Zovem se Ana i imam 14 godina (nominativ). Dolazim iz Rusije (genitiv) i živim u Crnoj Gori već dve godine (akuzativ). Volim slikanje uljem (instrumental) na platnu (lokativ), a najviše volim da slikam pejzaže Crne Gore (genitiv). Oduvek me je fascinirala (im\perfekat (?)) priroda i njena(genitiv) lepota , ali ovde, u Crnoj Gori, pronašla sam (perfekat) pravi raj za umetnike (akuzativ).
Svako jutro, kada ustanem (prezent), prvo što uradim (prezent) jeste da pogledam kroz prozor (akuzativ). Vidim plavetnilo mora (genitiv), zelene planine (akuzativ) i beskrajno nebo (akuzativ). To me inspiriše (prezent) da uzmem četkicu (akuzativ) i boje (akuzativ) i počnem da stvaram (prezent).
Ponekad (adverb-prilog) idem na plažu (akuzativ) i tamo slikam (prezent) zalazak sunca (akuzativ). Talasi (nominativ) i pesak (nominativ) stvaraju posebnu atmosferu (akuzativ) koja me umiruje (prezent). Jednom (adverb-prilog), dok sam slikala (im\perfekat(?)), prišla mi (perfekat) je starija žena (nominativ). Rekla je da joj se sviđa (prezent) moj rad i da nikada nije videla (im\perfekat(?)) tako lepe boje (akuzativ).
Moji roditelji (nominativ) su mi velika podrška (nominativ). Oni me vode (prezent) na različita mesta (akuzativ) širom Crne Gore (genitiv) kako bih imala više inspiracije (genitiv). Bila sam (im\perfekat(?)) na Durmitoru (lokativ), Skadarskom jezeru (lokativ), i u Kotoru (lokativ). Svako od tih mesta (genitiv) nosi svoju jedinstvenu lepotu (akuzativ), i to me čini (prezent) srećnom.
U školi (lokativ), moji drugari (nominativ) znaju (prezent) da volim slikanje (akuzativ) i često mi(dativ) pomažu (prezent) da pronađem (prezent) nove motive (akuzativ). Ponekad (adverb-prilog) zajedno idemo (prezent) na izlete (akuzativ) i slikamo (prezent) prirodu (akuzativ). To su trenuci (nominativ) koje ću zauvek pamtiti (futur).
U budućnosti (lokativ), želim (prezent) da postanem (prezent) poznata slikarka (nominativ) i da izlažem (prezent) svoje radove (akuzativ) u galerijama (lokativ) širom (instrumental) sveta (genitiv). Ali, bez obzira gde me život odvede (prezent), Crna Gora će uvek imati posebno mesto (akuzativ) u mom srcu (lokativ).
Sada, dok pišem (prezent) ovaj tekst (akuzativ), pogledam (prezent) na svoju najnoviju sliku (akuzativ). Na njoj se vide (prezent) zelene planine (nominativ), plavo more (nominativ) i zlatni zalazak sunca (nominativ). Osećam se (prezent) srećno (adverb-prilog) i ispunjeno (adverb-prilog) jer znam (prezent) da sam uspela (perfekat) da prenesem deo te lepote (genitiv) na platno (akuzativ).
To je moj život (nominativ), moj svet (nominativ) i moja strast (nominativ). Crna Gora je moj dom (nominativ), a slikanje je moj način (nominativ) da izrazim (perfekat) ljubav prema prirodi (dativ).
Nominativ – ko, šta: čovek
Genitiv – koga, čega: (od) čoveka
Dativ – kome, čemu: čoveku
Akuzativ – koga, šta (vidim): čoveka
Vokativ, odnosno padež dozivanja: Hej, čoveče
Instrumental – s kim, čim: sa čovekom
Lokativ – o kome, na čemu: o čoveku
Ana: Hej, prijatelju! Pogledaj ovu sliku (imperativ) koju sam naslikala. Šta misliš?
Prijatelj: Vau, Ana! Ovo je prelepo (pridev). Kako si uspela da uhvatiš takve boje?
Ana: Hvala! Bila sam (perfekat) inspirisana jednim izlaskom sunca koje sam gledala (perfekat) prošle nedelje. Trebalo je (perfekat) dosta vremena (genitiv), ali vredelo je (perfekat).
Prijatelj: Da sam ja znao da slikaš tako dobro, stalno bih te podsticao (uslovno). Šta planiraš (prezent) da slikaš sledeće?
Ana: Razmišljala sam (perfekat) da slikam jedan pejzaž sa planinama. Trebalo bi (uslovno) da posetimo Durmitor zajedno i tamo pronađemo inspiraciju.
