Ključne reči: Slovo, Sloboda, Sloven(i), Славяне, Slava, Balkan, Crna Gora
Crnogorci i sloboda, kako su povezani
Sloboda (sloboda volje, ponekad jednostavno „volja“) je jedan od najvažnijih pojmova, duboko ukorenjenih u svesti čoveka, svakog čoveka. Za Crnogorce, kao i za mnoge narode Balkana, za Slovene sloboda ima posebno sakralno značenje. U srpskom jeziku reč "sloboda" potiče od korena "slo-" ili "slovo", što nas upućuje na predstavu o slobodi kao znaku, simbolu ili izrazu koji obuhvata život u njegovoj celovitosti. To nije samo apstraktan pojam, već koncept koji uključuje harmoniju između čovekove volje, osećanja, misli i postupaka.
Četiri veka herojskog stajanja Crnogoraca za slobodu savršeno pokazuju da volja, osećanja, reči i dela težnja da usklade unutrašnju i spoljašnju slobodu pojedinca, kao i skup pojedinaca. Hajde da pokušamo da razumemo šta se krije iza ovog pojma i zašto je on toliko važan za nas.
Sloboda kao svesni čin i izraz unutrašnje suštine
Reči Fjodora Dostojevskog, koje mnogi znaju i pamte: "Sloboda nije u tome da se ne obuzdavaš, nego da vladaš sobom", postavljaju pred nas važno pitanje o prirodi slobode. Sloboda, po Dostojevskom, nije samovolja, nije mogućnost da radiš šta hoćeš, bez kontrole nad sobom. To je pre sposobnost svesnog samograničenja ili preusmeravanja stepena slobode, kako bi se snage i energija usmerili na stvaralačka, smislena dela. Ova ideja se poklapa sa tim što u crnogorskom shvatanju znači sloboda.
Ako posmatramo reč "sloboda" kroz prizmu njene semantike, kao znak ili simbol koji obuhvata život u njegovoj mnogoznačnosti, možemo zaključiti da je za Crnogorca sloboda pre svega odgovornost za svoje misli, postupke i volju. "Za Crnogorca ne ispuniti dato obećanje značilo bi samoubistvo," objasnio mi je jedan Crnogorac, i dodao: "Ali sada to već nije sasvim tako." Kao note u muzici, slogovi u jeziku, tako i čovekova dela u životu moraju biti usklađena, harmonična. Čovek, kao individua, kroz svoje reči i postupke oslobađa svoje unutrašnje "ja", svoju životnu energiju, stvarajući oko sebe duhovnu atmosferu, određeni svet, znak, realnost.
Zašto je sloboda čoveku toliko važna?
Sloboda je osnova za samoostvarenje i samoizražavanje. U ruskom postoji reč "svojevolje"- srpska „svojevlast“, ali joj je u 20. veku pridodat negativan prizvuk, iako, s dobrom voljom, može se koristiti kao sinonim za reč „samoostvarenje“ - "self-realization" je pozitivna reč na engleskom. Sloboda omogućava čoveku da otkrije svoje sposobnosti, da usmeri svoje napore ka postizanju ciljeva koji su bliski njegovom srcu.
Međutim, treba napomenuti da sloboda takođe predstavlja izazov. Kada čovek dobije slobodu – pauzu u svojim obavezama, na primer, na poslu ili u školi – pred njim se postavlja pitanje: u šta uložiti svoju energiju i volju? Nekim ljudima je potrebno pola sata da pronađu odgovor, a drugima ni ceo dan nije dovoljan. To zavisi od toga koliko čovek drži u sećanju ko je on, zašto postoji i šta poseduje. Pritom, odgovori na ova tri pitanja mogu biti neskladni. Ovaj momenat dobro ilustruje razliku između proste mogućnosti da se ima sloboda i svesnog izbora slobodno stvarati.
