Živim u Crnoj Gori već šest godina. Preselila sam se ovde iz Rusije, i za to vreme navikla sam se na lokalne običaje, tradicije, i naravno, na specifičnosti vožnje. Došla sam ovde iz Srbije, gde sam takođe živela nekoliko godina. Zato vrlo dobro osećam razliku u pravilima saobraćaja i pristupima vožnji, posebno u poređenju sa Evropom.
Prva stvar koja upada u oči u Crnoj Gori je prilično opušten odnos prema pravilima. Naravno, na papiru sve izgleda kao u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji: ograničenja brzine, saobraćajni znakovi, parking mesta. Ali u praksi – sasvim druga stvar. Na primer, ograničenja brzine vozači često doživljavaju kao preporuke. Na uskim planinskim putevima, gde znakovi ograničavaju brzinu na 40 km/s, mnogi jure čak 80. Niko ne obraća posebnu pažnju na takve „sitnice“, dok ne naleti na policijski radar. U Srbiji se na to takođe ne gleda strogo, ali tamo se češće mogu videti saobraćajci pored puta, dok u Crnoj Gori oni ređe patroliraju, uglavnom tokom turističkih sezona, kada je više prilika za kažnjavanje gostiju.
Još jedan zanimljiv detalj je parkiranje. U Crnoj Gori često možete videti automobile parkirane na trotoarima, pored ivica puta, pa čak i na najneočekivanijim mestima. Pešaci su ponekad primorani da zaobilaze takve „prepreke“, dok vozači to rade sa takvom smirenošću, kao da je to potpuno normalno. U Srbiji su stroži po pitanju parkiranja, naročito u velikim gradovima, gde postoje plaćene zone i specijalne službe koje aktivno pišu kazne za nepravilno parkiranje.
Što se tiče Evrope, tamo je sve mnogo strože. Na primer, u Nemačkoj i najmanji prekršaj pravila može dovesti do ozbiljne kazne ili oduzimanja vozačke dozvole. Ograničenja brzine na autoputevima se striktno poštuju, i ako ih prekršiš, kazna je neizbežna. Pored toga, u Evropi se posvećuje veća pažnja bezbednosti: obavezno korišćenje sigurnosnih pojaseva, poštovanje distance i pravila zabrane telefoniranja tokom vožnje bez slušalica strogo se kontrolišu. U Crnoj Gori, iako postoje ista pravila, vozači često na njih zatvaraju oči.
Još jedan važan detalj – pešaci. U Evropi, prelazak ulice na pešačkom prelazu je sveto pravo. Automobili će stati čim kročiš na zebru. U Crnoj Gori, iako pešački prelazi postoje, vozači ne smatraju uvek da je potrebno stati. Ovdje moraš biti pažljiv, i ne treba previše da računaš na to da će ti vozač ustupiti put.
Ali, pored svih ovih specifičnosti, Crna Gora ima jednu neporecivu prednost: nedostatak stresa na putevima. U Evropi je vožnja jedna velika trka: svi žure, nerviraju se, trube jedni drugima. U Crnoj Gori, život ide svojim opuštenim tokom, i to se oseća čak i na putevima. Vozači se ne ljute ako voziš sporije od njih, niko ne pokušava da te „iseče“, i generalno, atmosfera je mirna. Iako se pravila krše, na putevima vlada poštovanje i prijateljstvo.
Dakle, ako bih sumirala: Crna Gora – to je vožnja u sopstvenom ritmu, sa svojim pravilima i, naravno, sa dozom haosa. Evropska strogoća, srpska praktičnost i crnogorska sloboda – to je ono što čini lokalne puteve tako jedinstvenim.
_____
Evo 15 pitanja i odgovora za vozački ispit u Crnoj Gori, fokusiranih na sličnosti i razlike između međunarodnih i crnogorskih standarda saobraćajnih znakova i pravila:
Pitanje: Koji međunarodni standardi saobraćajnih znakova se primenjuju u Crnoj Gori?
Odgovor: U Crnoj Gori se koriste međunarodni standardi saobraćajnih znakova, kao što je Bečka konvencija o saobraćajnim znakovima i signalima, pa su mnogi znakovi slični onima koji se koriste u drugim evropskim zemljama.
Pitanje: Koje razlike postoje između međunarodnih i crnogorskih saobraćajnih znakova za pešačke prelaze?
