Živela je devojčica po imenu Liza. Ona je tek što prešla u peti razred i sa uzbuđenjem je čekala svoj prvi čas matematike. Tog jutra, Liza se probudila rano, brzo doručkovala i, uzimajući svoj novi ranac, krenula u školu. Njeno srce je kucalo malo brže nego obično: prvi čas matematike - to je nešto novo i pomalo zastrašujuće.
Kada je Liza ušla u učionicu, svi su već sedeli na svojim mestima, a učiteljica, ljubazna i nasmejana žena po imenu Marija, stajala je pored table. Njena svetla kosa bila je uredno skupljena u punđu, a na nosu su joj bile okrugle naočare koje su joj davale veoma pametan izgled.
— Dobro jutro, deco! — rekla je Marija, i njen glas je zvučao tako toplo da se Liza odmah osećala malo opuštenije. — Ja sam Marija, i ja sam vaša nova učiteljica matematike.
Liza je sela na svoje mesto i pažljivo gledala u tablu. Marija je nastavila:
— Danas ćemo početi sa nečim jednostavnim, ali veoma važnim. Pričaćemo o brojevima i kako se oni druže jedan sa drugim.
Učiteljica je uzela kredu i nacrtala na tabli dva broja: 3 i 5.
— Na primer, tri i pet. Ko može da kaže šta će biti kada ih saberemo?
Liza je razmislila. Podigla je ruku i pomalo nesigurno rekla:
— Osam?
— Tačno, Lizo! — obradovala se Marija. — Odličan početak! Ali matematika nije samo o sabiranju brojeva. To je takođe o pronalaženju zanimljivih veza i obrazaca.
Zatim je Marija nacrtala krugove i trouglove na tabli. Objasnila je kako se mogu sabirati i oduzimati figure i zašto je važno to razumeti. Liza je slušala sa velikim interesovanjem i postepeno je počela da razume da matematika nije strašna, već veoma zabavna i zanimljiva.
Na kraju časa, Marija je predložila da svi učestvuju u matematičkoj igri. Svaki učenik je trebao da izabere svoj omiljeni broj i objasni zašto mu se sviđa. Liza je izabrala broj sedam jer je to broj njenog rođendana.
— Sjajno, Lizo! — pohvalila je Marija. — Sedam je veoma poseban broj. Na primer, u nedelji ima sedam dana, duga ima sedam boja. Vidite kako nas brojevi svuda okružuju?
Posle časa, Liza je izašla iz učionice sa širokim osmehom na licu. Više se nije bojala matematike. Čak je želela što pre da dođe na sledeći čas i sazna još više zanimljivih stvari.
Od tog dana, Liza je rado išla na matematiku i radovala se svakom novom otkriću koje je pravila zahvaljujući Mariji. Matematika je za nju postala pravo avantura, puna zagonetki i čarolije.
Живела је девојчица по имену Лиза. Она је тек што прешла у пети разред и са узбуђењем је чекала свој први час математике. Тог јутра, Лиза се пробудила рано, брзо доручковала и, узимајући свој нови ранац, кренула у школу. Њено срце је куцало мало брже него обично: први час математике - то је нешто ново и помало застрашујуће.
Када је Лиза ушла у учионицу, сви су већ седели на својим местима, а учитељица, љубазна и насмејана жена по имену Марија, стајала је поред табле. Њена светла коса била је уредно скупљена у пунђу, а на носу су јој биле округле наочаре које су јој давале веома паметан изглед.
— Добро јутро, децо! — рекла је Марија, и њен глас је звучао тако топло да се Лиза одмах осећала мало опуштеније. — Ја сам Марија, и ја сам ваша нова учитељица математике.
Лиза је села на своје место и пажљиво гледала у таблу. Марија је наставила:
— Данас ћемо почети са нечим једноставним, али веома важним. Причамо о бројевима и како се они друже један са другим.
Учитељица је узела креду и нацртала на табли два броја: 3 и 5.
— На пример, три и пет. Ко може да каже шта ће бити када их саберемо?
Лиза је размислила. Подигла је руку и помало несигурно рекла:
— Осам?
— Тачно, Лизо! — обрадовала се Марија. — Одличан почетак! Али математика није само о сабирању бројева. То је такође о проналажењу занимљивих веза и образаца.
Затим је Марија нацртала кругове и троуглове на табли. Објаснила је како се могу сабирати и одузимати фигуре и зашто је важно то разумети. Лиза је слушала са великим интересовањем и постепено је почела да разуме да математика није страшна, већ веома забавна и занимљива.
На крају часа, Марија је предложила да сви учествују у математичкој игри. Сваки ученик је требао да изабере свој омиљени број и објасни зашто му се свиђа. Лиза је изабрала број седам јер је то број њеног рођендана.
— Сјајно, Лизо! — похвалила је Марија. — Седам је веома посебан број. На пример, у недељи има седам дана, дуга има седам боја. Видите како нас бројеви свуда окружују?
После часа, Лиза је изашла из учионице са широким осмехом на лицу. Више се није бојала математике. Чак је желела што пре да дође на следећи час и сазна још више занимљивих ствари.
Од тог дана, Лиза је радо ишла на математику и радовала се сваком новом открићу које је правила захваљујући Марији. Математика је за њу постала права авантура, пуна загонетки и чаролије.
Comentarios