Sloboda zahteva svesnost. Ona je poput impulsa volje, koji mora biti usmeren u određenom pravcu. Ovde se nameće asocijacija na algoritamske slovenske ornamente, koji predstavljaju red i okvir drevnih slovenskih reči. Obratite pažnju na dinamiku srpskog jezika, na ogromnu ulogu koju igraju reči „red“, „put“, koliko je samo mnogo izvedenih reči iz tih korena. Obratite pažnju na to koliko je mnogo oblika glagola „biti“, od kojih su gotovo svi aktivni, osim izvedenice „uzbuđen“.
Ako čovek ne shvata kako i zašto koristi svoju slobodu, ona može postati destruktivna ili beskorisna. To podseća na staru mudrost: nije slobodan onaj koji može sve, već onaj koji zna šta želi i kako to postići. U tom smislu sloboda obuhvata energiju intelekta i impuls volje, usmerene na reč, na postupak, na stvaranje. Reč stvara na slavu. Oni koji to čine – Sloveni ili Славяне. Autor teksta zauzima stav da su Iliri oni starosedeoci Balkana koji su ušli u sastav rimske prefekture Ilirium i pokršteni u ranim vekovima, a Sloveni su oni stanovnici Balkana koji su ostali van rimske prefekture Ilira i proširili se na Istok i Sever i pokrštavali se u kasnijim vekovima. Na jedinstvo Ilira i Slovena ukazuje upravo jedinstvo znakova koje su obojica sačuvali neokrnjeni od vremena pre nove ere do danas.
Slobodni stil upravljanja
Kada govorimo o slobodnom stilu upravljanja, posebno u kontekstu Crne Gore, možemo primetiti neke ključne aspekte:
Poverenje u druge. Slobodni stil upravljanja često podrazumeva poverenje i poštovanje prema timu. Važno je razumeti da sloboda nije samo pravo na ličnu samostalnost, već i sposobnost da se ta sloboda pruži drugima. Uspešan crnogorski rukovodilac ne diktira stroga pravila, već inspiriše svoje zaposlene na samostalno razmišljanje i donošenje odluka. Ovaj stil pomaže u razvijanju kreativnih sposobnosti ljudi i jača duh u kolektivu, kao u skupu ličnosti koje stvaraju u jedinstvenom duhu.
Odgovornost. Sloboda je neodvojiva od odgovornosti. Rukovodilac u slobodnom stilu upravljanja, kao i uopšte Crnogorac, shvata da svaka odluka i svaki postupak imaju svoje posledice. On je usmeren na dugoročne rezultate i spreman je da preuzme odgovornost za izbore svog tima. Pogledajte kako Crnogorci voze po uskim planinskim putevima – opušteno, ali veoma pažljivo i svesno. Paradoksalna jedinstvena kombinacija, stečena kroz stotine i hiljade godina složene istorije.
Fleksibilnost i adaptivnost. Crnogorci su, zahvaljujući svojoj kulturi i istoriji, navikli na izazove i promene. U slobodnom stilu upravljanja to se ogleda u sposobnosti da se brzo prilagode promenama, a da pritom ne izgube pravac. Rukovodilac slobodnog stila ne boji se promena, on ih vidi kao priliku za rast.
Komunikacija. Reč u crnogorskoj kulturi ima posebno značenje. U slobodnom stilu upravljanja komunikacija je osnova svega. „Dogovoreno“ – važna reč za Crnogorce. Otvoren dijalog između rukovodioca i tima pomaže u rešavanju problema i postizanju ciljeva.
Sloboda i greške
Istorija Balkana puna je primera kako snažna želja za slobodom može dovesti do grešaka. Primer prihvatanja Staljina od strane Crnogoraca kao oslobodioca pokazuje da ponekad težnja ka slobodi može biti slepa. Ljudi koji teže oslobađanju od jednog jarma mogu pasti pod drugi, ako ne shvate pravu prirodu svoje slobode. Istorija je takva da su Crnogorci duboko u srcu prihvatili slogane slobode, jednakosti i bratstva, što je odgovaralo njihovim težnjama, i odbijali su da poveruju da ih obmanjuju do te mere da je logor „Goli otok“ bio najviše ispunjen Crnogorcima (po rečima Crnogoraca), a smatran je logorom za komuniste-staljiniste (Miloradović, 2022). Crnogorci su se tamo našli samo oko 70 godina nakon okončanja njihovog 400-godišnjeg otpora Turcima-muslimanima radi slobode i pravoslavlja. Završili su u logoru zbog njihove težnje da se otvoreno i slobodno izraze, iskreno, ali i naivno verujući u savest Staljina.
