Put talenta kroz životne cikluse Esej

Elena Buran

U svemu postoje životni ciklusi. A da pravilno prođete kroz svoj životni ciklus stvar je istinskog talenta i kompetencija. Dakle, put talenta je pokajnički čin o tome kako bi idealno trebalo da prođete kroz životni ciklus, ne izbegavajući i ne izdajući svoj talenat na male načine. Izbegavajući ovu stvar, izneveravate sebe kao osobu u razvoju i ljude koji se nadaju i računaju na vas u svojim isprepletenim životnim ciklusima. A pokajnički rad je potreban da bi ispravili svoje misli i postupke prilikom donošenja odluka, da biste se vratili na pravi put talenta, poboljšali svoje zdravlje i bili uspešni.

Niko nije rođen u vakuumu, sve prolazi kroz životne cikluse po algoritmima ugrađenim u DNK. Šta je DNK algoritam, pitate se? I to bi bilo veoma dobro pitanje. Zato što ljudi smišljaju razne algoritme i pokušavaju da ih prate, kao da su rođeni u vakuumu i nemaju samo stepene slobode koje daje struktura DNK. U stvari, isti tipični DNK algoritmi funkcionišu u svemu živom na zemlji, sastavljenom od 4 slova.

Neka naučnici pokušaju da ispričaju priče da ih ima više od četiri, nema potrebe da se zamagljuje pogled, postoje osnovna 4 slova u DNK, kao što su 4 pola zemlje, 4 kardinalne tačke, 4 uda u čoveku, 4 oblasti srce, 4 oblasti mozga, 4 oblasti autonomnog nervnog sistema koje regulišu srce i disanje i 4 osnovne krvne grupe.

Da li ste ikada videli molekul hemoglobina? Postoji četvorougao sa gvozdenim jezgrom, očigledno za prenos energije, a onda je krv tečne žice.

I tu su napisana i 4 jevanđelja. U stvari, napisano je mnogo više. Ali bila je vrlo zanimljiva priča o tome kako razlikovati „pravo“ jevanđelje od onih u kojima je bilo primesa nagađanja i emocija, karakterističnih za autora teksta i nevezanih za stvarnost. Priča je takva da su se ljudi poznati po svom čistom životu okupljali, zajedno molili i po svojim pokajničkim delima i razumevanju dobijali znake o tome koja su jevanđelja prava, bogougodna. I bilo je 4 takva jevanđelja. Upravo zato što DNK algoritmi obezbeđuju 4 vrste inteligencije, 4 funkcije svesti i, stoga, treba da postoje 4 načina prenošenja misli, 4 koda prirodnog jezika. Ako ne 4 Jevanđelja prihvatiti, onda bi to nekome bilo neshvatljivo, a to je odgovornost. Dakle, jasno je da bi postojale 4 glavne vrste pokajničkog rada, po jedan za svaku vrstu intelekta.

Usavršavajući se, ljudi stiču kompetencije svojstvene njihovoj vrsti intelekta i biraju svoju profesionalnu oblast aktivnosti. Naravno, svaka osoba je jedinstvena i ima individualne razlike. Međutim, to su razlike unutar date tipične strukture DNK, i verujte, milijarde moždanih ćelija omogućavaju da svaka misao luta, nikome tu nije dosadno. Samo steknite ove stepene slobode kroz pokajnički rad.

Drevna reč profeta znači "prorok". Sposobnost da vide i predvide tok događaja i opišu algoritam je ono što su oni uradili. Da li svi profesionalci žele da budu proroci u svojoj oblasti? Da? Ili ne? Ako kažete ne, onda, verovatno, ne idete svojim putem talenta, jer talenat se daje za život i vidi gde vas vodi.

Realno, mozak ima mnogo više potencijala za razvoj nego što su ljudi mislili. Tačnije, ako bi se stalno bavili samousavršavanjem – pokajničkim činjenjem zbog svojih skretanja sa puta talenta, onda bi, najverovatnije, mozak koji im je dat za rast radosno reagovao i na razvoj i na pokajanje, otvarajući svoje resursi. Nije tako, i evo zašto.