Odgovor: Znak za pešački prelaz u Crnoj Gori je sličan međunarodnom standardu, međutim, mogu se sresti male varijacije u bojama i obliku simbola.
Pitanje: Da li je u Crnoj Gori dozvoljeno koristiti mobilni telefon tokom vožnje?
Odgovor: U Crnoj Gori, kao i u mnogim zemljama, korišćenje mobilnog telefona za vreme vožnje je zabranjeno, osim ako se koristi hands-free sistem.
Pitanje: U čemu je sličnost ograničenja brzine na autoputevima u Crnoj Gori i drugim evropskim zemljama?
Odgovor: Ograničenja brzine na autoputevima u Crnoj Gori su slična većini evropskih zemalja — obično iznose 120 km/s.
Pitanje: Postoje li razlike u znakovima koji zabranjuju preticanje u Crnoj Gori u poređenju sa međunarodnim standardima?
Odgovor: Znak zabrane preticanja u Crnoj Gori odgovara međunarodnim standardima — to je okrugli znak sa dva automobila, od kojih je jedan crven, što ukazuje na zabranu preticanja.
Pitanje: Kako je regulisano parkiranje u Crnoj Gori u poređenju sa drugim zemljama?
Odgovor: Pravila parkiranja u Crnoj Gori su slična međunarodnim, ali treba obratiti pažnju na lokalne znakove koji mogu ukazivati na ograničenja vremena ili obavezno plaćanje.
Pitanje: Koja pravila važe za preticanje na planinskim putevima u Crnoj Gori?
Odgovor: Na uskim planinskim putevima u Crnoj Gori važe posebna pravila prvenstva, gde vozilo koje se kreće uzbrdo ima prednost u odnosu na ono koje se kreće nizbrdo, što je takođe karakteristično za mnoge druge zemlje.
Pitanje: U čemu se razlikuje znak „Ustupi prvenstvo“ u Crnoj Gori od međunarodnog?
Odgovor: Znak „Ustupi prvenstvo“ u Crnoj Gori odgovara međunarodnom standardu — to je preokrenuti trougao sa crvenom ivicom i belom pozadinom.
Pitanje: Da li je dozvoljeno koristiti dečija sedišta na prednjem sedištu u Crnoj Gori?
Odgovor: U Crnoj Gori, kao i u većini zemalja, zabranjeno je prevoziti decu mlađu od 12 godina na prednjem sedištu, osim ako se koriste specijalna dečija sedišta.
Pitanje: Koji znakovi regulišu kružni tok u Crnoj Gori?
Odgovor: U Crnoj Gori se koriste međunarodni znakovi za obeležavanje kružnog toka — to je plavi znak sa belim strelicama koje pokazuju pravac kretanja.
Pitanje: Postoje li razlike u ograničenjima brzine u naseljenim mestima?Odgovor: U Crnoj Gori, kao i u većini evropskih zemalja, brzina u naseljenim mestima je ograničena na 50 km/s.
Pitanje: U čemu je razlika u znakovima koji označavaju put sa prvenstvom prolaza u Crnoj Gori?
Odgovor: Znakovi za prvenstvo prolaza u Crnoj Gori se poklapaju sa međunarodnim standardima — to je žuti romb sa belom pozadinom, koji označava glavnu cestu.
Pitanje: Da li je zimi obavezno koristiti zimske gume u Crnoj Gori?Odgovor: Da, u Crnoj Gori je korišćenje zimskih guma obavezno u periodu od 15. novembra do 31. marta, što je slično pravilima u zemljama sa hladnijom klimom.
Pitanje: U čemu se razlikuju znakovi koji zabranjuju parkiranje u Crnoj Gori od međunarodnih?
Odgovor: Znak „Zabranjeno parkiranje“ u Crnoj Gori je sličan međunarodnom standardu — to je krug sa crvenom ivicom i plavom pozadinom sa jednom ili dve dijagonalne linije.
Pitanje: Koja su pravila korišćenja sigurnosnih pojaseva u Crnoj Gori?Odgovor: U Crnoj Gori su sigurnosni pojasevi obavezni za sve putnike, kako na prednjim, tako i na zadnjim sedištima, što je takođe u skladu sa međunarodnim pravilima.
Ova pitanja će pomoći boljoj pripremi za ispit i razumevanju specifičnosti saobraćajnih pravila u Crnoj Gori.
Comments