Da ne bi ponavljali slične greške, važno je učiti omladinu svesnosti u pitanjima slobode. Sloboda nije samo spoljašnja nezavisnost, već i unutrašnja odgovornost. Detaljna i kompetentna odgovornost. Crnogorci su narod koji ceni svoju nezavisnost i ponosi se svojim tradicijama, ali moraju biti svesni da prava sloboda ne može biti doneta spolja. Ona mora biti gajena unutar svakog čoveka, svake nacije.
Ljubav prema slobodi Crnogoraca: kako to objasniti adolescentima i studentima
Da bi adolescentima i studentima objasnili ljubav prema slobodi Crnogoraca, važno je početi od jednostavnog. Sloboda je sposobnost da se napravi izbor, ali to je takođe odgovornost za taj izbor. To nije samo spoljašnja nezavisnost, već i unutrašnja snaga koja omogućava čoveku da ostane veran svojim rečima i principima, čak i kada su okolnosti nepovoljne.
Primer Crnogoraca je primer naroda koji se vekovima borio za svoju slobodu. Ali istorija nas takođe uči da sloboda zahteva svest (refleksiju u rečima) i razumevanje. Ako težimo slobodi samo radi slobode, možemo pogrešiti i izabrati pogrešan put. Prava sloboda je sposobnost da vladaš sobom, svojim željama i emocijama, da usmeriš svoje snage na stvaranje, a ne na razaranje. Dajte divljim osećanjima ime, i dobićete (imate) kontrolu nad njima. U tome je smisao pravoslavnog pokajanja.
Slobodni stil upravljanja, kao i ljubav prema slobodi, zasniva se na svesnosti. Važno je ne samo imati pravo na slobodu, već i znati kako ga iskoristiti, razumevajući svoje ciljeve i posledice svojih postupaka. Crnogorci, kao i svaki drugi narod, treba da teže takvoj slobodi koja im ne samo omogućava da biraju, već im pomaže da kreativno stvaraju bolju budućnost za sebe i svoje bližnje.
Na taj način, sloboda za Crnogorca nije samo mogućnost da deluje po sopstvenoj volji, već i svesno ispoljavanje svoje volje, intelekta i osećanja u skladu sa svetom koji ga okružuje.
Šta znači biti Sloven
Uzimajući u obzir da Sloveni koriste iste znakove – reči, oni mogu postići dogovor i slagati se, ostajući slobodni. Kakva bi mogla biti interakcija Slovena u tom slučaju?Biti Sloven znači pripadati velikom kulturno-istorijskom prostoru koji ujedinjuje narode sa zajedničkom jezičkom osnovom, sličnim tradicijama i duhovnim vrednostima.
Slovanstvo nije nacionalnost, ono obuhvata mnoge narode — od Rusa, Ukrajinaca do Crnogoraca i Srba, a takođe, kako se ispostavilo, i Etruraca (koji su sebe zvali Rasa (Pešić, 1995) - moguće veza sa mestom Raška na Balkanu, ima i Rusina u Zakarpatju) i Makedonaca . Da, Etrurci su koristili iste znakove kao i Balkanci — potpuna podudarnost (Pešić, 1995) . Slovanstvo je prednacionalni koren na kojem nacionalnosti izgledaju kao grane. U ovom slučaju govorimo o znakovima zajedničkim svim Slovenima, starim 7 hiljada godina, opisanim kao znaci vinčanske kulture, čiji su artefakti pronađeni u različitim delovima Balkana (Pešić, 1995), pokrivajući praktično celu teritoriju Balkana. Ovi znaci i dalje žive u slovenskim ornamentima i logici jezika. To nije samo zajedničko nasleđe, već i svojevrstan pogled na svet, koji se oblikuje kroz prizmu jezika, kulture i komunikacije među ljudima.