Skretanja sa puta talenta od davnina se nazivaju zavisnostima, strastima. U stvari, radi se o kršenju zapovesti zapisanih na Mojsijevim pločama, kao što su „ne ubij“, „ne svedoči lažno“, „ne žudi za tuđim“. Ove zapovesti su, čini se, bile osnova svih zakona i propisa o radu, zdravstvu, društvenom i ličnom životu, osnova su svakog posla. Međutim, blago skretanje sa puta talenta daje girlande primesa nagađanja i emocija autora zakona i propisa, kao što je to bio slučaj sa Jevanđeljem, i svim ostalim kanonima za život, zakonima, propisima itd.

Matematičari već znaju da množenjem broja učesnika u komunikaciji sa dva, broj scenarija komunikacije se povećava na milione. S vremena na vreme ima toliko nagađanja da se to pretvara u „godine stagnacije“, kada je put talenta zaista blokiran svim ovim spekulacijama, uglavnom negativnim. Kaže: „Nema šanse, hajde da im zabranimo vožnju, da ne vide bolji život“. Ili čak: „Učinimo putovanje neprijatnim, da ne vide bolji život, i niko ne može da nas uhvati rukom. Ali možete li zaustaviti protok žive energije u krvi? Šta bi bilo ako ne ubistvo?

Zašto ljudi dozvoljavaju mešavinu nagađanja, a ne kompetencije talenta - oštrog, vedrog, pozitivnog pogleda na stvarnost širom otvorenih očiju i privlače sve najbolje u život? Pa, zato što izbaciti mrvicu spekulacije iz odluka muškog predsednika banke znači ozbiljno shvatiti primedbe organizatorke radne grupe koja radi tri puta više, ali zarađuje tri puta manje (ako ne i deset). Njemu je zgodno da jednostavno komanduje a ne sluša njenu intuiciju, čak i obučenu kroz tri obrazovanja, od kojih je jedno sa dodelom doktorata. Ovo je savremena realnost. Šta rade sa svim tim novcem ne znam, ali to ih ne čini zdravijim. Zaustavljanje, jedna reč.

Pa, kad se srce ohladi i glava krvari... opasno je po zdravlje. Nije li sada takva neka privreda?

A to rezultira, na primer, činjenicom da se strukture mozga menjaju, kao što je nedavno ustanovljeno, mozak postaje, takoreći, porozan, u njemu počinju da zjape rupe, kao posledica zavisnosti. Ljudi postaju nervozni, a onda puše, piju, jedu masnu i prženu hranu, ponašaju se čudno i neshvatljivo razmišljaju, pokušavajući da spreče druge da budu srećni i uspešni. Jer tuđa sreća sa talentom previše bolno udara u oči i srce ako si izdao svoj talenat i sada si nesrećan.

Istraživanja su pokazala da na samom početku pristrasnog izbegavanja, od davnina nazivanog lukavstvom, postoji negativan kognitivni mehanizam. Na primer, žena pita: "Voliš li me?", dobija potvrdan odgovor u nekom obliku. Ali umesto da se raduje, kao što bi to učinilo svako dete – još nije ranjeno društvom i nije zaraženo zavisnostima, žena sebi postavlja sledeće pitanje: „Da li je to istina?“ A kako ona ne samo da nije podržavala tok zdravih procesa u sebi koji obnavljaju njen imunitet i ceo sistem života na bazi ljubavi, ona je te procese prekinula, obezvredila, uz to je pokrenula i procese analize-razgradnje ljubavi na delove, dobijanje entropije i gubitka energije umesto talentovane realizacije ideje.