Prijatelj: To je odlična ideja! Obavezno ponesi (imperativ) svoje boje i četkice. Znaš li da se na Durmitoru može naći (infinitiv) mnogo lepih mesta?
Ana: Da, čula sam (perfekat) o tome. Takođe, ako bi ti imao (uslovno) vremena, mogli bismo zajedno da istražimo i Skadarsko jezero. Kažu da je tamo priroda (nominativ) izuzetno lepa (pridev).
Prijatelj: Uvek sam želeo (perfekat) da idem tamo! Kad bismo samo mogli (uslovno) da organizujemo putovanje sledeće nedelje...
Ana: Mogli bismo (uslovno) da pitamo naše roditelje (akuzativ). Sigurna sam da bi nas podržali (uslovno). Da li bi ti mogao (uslovno) da istražiš sve potrebne informacije (akuzativ)?
Prijatelj: Naravno, istražiću (futur prvi) sve o tome. Ako budemo imali (futur drugi) sreće, možda ćemo čak videti (futur prvi) i retke ptice koje tamo žive (prezent).
Ana: Sjajno! Jedva čekam (prezent) da krenemo. U međuvremenu, pomozi mi (imperativ) da završim ovu sliku koju radim (prezent) trenutno. Možda bismo mogli dodati (uslovno) još neke detalje (akuzativ) zajedno.
Prijatelj: Naravno, rado ću pomoći (futur prvi). Tvoj talenat je neverovatan, Ana. Samo nastavi (imperativ) da radiš (prezent) ono što voliš (prezent).
Ana: Hvala ti! Tvoje reči (nominativ) su za mene velika podrška (nominativ). Slikanje mi daje osećaj slobode (genitiv) i sreće (genitiv).
Prijatelj: I treba da nastaviš tim putem. Idemo zajedno (imperativ) na ta putovanja i stvarajmo (imperativ) umetnost zajedno.
Ana: Slažem se (prezent). Jedva čekam (prezent) sve avanture koje nas očekuju (prezent).
IMPERATIV
Imperativom (zapovjednim načinom) cijela se komunikativna perspektiva rečenice ili teksta usmjerava na drugo lice. Tim se oblikom od sagovornika zahtijeva: da što učini, da posluša što mu se kazuje, da preuzme ulogu govornika, da odgovori na kakvo pitanje i sl. To je oblik kojim se drugo lice transformiše u prvo, tj. sagovornik u govornika, ti i vi u ja i mi, npr. Donesi mi čašu vode, Slušajte što vam se govori!,
Vratimo se na početak!, Recite što se dogodilo!, Oni neka dođu ranije.
Imperativom, i to odričnim, označava se i zabrana, npr. Ne naginji se kroz prozor,
Ne tráži hljeba preko pogače. Takav odrični imperativ po pravilu se tvori od nesvršenih glagola. Svršeni glagoli u takvoj upotrebi sasvim su rijetki i stilski obilježeni, kao osobitost npr. biblijskoga stila, upor. Ne ubij!, Ne čini preljubu!
Imperativ može imati i relativnu službu. On se naime katkad upotrebljava i u vremenskome značenju, i to za pripovijedanje prošlih događaja, pa se na ziva pripovjedački (istorijski) imperativ. Takva upotreba impera tiva u crnogorskome standardnom jeziku osobito je česta u usmenoj (narodnoj) književnosti, npr. Mi ih stignemo, pa udri po njima; A njegovi roditelji opet radi, trpi i čekaj bolja vremena.
PERFEKAT
Perfekat je glagolski oblik kojim se iskazuje prošlo vrijeme – svršeno i nesvršeno.
Gradi se od prezenta pomoćnoga glagola biti i glagolskoga pridjeva radnog, npr.:
jednina množina
1. sam (pro)čitao/(pro)čitao sam 1. smo (pro)čitali/(pro)čitali smo
2. si (pro)čitao/(pro)čitao si 2. ste (pro)čitali/(pro)čitali ste
3. je (pro)čitao/(pro)čitao je 3. su (pro)čitali/(pro)čitali su
Pored nenaglašenoga koristi se i naglašeni oblik prezenta pomoćnoga glagola biti kad to zahtijeva kontekst.
Perfekat: Ja sam čitao knjigu.
Imperfekat: Ja čitah knjigu kada me je on pozvao.
В сербском языке перфекат и имперфекат отличаются по форме и используются для выражения различных аспектов прошедшего времени. Отличия между ними можно определить по следующим признакам:
Перфекат
Вспомогательный глагол "biti" (быть) в настоящем времени:
Перфекат всегда образуется с помощью вспомогательного глагола "biti" в настоящем времени.