Jedan od važnih aspekata slovenske identiteta je jezik. Sloveni razlikuju iste znakove — Slova. Iako svaki narod ima svoje dijalekte i nijanse, osnova — reči, koreni, simboli — ostaje slična. Ovo zajedničko jezičko polje omogućava Slovenima da lako pronađu međusobno razumevanje, čak i kada govore različitim jezicima. Razumevanje se ovde ne gradi samo na nivou reči, već i na dubljem nivou kulture i percepcije sveta. Slovenski jezik, kao "znak" ili "simbol", postaje most koji ujedinjuje ljude, uprkos njihovim kulturnim razlikama.
Jedinstvo i sloboda slovenskog stila
Zanimljiv aspekt slovenskog pogleda na svet je kombinacija jedinstva i slobode. Sloveni mogu da se dogovore, slažu i sarađuju, ostajući pri tome slobodni i nezavisni u svojim postupcima i stavovima. To nije diktat razumevanja, već dobrovoljan pristanak na dijalog i interakciju. Svaka slovenska zajednica ima svoju sopstvenu identitet i tradicije, ali pri tome priznaje i poštuje zajedničku osnovu.
Ova interakcija se može uporediti sa muzičkom simfonijom: svaki narod je posebna melodija koja može zvučati samostalno, ali zajedno stvaraju harmoniju, obogaćujući jedni druge. Važan momenat je u tome što ta harmonija ne potiskuje individualnost, već naprotiv, pomaže svakom narodu da izrazi svoju jedinstvenost, ostajući slobodan.
Interakcija Slovena u savremenom svetu
U kontekstu slovenskog identiteta, interakcija među narodima može se graditi na principima međusobnog poštovanja i poverenja. Istorija pokazuje da su slovenski narodi vekovima bili u stanju i sukoba i saradnje. Savremeno razumevanje slovanstva daje mogućnost da se ovo nasleđe preispita i da se izgradi interakcija na osnovu ravnopravnog dijaloga.
Jedan od ključnih elemenata ovog dijaloga je razumevanje da sloboda jednog naroda ne sme ugrožavati slobodu drugog. Slovenski narodi mogu učiti iz svojih grešaka, izbegavati prošle tragedije i težiti zajedničkom napretku kroz dijalog i saradnju. Ovo se odnosi ne samo na političke i ekonomske aspekte, već i na kulturnu razmenu, podršku jezika i tradicija.
Sloboda u ovom kontekstu znači mogućnost svakog naroda da izrazi svoju individualnost, ali pri tome da bude svestan svoje pripadnosti zajedničkom kulturnom prostoru. Slovenska interakcija u savremenom svetu može se ispoljavati kroz:
Kulturnu razmenu. Sloveni mogu obogaćivati jedni druge, deleći kulturne tradicije, muziku, književnost i umetnost. To će pomoći u očuvanju kulturnog nasleđa i njegovom prenošenju na sledeće generacije.
Podršku jezicima i obrazovanju. Zajednička jezička osnova može postati temelj za obrazovne projekte i razmenu znanja među slovenskim zemljama, što će ojačati međusobno razumevanje i saradnju.
Političku i ekonomsku saradnju. Na osnovu međusobnog poštovanja i uvažavanja slobode i nezavisnosti svakog naroda, Sloveni mogu graditi snažne saveze koji će služiti interesima svih učesnika.