Ništa novo, upravo tako to opisuju sveti pravoslavni podvižnici – zločin protiv zapovesti ljubavi, talenta, prirode. Savremeni naučnici, ne znajući, jednostavno potvrđuju zapažanja pravoslavnih podvižnika. U ovom slučaju, nauka, kao nezavisni stručnjak, svedoči o jasnoći i čistoći rada mozga svetaca koji su, nemajući ni magnetnu rezonancu ni EKG, pratili mehanizme mozga i nervnog sistema na nivou suptilnih pokreta unutrašnjih osećanja, misli, emocije, ponašanja. Kao zdravu normu opisali su razvoj talenta koji je svakome za života dat od Boga na osnovu podataka koje je priroda zadala u određenoj ličnosti, razvoj kompetencija kao derivata talenta i prirodnih podataka. A put pokajanja opisali su kao stalnu korektivnu aktivnost za skretanja sa puta talenta.

Pa, i ovde su bili čudotvorci po našem grešnom mišljenju. Ali u stvari, oni su jednostavno bolje nego što su grešnici koristili sposobnosti mozga, nervnog sistema i svog intelekta. Stoga je neophodno govoriti ne samo o tome da postoji zdrava norma mišljenja i ponašanja u skladu sa DNK, nasuprot skretanju u destruktivne zavisnosti. Ali i o tome da postoje 4 osnovna tipa zdrave norme.

Jer, kao što je lako videti, sveci su imali različite talente, jedni su bili suptilni posmatrači, kao psiholozi, drugi organizatori i, mora se reći, neprevaziđeni preduzetnici u zdravom smislu – uspeli su da urade ono što su pristrasni čovek nije mogao. Postojali su i sveci – iscelitelji, koji su delovali mnogo efikasnije od „samo lekara“. A bilo je i svetaca koji su poučavali i vaspitavali ljude, i to opet na mnogo talentovaniji i uspešniji način od „samo sertifikovanih učitelja“.

Mora se reći da učiteljska diploma, posedovanje biznisa, pa čak ni politička aktivnost apsolutno nije prepreka za razvoj talenta u duhu svetaca. Naprotiv, čitava istorija ljudi pokazuje da upravo sposobnost slušanja svog talenta i razvoja na najvišim nivoima kompetencije daje simfoniju svih ljudskih sposobnosti. Najbolji vladari su sveti vladari, takvih je bilo u istoriji. A najbolji lekari su sveti lekari, bilo je i takvih lekara u istoriji. Kao i nastavnici.

Pitanje je da čovek treba da bude svestan i jasan da je do 12. godine uopšte formirao funkcionalne sisteme, već bi trebalo da bude jasan talenat i jasan put njegovog razvoja. Zatim dolazi do šireg prilagođavanja kroz komunikaciju u društvu. I onda čovek može da kaže: „Biću arhitekta, gradiću kuće u kojima će ljudi biti srećni i uspešni, a sve zajedno biće grad srećnih talentovanih uspešnih ljudi" - to bi trebalo da bude norma. I takođe, po pravilu, treba da sledi fazna primena ovog plana. Ali često dolazi do narušavanja plana, ismevanja, osuda, zameranja - svih tih bolesnih mehanizama negativizma i devalvacije talenat koji čoveka gura u poziciju gubitnika i praznog sanjara.

Zašto talentovana osoba postaje „gubitnik“, i da li tu ima mesta za „zdrav razvojni put“? Postoji. A ovo je put pokajničkog truda, što su pokazali primeri svetitelja. Možda ćete reći: „Ne razumemo šta za nas znači pokajanje, i ne vidimo kako se to odnosi na savremeni život. Ali ako tako kažete, to će jednostavno značiti da nemate potrebne kompetencije koje niste razvili jer niste slušali svoj talenat. Ovo je neka vrsta "gubitka vida", koja vam ne dozvoljava da vidite stvari koje su inherentne zdravoj normi. Na sreću, nisu svi takvi i nisu svi ljudi isti. Nisu svi ljudi podjednako slepi. Ima ljudi koji imaju neku vrstu pokajničkog dela, svoj način talenta i da vide sopstvene greške i isprave ih. I to je ukorenjeno u njihovom talentu, koji nisu izdali.