Примеры: сам, си, је, смо, сте, су.
Причастие прошедшего времени (причастие перфекта):
Причастие прошедшего времени обычно имеет окончания -о, -ла, -ло, -ли.
Примеры: читао, читала, читало, читали.
Примеры перфекта:
Ја сам читао књигу. (Я читал книгу.)
"сам" (вспомогательный глагол) + "читао" (причастие перфекта)
Они су дошли раније. (Они пришли раньше.)
"су" (вспомогательный глагол) + "дошли" (причастие перфекта)
Имперфекат
Специфические окончания:
Имперфекат образуется от основного глагола с добавлением специфических окончаний, которые отличаются от окончаний перфекта.
Окончания имперфекта: -ах, -аше, -аше, -асмо, -асте, -аху (для 1-й группы глаголов); другие группы глаголов могут иметь свои окончания.
Примеры: читах, читаше, читасмо.
Примеры имперфекта:
Ја читах књигу сваког дана. (Я читал книгу каждый день.)
"читах" (имперфекат)
Он писаше писмо када сам ја дошао. (Он писал письмо, когда я пришёл.)
"писаше" (имперфекат)
Сравнение по признакам
Перфекат:
Использует вспомогательный глагол "biti" в настоящем времени (сам, си, је, смо, сте, су).
Использует причастие прошедшего времени (читао, читала, читало, читали).
Примеры: сам читао, си писала, је дошло.
Имперфекат:
Не использует вспомогательный глагол "biti".
Использует специфические окончания для имперфекта (-ах, -аше, -асмо, -асте, -аху).
Примеры: читах, писаше, дођасмо.
Дополнительные примеры:
Перфекат: Ја сам видео (сам+видео), Ти си писао (си+писао), Он је радио (је+радио).
Имперфекат: Ја видех (видех), Ти писаше (писаше), Он радијаше (радијаше).
Таким образом, по наличию вспомогательного глагола и типу окончаний можно отличить перфекат от имперфеката в сербском языке.
Имперфекат в сербском языке образуется от основного глагола с добавлением специфических окончаний. Он используется для выражения незавершенных, продолжающихся или повторяющихся действий в прошлом.
Образование имперфеката
1. Глаголы I спряжения (глаголы на -ти, -ћи)
Основная глагольная форма (инфинитив) с добавлением окончаний имперфекта. Важно отметить, что окончание инфинитива убирается (например, „читати“ -> „чита“), а затем добавляются окончания имперфекта.
Окончания имперфеката для I спряжения:
Ја (prva lica jednine): -ах/-ях (читах, писах)
Ти (druga lica jednine): -аше (читаше, писаше)
Он/она/оно (treća lica jednine): -аше (читаше, писаше)
Ми (prva lica množine): -асмо (читасмо, писасмо)
Ви (druga lica množine): -асте (читасте, писасте)
Они/оне/она (treća lica množine): -аху (читаху, писаху)
Примеры:
Ја читах (читати -> читах)
Ти читаше (читати -> читаше)
Он/она/оно читаше (читати -> читаше)
Ми читасмо (читати -> читасмо)
Ви читасте (читати -> читасте)
Они/оне/она читаху (читати -> читаху)
2. Глаголы II спряжения (глаголы на -ти, -ћи)
Для глаголов с инфинитивом, оканчивающимся на -ети или -ити, процесс схож, но основа глагола может меняться. В основном, для имперфекта добавляются те же окончания, что и для первой группы.
Примеры:
Ја видех (видети -> видех)
Ти виде (видети -> виде)
Он/она/оно виде (видети -> виде)
Ми видесмо (видети -> видесмо)
Ви видесте (видети -> видесте)
Они/оне/она видеху (видети -> видеху)
Признаки имперфеката
Окончания: Имперфекат отличается характерными окончаниями -ах, -аше, -асмо, -асте, -аху.
Основное значение: Употребляется для выражения незавершенных, продолжающихся или повторяющихся действий в прошлом.
Использование: Чаще встречается в литературе, реже в разговорной речи. В основном, используется для создания литературного стиля, описания обычаев, регулярных действий в прошлом.
Пример использования имперфеката в предложениях:
Сваког лета ми одлазисмо на село. (Каждое лето мы ездили в деревню.)
Итог
Имперфекат в сербском языке отличается характерными окончаниями, отсутствием вспомогательного глагола и используется для описания действий, которые происходили регулярно или продолжались в прошлом.
Comments