Svest o svom slovenskom identitetu
Za adolescente i studente, svest o svom slovenskom identitetu može postati izvor snage i inspiracije. Važno je razumeti da Sloveni nisu samo nacije koje govore sličnim jezicima, već narodi sa najstarijom zajedničkom istorijom i vrednostima. Jedna od tih vrednosti je sloboda — kako lična, tako i kolektivna. Ali ta sloboda ne znači izolaciju ili zatvorenost. Naprotiv, otvorenost je mera snage. Biti Sloven znači nalaziti zajedničke tačke sa drugim narodima, ostajući veran svojim tradicijama i principima.
Sloveni mogu učiti jedni od drugih, jačati svoje odnose i pronalaziti nove načine saradnje, a da pri tome ne gube svoj identitet. U tome i leži jedinstvenost slovenske kulture: ona ujedinjuje ljude, poštujući njihovu slobodu, i stvara uslove za dijalog koji se gradi na međusobnom razumevanju, a ne na potčinjavanju.
Sloboda i saradnja u slovenskom stilu
Dakle, interakcija slovenskih naroda u uslovima slobode može se opisati kao saradnja jednakih, gde svaki narod daje svoj jedinstveni doprinos zajedničkom razvoju. Ova sloboda može se ispoljavati kroz želju za zajedničkim projektima, očuvanje kulturnog nasleđa i razvijanje ekonomskih veza.
Na taj način, slovenska sloboda nije samo unutrašnje stanje čoveka ili naroda, već i sposobnost interakcije sa drugima, čuvajući svoje "ja". Međusobno poštovanje, jezik kao simbol ujedinjenja, zajednički kulturni koreni — sve to čini slovanstvo izvorom snage, sposobnim da pomogne narodima da očuvaju svoj identitet, razvijajući pri tome duboke i respektivne odnose jedni sa drugima. Veština čitanja zajedničkih, najstarijih znakova omogućava ljudima da se slože na nivou gde sloboda postaje temelj života. Čitaš ista slova – možeš se složiti oko slave.
Slovenska sloboda je mogućnost da se harmonično spoje lični i kolektivni interesi, delujući zajedno, a ostajući pri tome slobodni i nezavisni.
Slovenski stil liderstva u detaljima
Stil vođenja aktivnosti u savremenom svetu menja se u zavisnosti od toga koliko osoba poseduje visok nivo vigorosnosti (lične pasionarne energije, aktivnosti stabla mozga), istraživačke aktivnosti, intuicije uz razvijenu sposobnost racionalizacije, maksimalno slobodno birajući najbolje dinamičke stereotipe (na primer, iz primera postupaka Svetog Save).
Slovenski stil liderstva i vođenja aktivnosti u savremenom svetu ima jedinstvene karakteristike, koje korene vuku iz dubokih istorijskih i kulturnih tradicija. Ovaj stil se može opisati kao kombinacija kolektivizma, poštovanja duhovnih vrednosti, fleksibilnosti i sposobnosti prilagođavanja. Međutim, u savremenim uslovima, uzimajući u obzir lične kvalitete lidera, kao što su visoka vigorosnost (lična pasionarna energija), istraživačka aktivnost, intuicija i razvijena sposobnost racionalizacije, ovaj stil može značajno evoluirati i postati dinamičniji i progresivniji.
Osnovne karakteristike slovenskog stila liderstva
Kolektivizam i zajedništvo. Istorijski, Sloveni su bili narodi gde je zajednica imala ključnu ulogu. To se odražavalo i u stilu liderstva: uspešan lider nije težio diktatu ili strogom nadzoru, već je delovao u interesu grupe, zajednice, naroda. Lider, u slovenskoj tradiciji, nije samo osoba koja upravlja, već onaj ko služi svom narodu, svojoj zajednici, kao Sveti Sava, koji je aktivno učestvovao u razvoju duhovne kulture Srbije.
Poštovanje duhovnih i kulturnih vrednosti. Lideri Slovena, od knezova do duhovnih vođa, uvek su se oslanjali na duboke duhovne korene svog naroda. „Crkva nije sveštenik, crkva je narod“, kažu u Crnoj Gori. Uspešni lideri su se rukovodili ne samo pragmatičnim ciljevima, već i vrednostima povezanim sa istinom, pravdom, čašću i dostojanstvom. Među pravoslavnim svecima je mnogo kraljeva, počevši od Konstantina Velikog, osnivača Vizantije, rođenog na Balkanu.