Da li ste obratili pažnju na to kako Ričard Brenson objašnjava zašto se njegov brend zove „Virgin“? Neću detaljno opisivati njegov životni put, on sam to odlično radi u svojim knjigama i svojim pričama o vrednostima koje su u osnovi svih njegovih aktivnosti. Kaže: „Uspešan sam zato što sam srećan, a ne obrnuto“. I takođe kaže: "Ceo moj posao je porodični posao." I još kaže: „Ako želiš da to uradiš dobro, uradi to sam, samo uradi“, „Ako nisi zadovoljan onim što radiš, malo je verovatno da će ljudi biti srećni da dobiju ono što si uradio za njih“. Ovo je jednostavno, iskreno, prirodno ispunjenje zdravih normi koje su date preko Mojsija kao zapovesti. Ali ne samo. To je i jednostavno, prirodno, iskreno ispunjavanje zapovesti koje je dao Isus Hrist kao zapovest blaženstva.

Da li je bilo lako da Ričard ide ovim putem talenta kroz savremeni život? Da i ne. Ponekad je rizikovao svoj život i posao i umalo umro. Ali uvek se smeje kao dete, jer živi svoj život i nalazi divna rešenja koja odjekuju radošću i sreća u srcu. I štedeo je vreme i sebe i svoje poslovanje, prateći talenat, ne zamenjujući druge i ne osuđujući ih na nesreću.

Prevedite „blaženstvo“ na savremeni jezik i videćete da je Isus bio prvi i najvažniji trener sreće, uspeha i zdravlja, a svi savremeni treneri su uspešni onoliko koliko slede Hristova načela. A kako bi drugačije, ako je sav život na zemlji izgrađen na istim DNK algoritmima? Kada ne, to su samo „odstupnici“ od iskrenog čistog života talentom, koji nakon što su jednom dobili „zonu udobnosti“, počinju da budu pametni i dodaju nagađanja i emocije, poput toksičnih aditiva u hranu drugih, i stvarnost oko sebe postaje oblačno. Ovo se od antike naziva pohlepom. Savremenim jezikom to izgleda kao „Tako sam dobar u svom položaju, ne želim više da se usavršavam i neću dozvoliti drugima da primete moju zastoj u razvoju i da me spreče da sedim u svom položaj.”

Pa, jer zamislite da je Isak Sirijac sreo moderne ljude... da li bi video sreću na njihovim licima? Ili čak, ne Isak Sirin, već Serafim Sarovski... O čemu bi pitao savremene Ruse? A šta bi mu rekli? Ili čak Jovan Kronštatski, živeo je pre samo sto godina i svakodnevno je šetao ulicama Sankt Peterburga, obilazio kuće ljudi... Mislim da to ne bi bio lak susret.

Da li su savremeni ljudi srećni, žive li po talentu, savesti, ljubavi? Da li uspevaju da ostvare svoj talenat?.. Teško je reći. Nekada je ono što se zvalo „stagnacija“ ono što vas je sprečavalo da budete srećni i uspešni. Očigledno, stagnacija je umrtvljivanje puta talenta, pokajanja, samousavršavanja. Ali zar se vrhunski menadžeri ne poboljšavaju, možete pitati?

Šta razlikuje pravo pokajanje od lažnog puta „poboljšanja“? Samo da su se svetitelji veselili kao deca, radeći ono što su radili, obnavljajući dah svog talenta iznova i iznova, učeći da neprestano budu dobra deca Boga i prirode, radujući se što su drugi srećni, uspešni i zdravi. Lažno činjenje je činjenje koje ne ostavlja prostora za sreću i uspeh drugih, jer ima za cilj da sakrije skretanje sa puta sopstvenog talenta. Posebnost lažnog činjenja je upravo u tome što je tajanstveno, vešto „maglu“, povremeno, epizodično praveći mala razmetljiva poboljšanja, prateći svoj tajni cilj pohlepe, ne menjajući suštinu negativizma. Ona čini ono što je korisno za privremeni položaj u materijalnom svetu. Ovo je način degenerisanja talenta zarad držanja pozicije. Tako glupo i naivno, kao što je bilo sa Napoleonom i Hitlerom. Slepi izdajnici svog talenta ne uče od života, jer su slepi.

