Ejmi: Htjela bih ljubimca.
Dan: Hajde da vidimo pse. Oh, da! Pogledaj ovo, druže! Štenci! Šta je to bijelo?
Ejmi: To je Dalmatinac.
Dan: Ali imaju crne tačke, zar ne?
Ejmi: Ne kada su štenci, ne. Moraš sačekati dok ne postanu veći. Tada se pojavljuju fleke.
Dan: Ah, nisam to znao. Dalmatinci su dosta veliki, zar ne?
Ejmi: Da, jesu. Zaista bi trebao imati baštu.
Dan: Pa, imamo jednog...
Ejmi: I moraš ih izvoditi u šetnju dva puta dnevno. Pa, ne moraš ići dvaput, ali moraš ići barem jednom. Svaki dan. Kiša, snijeg, sunce... svaki dan. I ne smiješ zaboraviti ponijeti dvije ili tri male plastične vrećice kada izlazite.
Dan: Plastične kese?
Ejmi: Pa, kad tvoj pas... ne bi trebao da ga ostavljaš na ulici. Uvijek ga treba očistiti i odložiti u kantu.
Dan: Hm. A manji pas? Da uzmem jednu od ovih?
Ejmi: Oni su jorkširski terijeri. Veoma su male...
Dan: ...i bučne! Bolje da nabavim nešto tiše. Misli na moje komšije! Šta kažeš na ovaj?
Ejmi: Kao odrasla osoba, staroengleski ovčari su izuzetno veliki – poput ovog. I moraš redovno paziti na njihovo krzno. Trebali biste ih češljati što je češće moguće i ošišati im krzno.
Dan: Hm. Šta je sa mačkom? Imali smo mačku. Bilo je malo neprijateljski. Mačka je grebala sofu – i naše noge – i krala je hranu ako bi je ostavio na trenutak.
Ejmi: Morate biti oprezni sa mačkom – neke su fine, ali neke su ... pa ...
Dan: Oh, ff. Kornjača? Mali su i tihi i nemaju krzno...
Ejmi: One rastu. A onda morate kupiti veći rezervoar. Bolje kupite termostat i filter ako želiš kornjaču. I ne smiješ zaboraviti promijeniti vodu; ne mirišu odlično...
Dan: Šta je sa hrčkom?...
Ana: Bićeš kući sledeće nedelje, i možda bi trebalo da uzmeš malo vremena za putovanje. Provedi malo vremena sa nama. Treba ti. I ja ću napustiti školu za godinu dana... pa... nastavi, mama. Život je prekratak! Trebalo bi da se odmoriš!
Sofi: Pa, razmislit ću o tome. Bolje da idem – ne smijem propustiti let! Da li je Dan tamo?
Ana: Ne, on kupuje ljubimca... ah ne, evo ga. Dan, mama je.
Dan: Zdravo, mama!
Sofi: Jesi li dobio nešto?
Dan: Da, jesam! I zove se Hanibal.
Koristimo morati / treba + infinitiv da bismo razgovarali o obavezama, stvarima koje je neophodno uraditi, kada imate potrebu, kažete "treba", ili možete dati savjet o stvarima koje je dobra ideja učiniti.
Mora i treba se koriste za obavezu i često su prilično slični. Obojicu prati infinitiv.
Moram ići sada. / Treba ići sada.
Često koristimo treba za ličnije mišljenje o tome šta je potrebno učiniti, a morati za ono što je neko od nadležnih rekao da je potrebno učiniti, kada ste u nekoj društvenoj ulozi.
Treba zapamtiti da uzmem poklon za Ann.
Morate redovno paziti na njihovo krzno. (tako kažu stručnjaci za pse)
Morate li nositi kravatu za školu? (pitanje o školskim pravilima)
Morate biti oprezni.
Putnici moraju vezati pojaseve.
Treba biti oprezan sa mačkom
Treba, da uzmi nešto tiše.
Treba, da idem – ne smijem propustiti let!
Postoji nešto veoma važno o tome da se mora i treba. Pozitivni oblici su vrlo slični po značenju, ali negativni oblici su potpuno različiti.
Ne morate zaboraviti...
(ne zaboravite - nemate izbora)
Ako vam se ne sviđa, ne treba to, da radite ponovo.
(nema obaveze da to ponovite, ali imate izbor)
Pogledajmo savjete, reći ljudima ono što mislite da je dobra ideja. Koristimo treba za savjet ili davanje prijedloga, a morate za jak savjet.
Sa psom morate ići u šetnju barem jednom dnevno.
Možda biste trebali otići na kafu ili ručak i vidjeti kako se osjećate?
Ne bi trebalo da ga ostavljate na ulici.
Ne treba vas zbuniti previše.
Treba ti pauza.
Comments