Fleksibilnost i sposobnost prilagođavanja. Sloveni su istorijski živeli na teritorijama podložnim spoljnim pretnjama i promenama, što im je razvilo sposobnost da se brzo prilagode novim uslovima. Ova osobina i dalje ostaje važna u savremenom svetu, gde promene u spoljnom okruženju zahtevaju od lidera brze reakcije i sposobnost intuitivnog improvizovanja, prilagođavajući se novim izazovima.
Uticaj visoke vigorosnosti i istraživačke aktivnosti
Sada ćemo razmotriti kako se slovenski stil liderstva menja kada osoba poseduje visoku vigorosnost (energiju stabla mozga i aktivnost u delovanju) (Karpenko, 2011), istraživačku aktivnost (težnju ka rešenju, novim saznanjima i mogućnostima) (Rotenberg, 1984), intuiciju i sposobnost racionalizacije (Keirsei, 1978).
Visoka vigorosnost i liderstvo. Lider sa visokim nivoom lične energije je osoba koja može brzo i efikasno mobilisati resurse za rešavanje zadataka (Karpenko, 2011). U slovenskom kontekstu to može biti posebno izraženo u stilu gde lider inspiriše svoje sledbenike ličnim primerom, kao što su to činili veliki vojskovođe i duhovni lideri. Takvom lideru je važno ne samo upravljati, već i zapaliti druge, prenoseći im svoju pasionarnost i težnju ka postizanju ciljeva.
Istraživačka aktivnost. Lider sa visokom istraživačkom aktivnošću sklon je istraživanju, učenju i otkrivanju novih puteva razvoja(Rotenberg, 1984). U savremenom svetu to je važno za uspešno vođenje posla ili javnih aktivnosti, jer se svet brzo menja, i samo oni koji aktivno traže nove ideje i rešenja mogu ostati u igri. U tom smislu, slovenski lider, oslanjajući se na svoje korene, ali istovremeno otvoren za nove mogućnosti, delovaće kao dinamičan i progresivan rukovodilac.
Intuicija i racionalizacija. Slovenska tradicija liderstva, kao i svaka druga, oslanja se na sposobnost da se osete raspoloženja naroda, zajednice, tima. Međutim, ako je lider intuitivan, ali istovremeno ume da racionalizuje svoje intuitivne odluke, to stvara moćnu kombinaciju koja omogućava brzo donošenje tačnih i utemeljenih odluka (Keirsei, 1978). Slovenski lideri, poput Svetog Save, često su delovali intuitivno, sledeći svoje duhovne principe, ali su istovremeno promišljali i racionalizovali svoje akcije uzimajući u obzir istorijske okolnosti. Delovati talentovano znači pragmatizam najvišeg kvaliteta, kada se svi pokreti okreću u korist. Talenat, kreativnost, intuicija i potraga za rešenjem imaju zajednički koren u osećaju unutrašnje dinamičke ravnoteže.
Sloboda u izboru dinamičkih stereotipa. Lider, koji je sposoban slobodno birati dinamičke stereotipe, je osoba koja se ne boji menjati svoje strategije i pristupe u zavisnosti od situacije. Pronađite najbolje uzore i iz njih kreirajte svoje sopstvene dinamičke stereotipe donošenja odluka i postupaka. U slovenskoj kulturi to se može izraziti u sposobnosti da se zadrže osnovne tradicionalne vrednosti, ali da se istovremeno menjaju metode i taktike u skladu sa okolnostima. Na primer, Sveti Sava, kao duboko duhovni lider, uspeo je racionalno da izgradi odnose sa vizantijskim vlastima i postigne autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, što je bio odlučan korak u promeni dinamike upravljanja zemljom.