Možete me pitati: „Zar Ričard Branson ne pokušava da zadrži svoju poziciju na tržištu?“ On se trudi. Ali on to ne čini na račun negativnih mehanizama i obezvređivanja sreće i uspeha, već tako što više raduje sebe i druge, razvijajući svoj talenat i kompetencije. A pozicije je zadržao „u prolazu“, jer je bio više zauzet ispunjavanjem svoje detinjske želje da leti u svemir. Napravio je svemirski brod i poleteo. Obradovao se kada je ugledao zemlju sa orbite, i svet se radovao s njim. Neki ljudi nisu hteli da nam to odmah kažu, očigledno nas štiteći od spoznaje boljeg života.

Uzmimo još jedan primer, Džona R. Serla. Nekada davno, mali dečak je imao živopisne, neobične snove koji su mu pokazali kako da se izvuče iz zavisnosti od nafte i drugih neefikasnih tehnologija, čiju vrednost danas veštački potkrepljuju oni koji imaju koristi od njih – podstičući svoju pohlepu. Cela priča o Džonu R. Serlu je dobro pokrivena na Jutjubu. Svoje zamisli pokušao je da realizuje radeći kao pomoćnik električara. Sagradio je stvari u kuhinji svog iznajmljenog stana, prvo, a zatim na napuštenom aerodromskom polju. Stavio je svoj generator u svoju kuću, a onda je lokalna elektroprivreda pokušala da uništi njegov pronalazak tuživši ga. I novinari su njegove leteće objekte počeli da nazivaju „neidentifikovanim letećim objektima“, „letećim tanjirima“, pokušavajući da profitiraju i zamagli čitavu istinitu priču o pronalasku kako bi imali koristi za sebe, ali ne i za njega.

I šta, izdao je svoj talenat, napustio svoje ideje? Ne. Naprotiv, on je, oslanjajući se na svoj talenat, razvio kompetencije, i sada je svetski cenjeni profesor, iskreno, iskreno kaže da je savremena nauka u mnogome akumulacija te same „pohlepe“, „intelektualnog slepila“ , „nepoznavanje stvarnosti“, što je od koristi pojedincima na njihovim pozicijama, ali to ne čini ostale ljude u svetu srećnim i uspešnim.

Onaj ko je prestao da razvija svoj talenat išao je ka lošem zdravlju, nesreći i neuspehu, kako za sebe tako i za druge. Zadržavanje materijalne ljuske lažnog blagostanja samo odlaže rasplet, ali ga nikako ne poništava.

Džon R. Serl, u veoma zrelim godinama, ima bistar um, kao dete, oduševljava iskrene i poštene ljude. Zadržao je glas tog talentovanog dečaka koji je imao živopisne snove, ali sada zvuči kompetentno i zrelo. I šta više, hiljade ljudi pokušavaju da reprodukuju njegove generatore nezavisne energije, potpuni uspeh je samo pitanje vremena. I tako njegovo pokajanje znači: „postani bolji, kompetentniji kada ti je teško, postani iskusniji, želeći dobro, uspeh sebi i drugima, da bi postigao svoj uspeh i podelio ga sa ljudima poput tebe".

Da li je on srećan? Može se videti na njegovom licu, da. Energija ljubavi je ipak energija sreće, uspeha i zdravlja. Svi zli su bili ružni u svojoj zlobi, sa mrtvim maskiranim licima, čak i sa slikom „bogatstva“. Zapamtite: "Kako želite da se prema vama ponašaju, tako se ponašate i prema drugima."

Svačiji talenat ima svoj životni ciklus. Na kraju ciklusa svi dobijaju plod - neko je slatko i zdravo, neko gorko i neukusno. Sve postaje otvoreno, ma kako to krio. Bolje - usavršavajte se, budite srećni i uspešni. Ovo je suština pokajanja. Ljudi čekaju da budete bolji. Energija stvara lepotu u pustinji. Nepristrasna potraga daje plodove. A poslednje fraze su već alati savremenog kognitivnog psihologa.

Jedinstvena sam sa svetim podvižnicima, Bransonom, Serlom, jer život biram prema talentu, ljubavi, sreći i uspehu, to su naše opšte ljudske vrednosti.