Nekada se smatralo da teža tela brže padaju kroz vazduh nego lakša (Aristotel); sve dok italijanski naučnik Galijel nije proučio vertikalno padanje tela. On je sa raznih spratova kosog tornja u Pizi puštao kugle različitih težina i ustanovio da sve dobijaju podjednako ubrzanje pri padu.
Kretanje koje se vrši samo pod dejstvom Zemljine teže, zove se slobodno padanje.
Slobodan pad je ravnomerno ubrzano kretanje tela bez početne brzine u bezvazdušnom prostoru (vakuumu) usled delovanja stalne sile Zemljine teže.
Brzina tela koje pada u blizini Zemljine površine u svakom trenutku je:
Put koji telo prelazi u toku slobodnog pada iznosi:
Veza između pređenog puta i brzine pri slobodnom padu je:
Hitac naniže
Hitac naniže je ravnomerno ubrzano kretanje sa početnom brzinom.
Smer početne brzine i ubrzanja je isti, zbog čega je ovo kretanje ubrzano.
Brzina tela pri hicu naniže u trenutku (t) iznosi:
Telo pri tome prelazi sledeći put:
Veza između brzine i pređenog puta pri hicu naniže je:
Hitac naviše
Posmatramo slučaj tela koje bacamo vertikalno naviše početnom brzinom v0. Na ovo telo, stalno naniže deluje sila Zemljine teže koja mu daje konstantno usporenje (g) i smanjuje brzinu.
Hitac naviše je ravnomerno usporeno kretanje sa početnom brzinom.
Izraz za brzinu u trenutku (t) posle izbacivanja iznosi:
Telo pri tome prelazi sledeći put:
Veza između brzine i pređenog puta pri hicu naviše je:
Na najvećoj visini koju telo dostigne njegova trenutna brzina je jednaka nuli (telo se zaustavi i potom slobodno pada). Vremenski interval potreban da telo dostigne maksimalnu visinu iznosi:
Vreme penjanja do maksimalne visine zavisi samo od početne brzine tela. Vreme padanja jednako je vremenu penjanja do te visine. Maksimalnu brzinu možemo odrediti na sledeći način:
Maksimalna visina zavisi samo od početne brzine tela.
Comments