Savremeno vođenje aktivnosti
U savremenim uslovima, slovenski stil liderstva sa akcentom na visoku vigorosnost, istraživačku aktivnost i intuiciju može biti posebno efikasan u poslovanju, društvenim pokretima i politici.
Biznis. U biznisu, takav lider deluje sa visokim nivoom energije, spreman je na rizik, ali istovremeno pažljivo planira svaki korak. On je sklon inovacijama, istražuje nova tržišta, uvodi nove tehnologije, ali pri tome poštuje tradicionalne vrednosti svog naroda. Kao primer mogu se navesti uspešni preduzetnici iz slovenskih zemalja, koji, uprkos globalizaciji, nastavljaju da razvijaju lokalne tradicije, bilo da se radi o proizvodnji tradicionalnih proizvoda ili očuvanju kulturnih objekata.
Politika. U politici, takav lider teži inovacijama, ali se oslanja na intuitivno razumevanje potreba naroda. Njegova delatnost će biti usmerena na harmonično spajanje tradicionalnih vrednosti i savremenih izazova. Visoka vigorosnost omogućava mu da bude aktivan na međunarodnoj sceni, štiteći interese svog naroda, ali pri tome ostajući otvoren za dijalog i potragu za rešenja suštinski.
Društvena delatnost. U društvenim pokretima, takav lider će biti inspirator, osoba sposobna ne samo da mobiliše ljude na akciju, već i da predloži nove oblike interakcije. Njegova sposobnost da racionalno pristupi intuitivnim odlukama omogućiće mu da pronađe optimalne puteve razvoja za svoje društvo.
Kako to objasniti mladima
Za adolescente i studente, razumevanje ovog stila liderstva može se objasniti kroz sledeće ideje:
Budi energičan i ne plaši se delovati. Važno je imati unutrašnju energiju i želju za postizanjem ciljeva. Ali istovremeno, treba tu energiju usmeravati mudro, ne razarajući, već stvarajući.
Proučavaj svet oko sebe. Nemoj stati na postignutom. Uspešni lideri uvek teže novim saznanjima i otkrićima. To omogućava da budeš korak ispred i da otkrivaš nove horizonte.
Veruj svojoj intuiciji, ali uvek analiziraj. Intuicija je moćan alat, ali treba biti potkrepljena racionalnim pristupom. Pre nego što doneseš odluku, pokušaj da razumeš kakve posledice ona može imati.
Ceni svoju slobodu, ali poštuj druge. Biti slobodan je važno, ali sloboda ne sme da ugrožava prava i slobodu drugih ljudi. Lider koji deluje u harmoniji sa okolinom postiže veće uspehe.
Na taj način, savremeni slovenski stil liderstva, zasnovan na visokom nivou vigorosnosti, istraživačke aktivnosti i intuicije, postaje moćan alat za postizanje ciljeva u svetu u kojem brzina promena zahteva fleksibilnost, ali gde poštovanje tradicije ostaje temelj prave snage.
_____
Ed. Karpenko M.P. . Energičnost i inovativnost (ljudski faktor kao osnova
modernizacija) M.: Izdavačka kuća SSU, 2011. 242 str.
Keirsey, David (May 1, 1998) [1978]. Please Understand Me II: Temperament, Character, Intelligence (1st ed.). Prometheus Nemesis Book Co. ISBN 1-885705-02-6.
Милорадовић, Г., ГОЛИ OТОК, ЊЕГОВЕ ЖРТВЕ И ЊЕГОВИ ТВОРЦИ
PUBLISHED ON 11 avgusta, 2022 https://stellapolarebooks.com/tag/goran-miloradovic/
Pešić, R., VINČANSKO PISMO
I DRUGI GRAMATOLOŠKI OGLEDI. 1995. Pešić i sinovi, Beograd. https://ivoandric.no/biblioteka/Istorija/Radivoje%20Pesic%20-%20Vincansko%20pismo.pdf
Rotenberg, V.S., Aktivnost pretraživanja i prilagođavanje. Ripol Classic, 1984 - Psihologija
Comentarios