Dobar dan, dragi učenici! Moje ime je Milosav Jurišević. Ja sam profesor geografije i istorije. Predajem geografiju u osnovnoj školi Ivan Vušović na Vidrovanu i Dobrislav Đedo Perunović na Bogitićima. Ove godine izučavaćete geografiju za osmi razred, tačnije regionalnu geografiju ili geografiju kontinenata. Međutim, pre nego što počnemo izučavanje regionalne geografije, moramo se osvrnuti na prethodne nastavne sadržaje iz sedmog razreda. Današnja naša tema, kao što vidite, su okeani i kontinenti, postanak i oblici reljefa.
Prije nego što počnemo, neophodno je da ispred sebe imate geografsku kartu ili atlas sveta kako biste lakše pratili. Na ovom slajdu možete pogledati kartu sveta, to jest raspored kontinenata i okeana. Jasno uočavate da na ovoj karti neuporedivo više vodenih površina, za razliku od kopnenih površina. Kopno zauzima 29% površine Zemlje, dok voda zauzima 71% površine Zemlje, ili nekih 3/4 naše planete.
Sve okeane na planeti nazivamo svetskim okeanom. Da se podsetimo nastavnih sadržaja iz prošle godine: šta su to okeani? Navedite njihova imena i površine na Zemlji.
Da provjerimo: tačno, okeani su najveće vodene površine na Zemlji. To su Tihi okean (ili Pacifik), Atlantski okean, Indijski okean i Severni ledeni okean. Reći ću vam nekoliko karakteristika o ovim okeanima.
Tihi okean (ili Pacifik) je najveći okean na planeti. Zapljuskuje obale Severne Amerike, Južne Amerike, Australije i Antarktika. Ono po čemu je on karakterističan jeste da se u njemu nalazi najdublja tačka na planeti Zemlji, Marijanski rov, koja se nalazi na dubini od nekih 11.000 metara. Drugi po veličini je Atlantski okean, koji zapljuskuje obale Severne i Južne Amerike, Evrope i Afrike. Njegov najveći značaj je saobraćajni, odnosno pomorski značaj.
Treći je Indijski okean, ili okean zagrejanih voda, kako ga zovu, čija temperatura vode dostiže do 29 °C, jer se on naravno nalazi u žarkom toplotnom pojasu. Poslednji, ujedno i najmanji i najplitiji, je Severni ledeni okean. Sam naziv kaže da se nalazi u arktičkom području i da je tokom većine godine zaleđen. Međutim, on ima izuzetno velike strateške, a možemo reći i vojne i političke značaj.
Da se podsetimo sada kontinenata: šta su kontinenti? Da čujemo. Kontinenti su najveće kopnene površine na planeti. Da postavimo još jedno lagano pitanje: koliko ima kontinenata na Zemlji i nabrojite ih po veličini. Odlično! Na Zemlji postoji sedam kontinenata. Najveći kontinent je Azija, a slede Afrika, Severna Amerika, Južna Amerika, Antarktik, Evropa i Australija.
Možemo da pogledamo raspored po veličini i po broju stanovnika kontinenata. Naravno, ovo ćete učiti u osmom razredu, ali eto da vidite: Azija je najmnogoljudnija, vidimo po broju stanovnika i po površini, a naš kontinent, gde se nalazi naša država, Evropa, je na pretposlednjem mestu sa 10,5 miliona kvadratnih kilometara i nešto preko 700 miliona stanovnika.
Ovde vidimo kartu gde su ucrtani svi kontinenti i okeani. Kao što vidimo, neki kontinenti su međusobno spojeni, a neki su potpuno okruženi vodom. Australija i Antarktik su kontinenti koji su potpuno okruženi vodom. Evropa i Azija, kao što možemo da vidimo, čine jednu supercelinu, superkontinent. Međutim, u društveno-geografskom smislu, ova dva dela teritorije, oblasti, da kažemo ili kontinenta, su se različito razvijala. Pa, zbog tih društveno-historijskih i kulturnih dešavanja, Evropa čini jedan kontinent, a Azija drugi. Njihova prirodna granica ide istoimenom planinom i rekom.
Možemo slobodno reći da se zove superkontinent, međutim u društveno-geografskom smislu, ova dva dela teritorije, oblasti, da kažemo ili kontinenta, su se različito razvijala. Zbog tih društveno-historijskih i kulturnih dešavanja, Evropa čini jedan kontinent, a Azija drugi. Njihova prirodna granica ide istoimenom planinom i rekom. Evo možete pogledati: Ural, obalom Kaspijskog jezera, preko Kavkaza, obalama Crnog mora do moreuza Bosfor i Dardanele. Naravno, da podsetim: i ovo ćete opet učiti naredne školske godine.
Neki kontinenti su povezani međusobno uskim kopnenim pojasevima. Tako, na primer, Severna i Južna Amerika su povezani, evo ovde možete da pogledate, preko uskog kopnenog pojasa. Takođe, Afrika i Azija su povezane na ovom delu preko jednog uskog kopnenog pojasa. Kako se zovu te kopnene površine koje spajaju dva kontinenta? Tako je!
To su zemljouzi. Zemljouzi su uski kopneni pojasevi koji spajaju dva kontinenta. Na levoj fotografiji vidimo uski kopneni pojas koji se naziva Panamska prevlaka i ona spaja Severnu Ameriku i Južnu Ameriku. Inače, Panamska prevlaka je prepoznatljiva i po Panamskom kanalu, koji je prokopan 1914. godine radi skraćivanja puta, da se ne bi plovilo oko Južne Amerike.
Na desnoj fotografiji vidimo afrički kontinent i njegov spoj sa Azijom preko Sinajskog poluostrva, a kroz Sinajsko poluostrvo je prokopan Suecki kanal 1864. godine, jer su ranije brodovi morali da plove oko Afrike da bi došli do Azije i Australije, tamo na Daleki Istok. Sad se postavlja pitanje: oblici razuđenosti obale. Šta je obala, šta je razuđeno?
Prije svega, moramo da se podsetimo šta je to obala. Da proverimo: granice između vodene površine svetskog okeana i kopna predstavlja obalu.
____
Devojka 1: Hej! Razmišljala sam o tome koliko je važno za umetnike da znaju geografiju.
Devojka 2: Da, slažem se! Geografija može da im pomogne da bolje razumeju različite kulture i prirodne pejzaže.
Devojka 1: Tako je! Umetnici često koriste inspiraciju iz prirode i različitih mesta. Ako znaju o geografiji, mogu da kreiraju realističnije i autentičnije radove.
Devojka 2: A šta je sa stručnjacima za turizam? Za njih je geografija ključna!
Devojka 1: Da, oni moraju da znaju o mestima koja preporučuju turistima. Geografija im pomaže da razumeju kako da najbolje organizuju ture.
Devojka 2: Takođe, važno je da znaju o klimatskim uslovima, znamenitostima i kulturi tog područja.
Devojka 1: A ako znaju geografiju, mogu da izaberu najlepša mesta i zanimljive aktivnosti za turiste.
Devojka 2: Upravo to! Geografija pomaže i u planiranju putovanja, kako bi sve bilo savršeno.
Devojka 1: U svakom slučaju, geografija je zaista važna za umetnike i stručnjake za turizam. Bez nje, njihova kreativnost i rad ne bi bili toliko bogati i zanimljivi.
Devojka 2: Tačno! Geografija otvara vrata za nova iskustva i inspiracije.
Comments