- Sve je rešeno
- Dobro. Trudimo se da damo prednost kupcima koji vrede, onima koji troše, a ako dođe obična sirotinja, stavljamo ih u unutrašnju, a ne u spoljašnju prostoriju. Razumeš?
- Svakako razumem. A koliko slobodnog vremena imamo između stolova?
- 45 maksimalno 50 minuta, ne više. Oni koji naručuju dve stvari, vidiš ih pravo u lice. Dođu odmah da popiju kafu, desert i odu. Znaš li koga sam lovio te noći?
- Oh, da, da, sećam se.
- To je to. To je ono na šta mislim. Ako ne, kako ću ti isplatiti platu?
- Naravno, sve je jasno.
- Zdravo, Rosario, reci mi sve. Naravno, ovo je normalno. Uvek uživam da ugostim goste određenog kalibra u svom restoranu. Ne brini, tretiraćemo ga kao Boga, bolje mu reci da dođe u najpovoljnije vreme. Dobro. Ćao, hvala, ćao. ... Zvao me prijatelj – vlasnik obližnjeg hotela. Danas ćemo na ručku imati pisca Marija Rinaldija. Preporučujem da ga pravilno tretiraš i da mu daš najbolji sto. To su ljudi koji troše
- Mogu to da izdržim
- Dobro. I zapamti da je unutrašnja soba samo za prostake. Hajde da se više fokusiramo na spoljašnju prostoriju za ljude koji troše, u redu?
- Dobro. Ići ću
- Dobro.
______
- Spoljna prostorija je puna
- Optimalno. Preporučujem isto kada Rinaldi stigne. eh...
- Smirite se. Kao što ste rekli, ostavila sam najbolji sto u spoljašnoj prostoriji slobodan za njega...
- Dobar dan!
- Dobar dan. Spremni smo za jelo, mada razumem da je malo kasno.
- Zapravo. Ok, čekajte, potražiću sto.
- Hvala.
- Hvala.
- Šta da radim sa ovim?
- Da li si ih videla lično?
- Pa da.
- Odvedi ih u unutrašnju sobu i reci im da požure.
- Da, i ja sam tako mislila. Ići ću
- Idi.
- Dakle, ostao mi je samo jedan sto u unutrašnjoj sobi, ako nemate ništa protiv.
- Da, nije bitno.
- Da, hvala.
- Uzgred, još nešto, za sat vremena, kuhinja se zatvara. Zato vam savetujem da požurite.
- Ali, da, u redu.
- Dobro hvala.
- U redu, onda za mnom, molim vas.
_____
- Pogledajte molim vas.
- Da. 42,50
- Ne razumem, izvinite.
- 42,50
- Vidiš, pozdravi se sa gospodinom, jer nemamo vremena za gubljenje.
- Vidite, gospodin me je prebrojao.
- Pogledajte, pogledajte račun i učinite sebi uslugu, sledeći put odete u piceriju, tamo ćete sigurno naći cene koje odgovaraju vašim standardima.
- Vidite ovo ...
- Martina, jesi li čula nešto o Rinaldiju?
- Ne, još ništa, nema poziva, i još se nije pojavio.
- Mario Rinaldi sam ja. A dodatni novac je napojnica za izvinjenje, jer smo nakon što smo pojeli samo dve užine, zauzeli sto na sat vremena.
- Izvinite, naravno, došlo je do ogromnog nesporazuma. Shrvan sam...
- Ne brinite. Napojnice - svejedno to ostavljam vama. Za uslugu, koliko god bila neadekvatna, koja se pokazala grubom i sujetnom, kao da su vas moje bezimeno lice i moja neuredna odeća ovlastili da se tako ponašate prema meni, nikada ne govorim i nikada nisam koristio svoj status i svoje ime za privilegovan tretman. Takođe sam savetovao direktora da ne kaže da sam u prolazu. Za mene je autentičnost velika vrednost, u svim oblastima. A vidim ni ne znate šta je to. Zapamtite da radite sa ljudima, a ne sa izgledom. Nadam se da ćete zapamtiti ovo kada budete koristili ovaj novac za napojnicu za dobro. Idemo li, ljubav?
- Idemo.
Čuj kako zvuči:
コメント