te se—sever Afrike! Da, bili smo svuda. Tako široko rasprostranjeni, naši praroditelji su šaputali svoje glagole i okončanja, stvarajući pravilo po pravilo i reč po reč.
3.
Ali šta sve ovo znači za nas danas? Pa, svaki put kad izgovorimo reči kao što su „uznan“, „ponât“ ili koristimo dugo sačuvane oblike pričastija, mi zapravo prenosimo eho davnih dana kada smo bili jedno veliko jezičko društvo. Lepo je znati da naša reči imaju duboke korene, zar ne?
Da li ste znali da ona mala slovca "-t" i "-n" na kraju pričastija nisu samo ukras? Oni su kao starinski pečati koje nosimo od vremena Rimskog i Vizantijskog carstva—dobra stara vremena, zar ne? Pogotovo na Balkanu, ali i u Italiji i Engleskoj, svi volimo da dodamo malo „t“ i „n“ u naše reči. I to ne samo za stil—to je tradicija!
познат (ср), узнан (ру), понят (ру), обухватан (ср), gotten (en), known (en), capito (it)
рано (ру), рано (ср), presto (it), tôt (фр)
I da, postoji i ono vip-izdanje pričastija sa "-l" za one retro trenutke u prošlom vremenu, koje vidimo i u ruskom jeziku. U Srbiji i kod drugih Slavena, ove reči smo uvek zvali pričastima da dodaju glagolu "biti". Ali, Rusi su malo promenili pravila posle jedne velike reforme u 20. veku, pa sada kažu da je to samo okončaje glagola u prošlom vremenu.
сам познала (ср), узнала (ру)
Hm, kako vreme leti i jezici se menjaju, ali neke stvari ostanu iste. Znate, kao što je glagol "biti"—osnova svega, čak i u prvoj knjizi Biblije. Tako da, kad sledeći put koristite "-t" , "-n" ili "-l", setite se da ste deo neke mnogo veće priče!
Particip koji završava "-l "ostaje i u drugim slovenskim jezicima, na primer, slovenačkom, ukrajinskom i poljskom. U italijanskom, francuskom i drugim zapadnoromanskim jezicima, kao i u rumunskom, ostaje samo jedan particip sa završetkom -t.
Prisustvo 7 padeža je uobičajeno za slovenske jezike. Broj 7 je neka vrsta logičkog algoritma, kao 7 dana stvaranja, 7 dana u nedelji, 7 Svetih Tajni Pravoslavne Crkve, čak su i Vaseljenski Sabori bili 7. Šta znači padežni algoritam?
Uz glagol „jeste“ (есть - ру - Iz ruskog je eliminisan komunističkom reformom ranog dvadesetog veka) se odgovara na pitanje Ko i šta u nominativu
Uz glagol „jeste“ (есть - ру- Iz ruskog je eliminisan komunističkom reformom ranog dvadesetog veka) se kaže o poreklu Koga ili Šta
Uz glagol dati („dare“ – na italijanskom, дать - ру) kaže se da kome je dato
Uz glagol „kriviti“ Kome ili imati šta (u srpskom akuzativu - od italijanskog accusare - okriviti, винить - ру) kaže se u akuzativu
Opisuje misiju ili poziv na koji je neko pozvan (u ruskom je i vokativ eliminisan reformom, sada imamo „apel na osobu“, odvojeno zarezom)
Dalje, sa bilo kojim glagolom, oni opisuju radnje koje se izvode sa kim i čim
Na kraju je naznačena lokacija (ova reč je na italijanskom, srpskom itd.) na čemu, Gde se misija sprovodi.
Padeži su u zapadnoromanskim jezicima relativno nedavno svedeni na predloge i članke, ali su u slovenskim jezicima ostali, kao i pravoslavlje. Samo što je u ruskom jeziku eliminisan peti padež koji opisuje lični poziv, što je i razumljivo, pošto je kolektivno zamenilo lično tokom celog dvadesetog veka.
4.
Slovenske kulture karakteriše i algoritamsko pisanje – ornamenti, koji su vekovima shvatani kao umetnička narodna umetnost. Ali nakon otkrića vinčanske kulture na teritoriji Srbije sa područjem pokrivanja širom Balkana, očigledno je da se radi o drugačijem načinu izražavanja misli, za razliku od drama i rasprava iz Grčke i Rima. Pravoslavna Vizantija ostavila je veći obim himni, nastalih na spoju grčkog i rimskog pisanja i balkanskog intuitivnog i algoritamskog mišljenja, izraženog kod Slovena u pevanju i igrama.
Hijeroglifi na srpskom mogu da zvuče kao „liki” u rečenicama, odavde "sliki".
Dodatno, analiza ornamenata i simbola korišćenih u vinčanskoj kulturi pokazuje da su stari Sloveni za prenošenje informacija koristili složene simboličke sisteme, koji su očigledno činili osnovu „prezentacije“ u vidu ornamenta, ali i pisanja koje je sada se zove ćirilica sa svojim ugaonim oblicima. Na starorimskoj ploči likovi su slični i latinici i ćirilici u isto vreme.
Vinči simboli, kao što su nizovi znakova od jedan do deset, a to su trouglovi, krstovi, spirale itd., ukazuju na razvijen sistem brojanja i logički doslednog, kao i paralelnog, predstavljanja. Ovako razmišljaju intuitivni ljudi. Intuicija je funkcija svesti koja je usmerena ka budućnosti i sagledava celokupnu sliku života, kao zagonetke, a ne na jednolinearan način. To se vidi u ukrasima svih Slovena, od jadranske obale, i oko Karpata, i do Vjatke i Arhangelska.
I u slovenskim ornamentima može se videti manifestacija želje da se izgradi ravnoteža odnosa između svih delova, polova, učesnika - to je delovanje etičke funkcije svesti. Da podsetim da je pravoslavlje sve u odnosima ljubavi, mentalitet na Balkanu je zasnovan na odnosima. Prema mitologiji, stanovnici Balkana potiču od boginje Harmonije.
Istorijske i kulturne seobe
Srpski i ruski lingvistički elementi mogu se pratiti kroz različite migracione talase sa i na Balkan, koji su prenosili kulturne i jezičke karakteristike preko Balkana u istočnu Evropu i nazad. Ovaj proces nije samo uobličio savremene jezičke mape, već je obogatio kulturne tradicije, čineći ih posebno raznolikim, a istovremeno očuvao suštinu i kontinuitet kultura.
Iz zapažanja je takođe jasno da se završetak -š (-ш) u obraćanju „ti“ nalazi u srpskom, ruskom i drugim slovenskim jezicima.
знаш (ср), знаешь (ру)
Međutim, u srpskom je to završetak sadašnjeg vremena, a u ruskom, školska gramatika 20. veka kaže da je to završetak i sadašnjeg, i budućeg vremena. Ovo se objašnjava činjenicom da je u ruskom jeziku nestao i pomoćni glagol sa značenjem ispoljavanja lične volje, koji postoji u postrimskim i postvizantijskim jezicima.
will do (en), хочу радити (ср)
Ты знаешь - znaš
Ты узнаешь - znaćeš (znati hoćeš)
Ты делаешь - radiš
Ты сделаешь - da uradiš
Ты работаешь - radiš
Ты будешь работать - ćeš raditi
Zanimljivo je da sličnosti između slova „k” u reči „known” na engleskom i sličnih znakova u slovenskom alfabetu takođe mogu ukazivati na drevne kulturne i jezičke veze koje su se širile širom Evrope tokom Rimskog carstva. Ovo naglašava ne samo ogromnu geografsku rasprostranjenost slovenskih jezika, već i njihov međusobni uticaj sa drugim jezičkim grupama.
Pored toga, završetak -te (-те) za glagole u drugom licu množine nalazi se u srpskom, italijanskom i ruskom jeziku, kao i u drugim slovenskim i romanskim jezicima.
Вы видите (ру), Vi vidite (ср), Voi vedete (it)
Najzad, imperativ u srpskom jeziku izražava se dodavanjem j glagolu. I na ruskom - dodavanjem й, ali zvuče isto
Отведайте (ру), Пробајте (ср)
A takođe i pojava samoglasnika я, ю, e u ruskom jeziku izgleda kao kombinacija dva vokala ja, ju, je, kako se pišu na srpskom, ali zvuče na italijanski način - meko na početku i zaokruženo na kraj.
Smenjivanje slova u srpskom je u izobilju, kao i u svakom drevnom jeziku. U ruskom, alternacije su u velikoj meri eliminisane
5.
Spisak od dvadeset imenica i dvadeset glagola koji su ili identični ili veoma slični u ruskom i srpskom jeziku:
Конечно, вот список существительных и глаголов, которые либо идентичны, либо очень похожи в русском и сербском языках:
Существительные:
1. мир - мир
2. вода - вода
3. стол - стол
4. молоко - млеко
5. песок - песак
6. небо - небо
7. звезда - звезда
8. река - река
9. мост - мост
10. город - град
11. рука - рука
12. ночь - ноћ
13. лес (шумит) - шума
14. сон - сан
15. путь - пут
16. зима - зима
17. окно (просвет) - прозор
18. музыка - музика
19. книга - књига
20. школа - школа
Глаголы:
1. писать - писати
2. читать - читати
3. спать - спавати
4. идти - идти
5. видеть - видети
6. знать - знати
7. думать (мыслить) - мислити
8. жить - живети
9. плавать - пливати
10. говорить - говорити
11. петь - певати
12. играть - играти
13. работать - радити
14. учить - учити
15. бегать (торчать, тыркаться) - трчати
16. пить - пити
17. возить (везти, ехать) - возити
18. кричать (выть) - викати
19. помнить - памтити
20. чертить (рисовать) - цртати
Zaključak
Jezičke i kulturne veze između slovenskih naroda, koje se prate kroz jezičke karakteristike i istorijska kretanja, pokazuju kako jezici zadržavaju otiske drevnih interakcija i kulturnih razmena. Ovo istraživanje ne samo da ističe bogatstvo slovenskog jezičkog nasleđa, već i pomaže da se bolje razume kako su veze iz prošlosti oblikovale moderne jezičke i kulturne pejzaže. Na primer, analiza participa i završetaka u srpskom, italijanskom i ruskom jeziku otvara nove perspektive za razumevanje razvoja slovenskih jezika u kontekstu njihove interakcije sa drugim lingvističkim grupama Evrope.
Comments